KADA je moj deda Maksa Antonijević 1890. godine kupio plac sa kafanom “Ruski car” od Nikole Krsmanovića, na uglu Knez Mihailove i Obilićevog venca, prodao je babinu dijamantsku dijademu i na tom mestu podigao palatu sa dvadeset dva stana. Komunisti su nam pedesetih oduzeli zdanje i za Prvi samit nesvrstanih zemalja u Beogradu 1961, brzopotezno ga renovirali i u prizemlju otvorili ekspres restoran “Zagreb”. Od tada je palata počela da trune i da propada, pa do današnjih dana.

Ovako govori Zoran Antonijević, naslednik deda Makse, koji sa suprugom Vanjom živi na trećem spratu i već šest decenija čeka da im država vrati oduzetu palatu i susedne dve zgrade. Palata ima 2.250 kvadrata, a restoran “Ruski car” sa podrumima još 1.440 kvadrata. Sve do 1994. restoranom je gazdovalo Ugostiteljsko preduzeće “Stari grad”, a onda ga dalo u zakup Džeku Samardžiji, povratniku iz Australije. On je restoranu vratio staro ime “Ruski car”, a suteren pretvorio u diskoteku. Nedugo zatim zakup restorana je preuzeo pokojni Jusuf Bulić, vlasnik FK Železnik, a od njegove smrti ga vode njegova supruga i sin.

- Nudili su mi dva miliona evra da prodam prizemlje i restoran. Odbio sam i tužio Buliće za otimanje imovine i za uništenje prizemlja. Zgrada je pod zaštitom države, a Bulići su u njoj bušili i zidali šta su hteli. Još smo na sudu - priča Zoran Antonijević, koji nam se žali da je veoma teško živeti u svojoj kući koja pripada drugima.

- Živimo kao ljudi u senci, ne smetamo stanarima, a oni nas ne zarezuju - objašnjava Antonijević.

Njihove komšije, porodica Minić, potražuju hotel “Mažestik”, naslednici braće Radojlović traže od države natrag robnu kuću “Nama”, odnosno “Beograd”, a Aleksa Krsmanović zgradu Protokola na Terazijama. Sofija Srbljanović je jedan od naslednika skadarlijske pivare i pijace poznate porodice Bajloni.

- Porodica Ignjata Bajlonija bila je trgovačka porodica. Njihov imetak je sticalo više generacija industrijalaca. Imali su fabrike i na desetina kuća u Beogradu. Sva imanja oduzeta su im nakon početka rata, 1941. godine. Tada porodica i odlazi iz zemlje. Nikada se nisu vratili. Gordana Bajloni, najstarija ćerka, nastanila se u Lisabonu. Ostvarila je zapaženu poslovnu karijeru, a bila je i kolekcionar vrednih umetničkih predmeta. Njihovi naslednici su uporni u nameri da povrate porodičnu imovinu - tvrdi advokat Aleksandar Ješić.

Poznati beogradski hotel “Kasina” pripadao je porodici Marković u čijem je vlasništvu bio kompletan plac koji se prostirao od današnjih Terazija, pa sve do Dečanske ulice. Jedan od naslednika je Milan St. Marković, poznati modni dizajner.

Slobodan Prorok, kao predstavnik naslednika hotela “Prag” u Beogradu, traži preko suda da mu se vrati ovo zdanje u ulici Kraljice Natalije. Hotel “Astorija” potražuju članovi porodice Ninković. Naslednik je čuveni advokat Đurđe Ninković, koji je pisao i predloge zakona o povraćaju imovine u vladi Zorana Đinđića 2001. godine.

- Svi simboli Beograda, poput Mitićevog placa, Palate Albanija, hotela “Kasina”, “Moskva”, “Park”, “Astorija”, ili stare pivare u Skadarliji s izvorištima mineralne vode duboko pod zemljom, bili su u privatnom posedu. Ceo Beograd i pola srpske privrede bili su deo imovine “starih buržuja” ili vlasništvo akcionarskih društava. Priče o njihovom nastanku, vlasnicima, revoluciji i oduzimanju predstavljaju deo nacionalne ekonomije i kolektivnog pamćenja - kaže Dragana Milovanović, predsednica Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava iz Beograda.


VERSKE ZAJEDNICE OGORČENE PREDLOŽENIM PROPISIMA

DRŽAVA ZAKIDA CRKVENO

PREDLOŽENIM propisima o restituciji, čiji bi cilj trebalo da bude vraćanje moralnog duga oštećenim građanima, biće samo povećana višedecenijska nepravda države prema njima.

U ovim rečima predstavnici svih crkava i verskih zajednica u Srbiji saželi su u sredu svoje primedbe na predlog zakona o restituciji koji je Vlada uputila u skupštinsku proceduru. Crkveni velikodostojnici posebno su ogorčeni, jer su se među predlozima Zakona o restituciji i javnoj svojini našle i izmene i dopune Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama.

PRIJAVOM DO VLASNIŠTVA BOGDAN Veljković, naslednik Beogradske industrije piva (BIP), podnosio je krivične prijave protiv svih odgovornih zbog prodaje njegove pivare strancima. Veljkovići su bili vlasnici holding banke “Vračarska zadruga”, hotela “Srpski kralj”, više od pedeset odsto akcija Vajfertove pivare, mlina, beogradskog muzeja sa izuzetno vrednom zbirkom umetničkih predmeta, kao i 60 hektara vinograda, voćnjaka i povrtnjaka u Smederevu.

