Tajne optužnice, oduzeta stanarska prava, ukinute penzije, izbrisan radni staž, neisplaćene odštete... teško mogu da ubede prognane Srbe iz Hrvatske da su sa svojim komšijama nadomak toliko puta pominjanog „pomirenja“. Za 500.000 izbeglica i još 100.000 srpskih državljana rat još nije završen jer ne mogu da ostvare svoja osnovna ljudska i imovinska prava.

Spisku nepravdi, koje izbegli Srbi iz Hrvatske sastavljaju već dve pune decenije, čini se, nema kraja. Ne zna se ni koja ih stavka više boli - da li oduzeta prava ili izgubljena nada da će ih ikada ostvariti.

Najviše se priča o imovini.

Falsifikovanje

- U Hrvatskoj se od 1991. godine masovno i nezakonito oduzima ili koristi poljoprivredno zemljište i stambeni i privredni objekti povratnika srpske nacionalnosti i izbeglih i prognanih Srba. Na taj način se u praksi pravnim putem legalizuju rezultati etničkog čišćenja - objašnjava Miodrag Linta, predsednik Koalicije udruženja izbeglica. - Prema popisu imovine izbeglih i prognanih Srba iz 1996. godine, u njihovom je vlasništvu 1991. godine bilo oko 18 miliona kvadratnih metara građevinskog prostora, od kojih 14 miliona stambenog i četiri miliona poslovnog prostora! Pod nedovršene investicije prijavljeno je oko 800 miliona nemačkih maraka. U vlasništvu su imali i oko 500.000 hektara oranica, vrtova, livada, voćnjaka, vinograda, pašnjaka i oko 100.000 hektara šumskog zemljišta. A ovde nisu čak uključeni ni podaci građana Srbije koji su imali privatne kuće i vikendice po Hrvatskoj. Takvih je oko 25.000.

Hrvatske vlasti su pokazale popriličnu domišljatost u načinima na koje su lišavali imovine svoje bivše stanare. Osim što je većina od 10.000 srpskih kuća prodata na nezakonit način, bez ikakvog znanja vlasnika, a prvenstveno falsifikovanjem punomoći preko Vladine Agencije za promet nekretnina, još najmanje 10.000 srpskih porodica, koje su do rata živele u većim gradovima, bilo je prinuđeno da sklapa ugovore o razmeni svojih kuća i stanova „na neviđeno“ i ispod svake tržišne cene.

Da je ovde stavljen samo zarez u otimanju, jasno je i iz zvanične namere hrvatske vlade da se - sve pod parolom „sređivanja zemljišnjih knjiga“ - uknjiži kao vlasnik nad još 700.000 katastarskih parcela najkasnije do 2015. godine. I njihovi su vlasnici Srbi. A u međuvremenu će sve one koji su se iselili, a ne obrađuju zemljište u Hrvatskoj, kažnjavati iznosima u „skromnom“ rasponu - od 70 do 15.000 evra!

O povratku zato i sada, dvadeset godina kasnije, malo ko može da razmišlja. Čak 3.000 vlasnika uništenih i oštećenih kuća nije ni podnelo zahteve za obnovu u roku do 2004. godine iz straha za vlastitu bezbednost zbog etnički motivisanih suđenja.

- Za ratni zločin i oružanu pobunu hrvatski pravosudni organi su procesuirali oko 25.000 Srba. Ako se ovaj broj pomnoži sa četiri, koliko prosečno domaćinstvo broji članova, jasno je da oko 100.000 Srba nije moglo da se vrati ili slobodno putuje u Republiku Hrvatsku.

VIŠE PARA Vlada Srbije je Komesarijatu za izbeglice povećala sredstva budžeta i dozvolila kadrovsko jačanje - kažu u kabinetu Jovana Krkobabića. - Teško je iskazati, ali sigurno Srbija godišnje izdvaja više od 50 milijardi za finansiranje troškova zdravstva, obrazovanja, socijalne zaštite, integracije izbeglica, što su ogromna sredstva u odnosu na tešku ekonomsku situaciju.

Brisanje

Ni u ostvarivanju prava proisteklih iz radnog odnosa izbegli Srbi se nisu primakli rešenju. Prema podacima hrvatskog Ministarstva regionalnog razvoja, konvalidaciju radnog staža je od 2008. godine, kada je uz ogromne napore konačno ukinut rok za predaju zahteva za povezivanjem staža, zatražilo 24.330 bivših stanovnika Republike Srpske Krajine. Do danas je obrađeno 95 odsto predmeta, ali je pozitivno rešenje dobilo svega njih 12.785. A da se ni ova lista neće proširivati potrudila se birokratija.

