Za sitne krađe niko ne odgovara

- Kaznena politika za krivično delo sitne krađe, ali i džeparenja i krađe uopšte, takva je da podstiče kradljivce, dok oštećeni nisu zaštićeni - kaže za ”Novosti” Zoran Kovačević, zamenik načelnika Odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata Policijske uprave za grad Beograd.

Samo u glavnom gradu od početka godine policiji je prijavljeno 3.720 krađa, od kojih su bar polovina sitne. Prema Kovačevićevim rečima, u velikom broju slučajeva meta su prodavnice. Kada je oštećeni pravno, a ne fizičko lice, podnose se krivične prijave, ali one neretko ”neslavno” završavaju.

- Veliki broj lopova su narkomani. Kradu u jednoj radnji dok ih ne uhvate, pa onda promene lokaciju. Što god da ukradu, na pijaci mogu da prodaju upola cene i zarade dovoljno za drogu. Po pravilu, njih niko ne goni - kaže Kovačević.

I kad se izreknu, kazne su, ističu u policiji, često uslovne, pa policijaci hvataju iste kradljivce koji nižu ”uslove”, a nikako da dobiju osuđujuću presudu.

Mada nema precizne statistike, Kovačević tvrdi da je broj krađa porastao u odnosu na period kada je lopov, bez obzira na vrednost ukradene robe, dobijao minimum 10 meseci zatvora:

- U poslednje tri godine, iako smo uhapsili puno džeparoša, nijedan nije priveden sudiji upravo zbog blagih kazni.

Ljubivoje Đorđević, tužilac Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, odgovara da Javno tužilaštvo u svakom konkretnom slučaju ceni ”subjektivni elemenat krivičnog dela sitne krađe”:

- Ako se utvrdi da je učinilac hteo da pribavi što veću imovinsku korist, radiće se o krivičnim delima krađe, prevare ili utaje čak i kada je vrednost ispod 15.000 dinara. To je slučaj kada učinilac ne zna tačnu vrednost stvari, ali nastoji da dođe do što veće protivpravne koristi: kod krađe torbi ili novčanika, krađe iz vozila, iz prodavnica ili kioska...

Krivični zakonik propisuje i ”produženo krivično delo” - kada se više krađa kvalifikuje kao jedno krivično delo. Tada se sabiraju novčani iznosi, pa vrednost ukradenih stvari pređe 15.000, na osnovu čega se delo kvalifikuje kao klasična krađa i goni po službenoj dužnosti.

- Mali je broj onih koja ciljano vrše dela sa namerom da ona ostanu sitna krađa. Samo oni izvršioci kojima se ”dogodi” ovakva vrsta ekscesa, odnosno izvrše jedno delo sitne krađe, mogu računati na ”povlašćeni” položaj u vidu gonjenja po privatnoj tužbi - poručuje Đorđević.

U poslednjih godinu dana kaznena politika je, kažu u vrhu srpskog pravosuđa, pooštrena. Osnovni sudovi doneli su 1.410 presuda za krađe, od kojih je 1.312 bilo osuđujućih, a skoro polovina ove brojke bile su zatvorske kazne. Nekima su, zbog otežavajućih okolnosti, izrečene kazne i 5-10 godina zatvora.


CELA PLATA SE RAČUNA KAO MALI PLEN

SVE manjkavosti bi uskoro mogle da budu ispravljene. Kako kaže prof. Milan Škulić, član radne grupe za izmene Krivičnog zakonika, on će se lično založiti da se ubuduće kao sitna krađa tretira ona gde ukradeni iznos ne prelazi 5.000.

- U zemlji gde je prosečna plata tek nešto iznad 30.000, apsurd je da se krađa 15.000 dinara tretira kao ”sitna” i da je tužilac ne goni - kaže Škulić, i dodaje da je logično da oštećeni, koji nema ni novca, ni vremena za duge i skupe sudske sporove, neće sam goniti lopove.