- Umesto da starim vlasnicima omogući obim prava koji su dostigle verske zajednice, cilj Vlade je da umanji stepen prava crkava i da taj model nameni ostalima koji potražuju svoju imovinu - objasnio je vladika bački Irinej. - To se čini na protivustavan način i pod izgovorom da se tako obezbeđuje jednaka zakonska zaštita. Iza svega se krije namera da se crkve liše dela oduzete imovine.

Predstavnici SPC, Katoličke crkve, Jevrejske i Islamske zajednice su zabrinuti ukidanjem zamenske restitucije, ali i najavljenim ograničenjem visine naknade u novcu na pola miliona evra po vlasniku, bez obzira na vrednost oduzete imovine. To su razlozi zbog kojih će zatražiti ocenu ustavnosti propisa o restituciji, ali i pokucati na vrata suda u Strazburu.

R. Dr.

ČIJA JE “POLITIKA” PORODICA Vladislava F. Ribnikara, osnivača lista “Politika” potražuje čitavu novinsku kuću. Davorin - Darko Ribnikar, bivši generalni direktor “Politike”, svojevremeno je dobio naknadu samo za korišćenje imena ovog lista, ali ne i pravo na vlasništvo čitave “Politike”, koju su kupili Nemci.


POLITIČKE STRANKE

VILE i zgrade u kojima su trenutno smeštena sedišta političkih partija, a koje imaju ranije vlasnike, takođe će biti predmet naturalne restitucije. Svi zakupci nekretnina, uključujući i političke partije, pa i one na vlasti, imaju pravo da nastave da koriste prostor, ali ne duže od dve godine, osim ukoliko se sa novim-starim vlasnikom drugačije ne dogovore. U roku od te dve godine, bivši vlasnik koji je stupio na mesto zakupodavca, ima pravo na naplatu zakupnine, ali ne može jednostrano da je menja u odnosu na zatečeni ugovor o zakupu. Takođe, ugovor o zakupu zaključen u nameri da se osujeti ostvarenje prava bivšeg vlasnika ne proizvodi pravno dejstvo.


*************************

I DEDINjE BIVŠIM GAZDAMA

VREDNA zdanja na atraktivnim beogradskim lokacijama mogla bi da budu vraćena starim vlasnicima i njihovim naslednicima u naredne tri godine. Naime, Predlogom zakona o vraćanju imovine i obeštećenju postoji mogućnost da i reprezentativni objekti budu predmet naturalne restitucije, što radnom verzijom nacrta zakona nije bilo moguće.

Na povraćaj ipak ne mogu da računaju raniji vlasnici i njihovi naslednici u čijim su vilama smeštene ambasade zemalja sa kojima Srbija ima važeće ugovore, kao i konzulati, vojna i trgovinska predstavništva. Sve ostale nepokretnosti kojima raspolaže preduzeće “Dipos” mogu da bude predmet naturalne restitucije. Reprezentativni objekti koje koristi predsednik, Narodna skupština i Vlada Srbije ne mogu iz državnog da pređu u privatno vlasništvo, ali, naravno, raniji vlasnici imaju pravo na obeštećenje u obveznicama, na maksimalni iznos do pola miliona evra po vlasniku.

ZAŠTIĆENI STANARI
STATUS takozvanih zaštićenih stanara nije regulisan Predlogom zakona o vraćanju imovine i obeštećenju. Naime, prema rečima Božidara Đelića, očekuje se da će zadužbinama u svojinu biti vraćene nekretnine u kojima trenutno živi oko 300 zaštićenih stanara. Njihov dalji odnos sa vlasnikom nekretnina regulisan je Zakonom o stanovanju.
(T. S.)

- Predlogom zakona proširene su mogućnosti za naturalnu restituciju - ističe Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije. - Vraćanje građevinskog zemljišta moguće je u još dva slučaja. Prema radnoj verziji nacrta privatizovana preduzeća su bila zaštićena. Međutim, to je promenjeno pa ukoliko je preduzeće dobilo pravo korišćenja na neizgrađenom zemljištu kroz privatizaciju, a ugovorom je prihvatilo mogućnost restitucije i ako ne sprovede konverziju prava korišćenja u pravo svojine u roku od dve godine, te parcele se vraćaju u naturi ranijim vlasnicima. Takođe, prema radnoj verziji nacrta nije bilo predviđeno da se vraća neizgrađeno građevinsko zemljište ako postoji mogućnost konverzije. Sada je to moguće ako trenutni korisnik parcele zahtev za konverziju ne podnese u roku od 60 dana, a konverziju ne završi u roku od dve godine. Time će se i napraviti razlika između onih koji zaista žele da grade i onih koji trguju.

Vraćanje poljoprivrednog zemljišta je sada moguće i ukoliko se na tim zakupljenim parcelama nalaze višegodišnji zasadi uz obavezan zakup dok taj zasad traje. Zakupac će, dakle, umesto državi zakupninu plaćati novom-starom vlasniku. Zemljište u okviru proizvodnih sistema se ne vraća u naturi samo ako je taj sistem danas u funkciji.


Marko LOPUŠINA