Restitucija: Vlasnici ne prihvataju obveznice

DECENIJAMA uvreženi optimizam naslednika nekada najbogatijih Vojvođana da u pokrajini neće ostati ni „kamen na kamenu u društvenom vlasništvu“ kada jednom stupi na snagu Zakon o restituciji, prilično je splasnuo ovih dana.

Nikola Tanurdžić, predsednik Udruženja građana za povraćaj nacionalizovane nepokretne imovine na teritoriji Vojvodine, ističe da bi svega pet odsto celokupne imovine severne pokrajine trebalo da potpadne pod proces restitucije. U taj procenat uključeni su privatni posedi, ali i imovina koju potražuju verske zajednice.

- Najvećim delom, imovinu čije se vraćanje očekuje predstavlja plodno zemljište, a reč je o blizu 300.000 hektara - kaže Tanurdžić „Novostima“.

Udruženje koje predvodi Tanurdžić okuplja oko 800 naslednika.

- Biće veliki problem ako država ne bude želela da imovinu koja iz bilo kog razloga ne može da se vrati „u originalu“, ne bude nadoknađivala na drugi način - upozorava Tanurdžić. - Ne odgovaraju nam, naravno, ni obveznice jer mi smo pravdu čekali 60 godina i nikako nam se ne isplati da čekamo obveznice još četvrt veka. Pa, molim vas, koliko će one tada da vrede, s obzirom na to da bi se isplaćivale u dinarima?

Tanurdžić, dugogodišnji radnik Radio-televizije Vojvodine, a sada savetnik u jednoj poljoprivrednoj firmi, očekuje da se njemu i rođacima kojih je 20-ak, vrati nacionalizovana imovina predaka, uglednih porodica Tanurdžić i Dunđerski.

Iza ove dve čuvene vojvođanske porodice ostao je novosadski hotel „Putnik,“ kao i 60 stanova i lokala u poznatoj „Tanurdžićevoj palati“, jednom od simbola Novog Sada.

Trebalo bi da im bude vraćena i zgrada u kojoj se sada nalazi Vojvođanska banka na Trgu slobode, nasleđena od dede po majci Đoke Dunđerskog, inače rehabilitovanog pre nekoliko godina, kao i 3.000 hektara zemljišta i dvorac u Kulpinu. A, gde su još umetnički predmeti, nameštaj, biblioteke, konji...

- Stanovi u „Tanurdžićevoj palati“ su već prodati, ali država može da nam u zamenu da druge adekvatne stanove - objašnjava Nikola. - A onih 3.000 hektara prvoklasne obradive zemlje je u opštinama Temerin, Novi Sad, Bečej i Bački Petrovac.

Ne samo državu, nego i grad Novi Sad, prilično će pogoditi Zakon o restituciji, jer nije Tanurdžić jedini naslednik koji očekuje ispravljanje višedecenijske nepravde. Spisak gradske imovine biće bitno izmenjen kada budući zakon o restituciji bude počeo da se primenjuje u praksi.

Po rečima gradonačelnika Igora Pavličića, gradska imovina u ovom trenutku se procenjuje na oko 120 miliona evra, a koliko toga će ostati u gradskom vlasništvu još se ne zna precizno, jer zasada ne postoji precizan spisak.

Sigurno je, međutim, da će JP „Poslovni prostor“ ostati u celom tom procesu - kratkih rukava. Ovo javno preduzeće na spisku nekretnina kojima upravlja ima 762 objekta u samom Novom Sadu, a ukupno njih 1978 u okolnim mestima - Futogu, Kaću, Sremskoj Kamenici, Kovilju, Veterniku, Rumenki, Šangaju, Bukovcu, Kisaču i Starim Ledincima. Ukupna površina navedenih poslovnih prostora je veća od 215.000 kvadrata, a najveći deo, odnosno 175.682 metra kvadratna se nalazi u Novom Sadu.

- Poseban problem predstavljaće konverzija zemljišta - ukazuje gradonačelnik Pavličić. - Prvenstveno mislim na zemljište na koje su fizička i pravna lica do sada imala pravo korišćenja,a pružena im je mogućnost da postanu vlasnici nekretnina koje se na tom zemljištu nalaze.

Ovi imovinsko-gordijevski čvorovi nisu karakteristični samo za Novi Sad, već i za svaku od preostale 44 opštine u Vojvodini. U svakoj od njih na desetine potomaka mnogo očekuje od procesa restitucije. Neki su svesni da su se okolnosti promenile i da mogu da računaju na vrađanje tek dela dedovine,dok su drugi spremni da pravdu isteruju do Strazbura.

U opštini Bečej, okruženoj izuzetno plodnom oranicom, više od 500 naslednika očekuje da im se vrate kuće, ali prvenstveno zemlja. Tibor Balzam, koji predvodi udruženje naslednika, kaže da je reč o 12.000 hektara.

Nisam optimista, vidim da država u ovom trenutku jednostavno nema snage da potpuno ispravi tu istorijsku nepravdu. Videćemo - kaže Balzam.

