Elektronske prevare sve opasnije

PORODICA iz Novog Sada nedavno je dobila naizgled ponudu iz snova. Elektronskom poštom „biznismeni“ iz inostranstva obećali su im basnoslovnu nagradu ukoliko im pomognu u transferu velike količine novca. Sa „saradnicima“ su uspostavili čak i lični kontakt. Putovali su u Španiju o njihovom trošku, dobili niz dokumenata i ugovora. Sve što su od Novosađana tražili bilo je da pokriju troškove transfera novca. Pre nego što su stigli da shvate šta se dogodilo, „saradnicima“ se izgubio trag, a porodica je ostala bez - 220.000 evra.

Uprkos brojnim upozorenjima da građani ne nasedaju na ovakve ponude, ova porodica je postala još jedna žrtva ozloglašene „nigerijske prevare“. Kao i većina žrtava jedne od najstarijih prevarantskih šema na internetu, članovi prevarene porodice sada mogu samo da žale za izgubljenim novcem jer je do vinovnika „nigerijske prevare“ gotovo nemoguće doći. Oni uvek deluju iz inostranstva, skrivaju se iza servisa anonimnosti, a ljudi do kojih se može doći su obično samo narkomani ili alkoholičari koji su za sitan novac unajmljeni da odigraju određenu ulogu.

- Broj oštećenih u internet prevarama je veliki, a prevaranti su veoma vešti - objašnjava Saša Živanović, načelnik odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminaliteta. - Često šalju falsifikovane ugovore, obećavaju mnogo i tek na kraju traže novac za neke troškove. Njihovo glavno oružje nije poznavanje tehnologije, već socijalni inženjering i uvek se oslanjaju na ljudsku pohlepu. Među onima koji su prevareni mnogo je visoko obrazovanih ljudi. Bilo je i doktora nauka, čak i jedan pilot.

Među najprisutnijim prevarama na internetu je „fišing“. To je metoda u kojoj prevarant šalje elektronsko pismo u ime banke u kojoj potencijalna žrtva ima račun. U pismo stoju da banka radi na poboljšanju bezbednosnih procedura i da je potrebno da klijent prati hiperlink koji je dobio u mejlu. Link ga vodi na kloniranu stranicu banke gde od njega traže da unese svoje podatke uključujuči i pin kod. Prevaranti se čak služe i pretnjama da će banka raskinuti ugovor sa njima i oduzeti ima platnu karticu ukoliko ne postupe po uputstvima. Pravilo je da se podaci koji su ukradeni u Srbiji koriste za transakcije u inostranstvu i obrnuto.

Veoma česta metoda sajber lopova je i „farming“. Prevaranti naprave veb stranicu identičnu nekom sajtu za prodaju i ponude neki proizvod po neverovatno niskoj ceni, a žrtve im daju podatke o svojim karticama verujući da zapravo kupuju taj proizvod.

- Imali smo maloletnika koji je to radio u Vranju i Pazaru - kaže Živanović. - Takođe smo imali i slučaj momka iz Lazarevca koji je sam napravio virus „trojanca“ i testirao ga najpre na računarima svojih prijatelja, a onda je pokušao i na računarima korisnika u zemljama EU. Upao je u sistem jednog nemačkog državljanina i saznao da je taj trgovao hartijama od vrednosti. Napravio je kopiju sajta banke čiji je on bio klijent i poslao mu mejl sa obaveštenjem da „banka“ želi da ga nagradi zato što je bio uspešan u trogovini, i da će dobiti 1.200 evra, a zatim mu je tražio podatke o računu i platnim karticama.

Pored pohlepe, sajber kriminalci računaju i na - samilost. Sve češće su prevare u kojima navodne humanitarne organizacije traže dobrovoljni prilog za pomoć ugroženim oblastima ili ljudima.


NAJČEŠĆA DELA

1. prevare

2. pribavljanje i posedovanje dečje pornografije

3. kršenje autorskih prava

4. neovlašćeno organizovanje igara na sreću

5. unošenje kompjuterskih virusa