SIJASET je turskih reči u srpskom jeziku: dućan, hajduk, kesa, džep, šećer, bekrija, bećar, duvan. A boja, bubreg, limun, badem, majmun, šal, pamuk, sapun... - sve su to srpske reči. Ali i turske...

Jezik se ne može staviti pod stakleno zvono. On je živ, podložan uticaju i, kao takav, promenljiv. Jezici primaju od drugih jezika, pogotovo ako su u bliskom kontaktu. A s Turskom smo više od 500 godina živeli „u bliskom kontaktu“.

Naš istaknuti orijentalista Olga Zirojević, koja istražuje fenomen uticaja turskog na srpski jezik, smatra da se u prošlosti upotrebljavao daleko veći broj turcizama. Pominje se više od osam hiljada. Zadržali su se i danas u mnogim oblastima života. Turski je uticao na srpski više nego ijedan drugi jezik.

Jorgan, kafa, kafana, kašika, rakija, čarapa, para, boja, pekmez, kajmak, sarma, čardak, kapija, baksuz, komšija, reči su za koje u srpskom nema ekvivalenta - osećamo ih i kao svoje. Ali mnoge reči, kako tvrdi Olga Zirojević, poprimile su vremenom drugačija značenja od izvornog, pa „sijaset“, koji izvorno znači „politika“, u srpskom jeziku označava „mnogo“, „veliki broj“. Malo nas zna da jatak (onaj koji skriva hajduke) u izvornom značenju zapravo je „krevet“, „postelja“.

Turcizmi su ušli u svakodnevni život: tako jedemo sarmu, burek, pilav, ćevapčiće, pijemo čaj, rakiju, kafu, sladimo se baklavom, tulumbama. Na stolu nam je ćasa, testija, džezva, fildžan, bakrač, đevđir. A u kući sanduk, merdevine, ćilim, furuna. Pred kućom je kapija, a na krovu odžak. Na kraju sokaka je i ćorsokak, dušmanin ne može biti ortak, a javašluk u komšiluku čist je baksuzluk.

UDARALI PO JEZIKU
- IMALI smo jezik dinastički koji je, slaveći ih, istovremeno istrebio seljake kao kategoriju - kaže Zoran Petrović. - Znaju to svi koji su se raspitali o broju poginulog reproduktivnog, muškog, življa u dva poslednja svetska rata, a koji se kreće preko pedeset procenata. Svi, izuzev onih dežurnih akademika, koji su znali ko je čuvar jezika, pravili su se neveštima. Slične termine je besomučno uvodila i komunistička vlast, koja je razorila ekonomski i biološki potencijal srpskog i, ne znam kojeg još, sela.

Turski sufiksi su se do te mere odomaćili da se dodaju srpskim rečima, pa i onima relativno novim u jeziku. Može li se zamisliti Andrićeva „Na Drini ćuprija“ bez turcizama - jedan se nalazi i u samom naslovu?

- Elementi orijentalnog, u ovom slučaju osmanskog kulturnog nasleđa, odavno predstavljaju integralni deo srpskog i u širem smislu balkanskog kulturnog identiteta - kaže prof

dr Darko Tanasković, orijentalista. - Turcizmi su jedan od najznačajnijih segmenata tog kulturnog nasleđa. Oni su zadržali komunikacijsku aktuelnost, bez obzira na to što je opseg upotrebe turcizama u novije vreme znatno smanjen.

Turcizme je i Vuk Karadžić zadržao u jeziku kao njegovu živu i u mnogo čemu nezamenljivu komponentu.

- Oni jeziku daju ekspresivnost, stilski ga boje, čine ga bogatijim - kaže Tanasković. Dokaz su pozitivne dimenzije kulturnog nasleđa iz osmanskog doba. Ali to, naravno, nema veze sa obnavljanjem neoosmanističkih ideoloških pretenzija svojstvenih nastupanju turske politike na Balkanu.

A o turskim serijama koje su preplavile našu televiziju, Tanasković kaže:

- One su višestruko kulturno osiromašujuće i štetne!

Jezik je stvor, mlad i mator istovremeno - kaže pisac Zoran Petrović:

- Kada danas čujem, a čujem retko, koji od turcizama, pomislim dve stvari: prvo - kako je moja baba Savka iz Vranja, koja je, uostalom, lično poznavala Koštanu, govorila živopisnim jezikom. Tako i ja danas radije ulazim u svoju avliju, kroz svoju kapiju, na svoj doksat, zahvalan svojoj majci, onoj Savkinoj ćerki, zbog koje nikada nisam ni smeo da pomislim da ustupim porodičnu kuću za izgradnju više porodičnih stanova, jer ona neće da živi bez avlije, bakče i šedrvana, pa makar zimovala u memli, apsani i ćereu, koji joj je ostavio njen muž Radosav, šumadijsko seljače, sa partizanskim iskustvom i nikakvim potrebama.

I šta ja da mislim o jeziku, o turcizmima, posrbicama i tako tome? - pita se u svom prepoznatljivom tonu pisac, i kaže:

- A šta da misle moji klinci, koji govore: ekstra, vrh, i sviraju neki hevi-metal koji danas lupa po Londri, a sutra će i ovde. Kao pisac znam samo jednu stvar: svaka je reč dobra, kao uostalom i kuglični ležaj, ako legne na svoje mesto, a to će vam potvrditi bilo koji mehaničar.