Puč je za moga oca bio veliki šok. Šta se dogodilo, saznao je tek posle rata.

Ovo je u utorak izjavila princeza Jelisaveta Karađorđević na ročištu u Višem sudu u Beogradu povodom zahteva da se rehabilituje njen otac knez Pavle. U potresnom svedočenju, ispričala je kako ni danas nema svoj dom, a kako je njen otac do poslednjeg trenutka patio što mu je zabranjeno da se vrati u zemlju.

- Kada smo pobegli u Keniju, svakog jutra kada bih se probudila, nadala sam se da ću biti u svom krevetu u Belom dvoru. I danas osećam isti strah. Iako smo tamo bili u kućnom pritvoru, otac je svakog meseca morao da plaća boravak.

Iako je obišla ceo svet, uvek je, kako je rekla, sanjala da se vrati u Srbiju.

- Čitavog života sam lutalica - svedočila je princeza. - Tako se i danas osećam. Još tražim svoj dom. Ali, najveća mi je želja da prenesem tela svojih roditelja na Topolu.

Sve vreme, kako je ispričala, pokušavala je da sazna šta se krije iza odluke komunista da se njenoj porodici zabrani povratak u Srbiju. U tome je, čak, pokušao da joj pomogne i engleski princ Čarls, ali bez uspeha. Tek kada je sama kontaktirala Forin ofis, saznala je neke podatke.

U Srbiju je prvi put ušla tek 1987. godine, i to zahvaljujući tome što je njen suprug bio diplomata Perua. Uprkos tome, zbog prezimena Karađorđević koje je i dalje stajalo iza njenog imena, u amabasadi Jugoslavije u Budimpešti morala je satima da čeka da dobije vizu.

- Dobila sam dozvolu da dođem ovde na samo jedan dan i jednu noć. Plakala sam sve vreme. Državljanstvo sam dobila tek 2001.