- Ti su ljudi od 1991. do 1995. godine radili u školstvu, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, javnim i komunalnim preduzećima, na železnici... i sad im Hrvatska traži da to i dokažu. Ne priznaju im, međutim, samo radnu knjižicu, već traže i druga razna dokumenta do kojih je veoma teško doći - ocenjuje Linta.

Još najmanje 50.000 izbeglica iz Hrvatske nije uspelo da naplati svoje zarađene penzije, čija je isplata obustavljena od 1991. do 1995. godine. U Koaliciji kažu da se u proseku radi o 81 penziji po čoveku i o iznosima od najmanje 250 evra mesečno.

A šta radi naša država?

- Sva ova prava su neotuđiva i njihovo kršenje predstavlja osnovno narušavanje ljudskih prava koje traje već drugu deceniju. Očigledno je da ne postoji volja da se ovi probemi reše, a bez toga nema ni govora o punoj normalizaciji odnosa između Zagreba i Beograda. Zato smo tražili i da se naša država aktivira na njihovom rešavanju.

Epilog

Poziv, iza kojeg stoje 104 izbeglička udruženja, poslat je u februaru na adrese svih šefova poslaničkih grupa i u njemu molba da se zakaže vanredna sednica Narodne skupštine. Ona bi imala samo jednu temu - donošenje rezolucije kojom bi pokazala nameru da reši sva ova pitanja, tačku po tačku. Odgovora, međutim, još nema.

U kabinetu potpredsednika Vlade Republike Srbije Jovana Krkobabića, koji je prvi u srpskoj hijerarhiji za rešavanje ovih problema, kažu da je u pitanju osetljiva tema, a rešenja veoma komplikovana.

Kako kažu, pošto je Hrvatska odbila da učestvuje na konferenciji UN 2008. godine, gde je glavna tema upravo i bila dugotrajna izbeglička kriza, Republika Srbija je apelovala za pomoć u traženju rešenja. Preko diplomatsko-konzularnih predstavništava obratili su se šefovima više od 80 država.

- Na našu inicijativu održana je u Beogradu 25. marta 2010. godine Regionalna ministarska konferencija, kojom je otpočeo proces regionalne saradnje u pronalaženju trajnih rešenja za probleme izbeglih lica. Kao rezultat konferencije do sada je održano pet bilateralnih tehničkih sastanaka između Srbije i Hrvatske s ciljem razmene podataka relevantnih za utvrđivanje stanja i potreba izbeglica. Održano je 10 regionalnih ekspertskih sastanaka sve četiri države sa ciljem izrade projekata za pomoć najugroženijima - kažu u kabinetu Krkobabića.

Epilog je sledeći:

l Utvrđene su potrebe bivših nosilaca stanarskog prava. Anketirano je 14.969 bivših nosilaca stanarskog prava i prvi put su objedinjeni podaci jer je Hrvatska tokom proteklih godina odbijala da dostavi podatke o broju oduzetih stanarskih prava. Prema procenama OEBS taj broj iznosi oko 30.000.

* Postignut je konsenzus o nužnosti rešavanja pitanja dospelih, a neisplaćenih penzija za period 1991-1995. godina i konvalidacije radnog staža. Formirane su ekspertske radne grupe sačinjene od predstavnika nadležnih ministarstava i penzionih fondova Srbije i Hrvatske.

* Na insistiranje Vlade Srbije i međunarodne zajednice, Hrvatska je, 2. juna 2011. godine usvojila Zakon kojim je propisano stambeno zbrinjavanje putem: davanja u zakup (oštećene) porodične kuće ili stana u državnom vlasništvu ili raznim donacijama zemljišta i građevinskog materijala. Otvoren je i novi rok za stambeno zbrinjavanje povratnika - bivših nositelja stanarskog prava do 9. 12. 2011. i to pod znatno povoljnijim uslovima nego ranije: niža je otkupna cena, lice ne mora biti u statusu izbeglice, utvrđena je mogućnost otkupa stambene jedinice ili mogućnost korišćenja po principu zaštićenog najmoprimca uz mogućnost nasleđa.

Da li je to dovoljno?


ZLOČINI BEZ KAZNE

Prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora iz aprila 2011. godine, pred hrvatskim pravosuđem za ubistvo 677 srpskih civila nakon vojne operacije „Oluja“ nije osuđen nijedan pripadnik hrvatske vojske ni policije. Hrvatski helsinški odbor je zaključio da u ovoj državi ni danas nema političke volje za procesuiranje ratnih zločina počinjenih od strane hrvatskih oružanih snaga. Ukupno je 1.920 Srba ubijeno i nestalo za vreme i nakon operacije „Oluja“. Isto tako, 15 hrvatskih nevladinih organizacija smatra da Hrvatska nije ispunila evropske standarde u oblasti pravosuđa i ljudskih prava.