Marija Grisa (57), vaspitačica iz Temerina, očekuje da joj država vrati jodnu banju sa lekovitom vodom koja je u ovom mestu do 1950. godine pripadala njenom ocu Andrašu.

Marijin deda, takođe Andraš, sasvim slučajno je 1913. godine bušio bunar u blizini svoje kuće, kada se ispostavilo da je voda lekovita, te da sadrži i etan-gas.

Do 1925. godine izgradili su bazen sa postrojenjima i razvili posao u koji su uključili još 10 temerinskih porodica. U taj biznis uložili su otac i sin Andraš sav novac od prodatih 80 jutara zemlje koji im je ostao od predaka. U blizini banje izgradili su i mlin za žitarice. Bili su najbogatija porodica u okolini.

- Nikada nisam prestala da gajim nadu da će mi država vratiti porodično imanje - kaže Marija, jedini naslednik porodice Grisa. - Znam da nije jednostavno vratiti imovinu. Neću insistirati da mi vrate banju, više bih volela da mi daju u zamenu 80 jutara zemlje ili novac u toj vrednosti.

U rejonu Temerina, jutro plodne zemlje košta oko 6.000 evra, što znači da onih 80 jutara oranice njenih predaka danas vredi oko 480.000 evra. Marija ne želi obveznice, ona se nada gotovini.

MATICA ČEKA FANTAST

MATICA srpska biće najbogatija kulturna institucija u Srbiji ukoliko joj bude vraćeno 80 stanova u Novom Sadu (ukupno 8.000 kvadrata), ali i 342 jutra plodne oranice u okolini Bečeja. Oduzeta imovina naše najstarije kulturno-naučne institucije, osnovane u Pešti 1926. godine, uključuje i prelepi dvorac Fantast, turističku atrakciju Vojvodine, koji je Matici zaveštao čuveni veleposednik Bogdan Dunđerski.

*****

PO VLASNIKU POLA MILIONA EVRA

Više od četiri milijarde evra u nekretninama i obveznicama sliće se iz državnog u privatno vlasništvo zahvaljujući zakonu o vraćanju imovine i obeštećenju, koji će stupiti na snagu u prvoj polovini oktobra, najavio je u utorak Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije. U paketu sa Predlogom zakona o javnoj svojini i izmenama Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama Vlada Srbije je konačno u skupštinsku proceduru uputila i Predlog zakona o restituciji. Ovaj predlog, o kojem će se poslanici izjašnjavati u redovnom postupku na sednici koja će početi 22. septembra, predviđa naturalnu restituciju i obeštećenje, bez mogućnosti supstitucije. Ali, dobar deo šumskog i poljoprivrednog zemljišta vratiće se, takođe u naturi.

Od trenutka kada Agencija za restituciju uputi javni poziv za podnošenje zahteva za povraćaj imovine (očekuje se da to bude decembar ove godine) teče rok od dve godine da raniji vlasnici i njihovi naslednici podnesu prijave. Zahtevi za povraćaj imovine podnosiće se na šalterima „Pošta Srbije“ čiji će službenici biti obavezni da primaju isključivo prijave sa kompletnom propisanom dokumentacijom. Zatim će se ti „predmeti“ prosleđivati Agenciji za restituciju, koja će ih upućivati svojim područnim jedinicama u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu na rešavanje. Očekuje se oko 150.000 zahteva od kojih će većina biti rešena u roku od tri godine.

Tokom 2014. biće, dakle, poznato koje će nekretnine biti vraćene u naturi, a za koje vlasnici imaju pravo na obeštećenje u obveznicama, čija ukupna vrednost ne može biti veća od dve milijarde evra, odnosno po ranijem vlasniku najviše 500.000 evra. Vlada Srbije ima obavezu da do 31. decembra 2014. donese uredbu o izdavanju državnih obveznica na 15 godina, a za starije od 70 godina na period od pet godina. Obveznice će biti nominovane u evrima, a predviđena je i kamata od dva odsto.

- Javna rasprava je unapredila Nacrt zakona o restituciji - navodi Đelić.

- Proširene su mogućnosti naturalne restitucije, poboljšani uslovi obeštećenja, ubrzan je i pojeftinjen postupak vraćanja imovine, zabranjeno je otuđenje imovine koja može biti predmet restitucije. Takođe, za žrtve holokausta, koje nemaju naslednike predviđena je izgradnja memorijalnog centra i to na Starom sajmištu.

Država neće naplaćivati takse i naknade tokom postupka restitucije, a Republički geodetski zavod besplatno će izdavati neophodna dokumenata. Takođe, Republička direkcija za imovinu vratiće preporučenom poštom svu dokumentaciju koju su raniji vlasnici i njihovi naslednici dostavili.

Pravo na restituciju nemaju pripadnici okupacionih snaga, zatim državljani zemalja u kojima naši građani nisu imali pravo na povraćaj imovine ili sada nemaju pravo da naslede ili kupe nekretnine.