Podizanje krstova u senci rasprava

MEĐU barikadama koje su bile na putevima severa Kosova najčvršći otpor pružala je prepreka kod mesta Rudare na putu Kosovska Mitrovica-Raška. Još stoji. Njen glavni stub je čelični krst visine šest metara, koji su na sredini magistrale ukopali žitelji Zvečana i okolnih mesta. Krst, kažu, neće da pomere, jer je on simbol otpora Srba u južnoj pokrajini kosovskim institucijama.

Hrišćansko znamenje podignuto tokom blokade puteva skrenulo je pažnju javnosti, jer je podignuto bez blagoslova Srpske pravoslavne crkve i episkopa Raško-prizrenskog Teodosija. Simbol Hristovog stradanja kod Rudara, međutim, samo je jedan od više desetina različitih krstova, koliko ih je, sa crkvenim aminom ili mimo njega, poslednjih godina izgrađeno širom Srbije.

Krstovi su protekle dve decenije, osim na krovovima crkava, podizani i na brdima, raskrsnicama, planinskim vrhovima... Najveći je visok 18 metara i nalazi se na ulazu u Kragujevac. Sličan, ali nešto manji, postavljen je na brdu Bioktoš iznad Užica, a takav je sa pozlatom postavljen na sokolskim planinama kod Ljubovije.

Među najmonumentalnijim hrišćanskim znamenjima čija je izgradnja u planu je Konstantinov kompleks u Nišu. U okviru njega, na brdu Vinik, do 2013. godine biće podignut krst visine 80 metara, koji bi trebalo da ponese epitet najvišeg na Balkanu.

Planova ne fali ni u drugim krajevima Srbije, pa grupa vernika planira da na Mučnju, najvišem vrhu Zlatibora, podigne znamenje visoko čak - 333 metra. Njegova vrednost procenjena je na 20 miliona evra. Najavljuje se i da će na Rtnju iznad Sokobanje biti podignut krst visine gotovo 200 metara. Simbol hrišćanstva slične visine biće izgrađen i u Mileševskoj eparhiji. Najavljeno je i podizanje raspeća na Trebeviću, iznad Sarajeva.

Ovakvi graditeljski poduhvati u najširoj javnosti, ali i među vernicima, neretko izazivaju različite komentare, i glasove koji su često na ivici kritike. Dok jedni smatraju da se tako ojačava vera kod ljudi i utvrđuje hrišćanski identitet, drugi u njima vide samo bespotrebno trošenje para, pa i versko pomodarstvo.

- Pravoslavni sam vernik, ali ne vidim čemu to služi - komentar je jednog starijeg Užičanina na izgradnju svetlećeg krsta iznad grada. U ovoj rečenici sadržane su sve kontroverze koje prate izgradnju ovih građevina.

Protivnici podizanja ovih simbola, naime, ističu da nije prikladno u vreme oskudice bahatiti se podizanjem monumentalnih objekata, kao i da njihova izgradnja nikoga neće učiniti većim vernikom. Njihov je argument i da svaka veličina i sjaj nisu u skladu sa hrišćanskim vrednostima koje afirmišu skromnost i smirenje.

- Izgradnja ovako velikih verskih obeležja pomodarstvo je i odraz megalomanije našeg društva - ocenjeno je na skupu „Hrišćanstvo na metar“, koji je početkom godine održan u Nišu. - Osim što su trn u oku osiromašenom narodu, grandiozni krstovi predstavljaju i odstupanje od prakse. Kod Srba krstovi uglavnom ukazuju na hramove i grobna mesta, i retko se podižu „po šumama i gorama“.

U SPC nam je rečeno da podizanje krstova ima duboki duhovni značaj za pravoslavne vernike, ali da veličina i grandioznost nisu niti bi trebalo da budu smisao njihove izgradnje.

Isti stav deli i profesor Bogoslovskog fakulteta Dimitrije Kalezić. Učestalost i predimenzioniranost krstova koji su podignuti i koji se najavljuju, međutim, on objašnjava poluvekovnim životom u nametnutom ateizmu.

- To je ventil za ljudsku psihu. Imajući u vidu, blisku prošlost, težnja za pokazivanjem posvećenosti veri ne treba da čudi - smatra Kalezić. - Krst je simbol i podsećanje na Hristovo stradanje i vaskrsenje. Cilj znamenja koja se podižu sa blagoslovom crkve je da svakoga ko prolazi pored njih opomene na Hristov put ljubavi, podsećajući nas na najviše hrišćanske vrednosti. Nije reč samo o golim građevinama, već o neimarskim delima koja su protkana duhom i verom.