Imovina Karađorđevića opet je u žiži javnosti: dok iz crnogorske opozicione Nove demokratije traže da se dinastiji vrate oduzete vile i imanja u Crnoj Gori, u Beogradu su potpredsednik Vlade Božidar Đelić i princ Aleksandar razgovarali o imovini koju Karađorđevići potražuju u Srbiji. Dogovoreno je da zastupnici prestolonaslednika Aleksandra dostave dodatne komentare na Nacrt zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji je trenutno na javnoj raspravi.

- Postoje precizni spiskovi oduzete imovine i oni će biti ponovo podneti nadležnim organima, kako Vlada zahteva, jer je i nama, kao i mnogim građanima Srbije, imovina nelegalno konfiskovana 1947. - kaže za „Novosti“ prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.

Zadovoljan je, kaže susretom sa potpredsednikom Đelićem. - Ali, videćemo kako će u budućnosti izgledati sam proces povraćaja imovine, jer treba uraditi još dosta toga. Nacrt zakona prvi je korak, ali vrlo važan, koji je napravila Vlada.

Za porodicu Karađorđević sporna je odrednica u Nacrtu zakona o restituciji - „Izuzeci od vraćanja u naturalnom obliku“ koja kaže da je „Dvorski kompleks na Dedinju, uređen posebnim zakonom kao i druga kulturna dobra od izuzetnog značaja u državnoj svojini“. To, praktično, znači da dvorski kompleks, koji od 2001. godine koristi prestolonaslednik sa suprugom i sinovima, nije predviđen za vraćanje, pa je prestolonaslednik od Vlade Srbije zatražio izmenu i vraćanje dvorskog kompleksa kao porodične imovine.

Vlada Srbije proletos je donela poseban zakon o dvorskom kompleksu, u kome on ostaje u svojini Republike Srbije i proglašava se kulturnim dobrom od opšteg interesa, ali taj propis u Skupštini Srbije još čeka na usvajanje.

Karađorđevići u Srbiji, ali i u bivšim jugoslovenskim republikama, potražuju sve ono što im je Ukazom Josipa Broza Tita iz 1947. godine konfiskovano, a što su, prema rešenju Srpskog suda Beograda, od kralja Aleksandra na ravne delove nasledili njegovi sinovi Petar Drugi, Tomislav i Andreja.

Pravni naslednik imovine je i knez Pavle, odnosno njegova deca, kneginja Jelisaveta i knez Aleksandar.

Prema državnom popisu imovine, Karađorđevići su u Srbiji u vreme progonstva, imali dvorac Dedinje i Beli dvor u Beogradu, sa ogromnim parkom i šumom. Pripadala im je i dvorska bašta u Rakovici od oko deset hektara, staklenici i zgrade. U Bulevaru kralja Aleksandra, imali su kuću i 14 ari okućnice, a u Krunskoj 7 pomoćne zgrade i 20 ari placa.

Karađorđevićima je pripadala i kuća u Sarajevskoj 7, sa 14 ari zemlje. Bili su i vlasnici vile u Tolstojevoj 2 i oko sto ari zemlje. Lično vlasništvo kneginje Olge na Topčiderskom vencu 6 bila je vila i oko hektar zemlje.

U Topoli i okolini imali su više razbacane imovine, ali manje vrednosti: kuća s dućanom i placem, još jedna kuća s placem, mehana s placem, plac stare mehane, vodenica sa livadom, ciglana, tri vinograda, voćnjak, dve bašte, njive i livade. U Kragujevcu i okolini pripadali su im: dva dela kuće i plac, čair, dućan, šljivici, njive i vinograd.

Ukupna vrednost nepokretne imovine Karađorđevića, koja je, prema arhivskim spiskovima posle Drugog svetskog rata konfiskovana, procenjena je na 159.621.969 dinara. U vreme konfiskacije, 1947. godine, dolar je vredeo 56 dinara. To je gotovo tri miliona dolara, što je u to vreme bila ogromna suma. Po rečima člana Krunskog saveta Dragoljuba Acovića, potomci Karađorđevića polažu pravo na ogromnu imovinu širom bivše Jugoslavije.

- Očekujemo da se vrati sve što je oduzeto i što može da se vrati, ili da se nekako nadoknadi. Pravni zastupnici su sve prijavili na osnovu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, sad čekamo zakon.

Sada svoj krov nad glavom u Srbiji, i to privremeni, pored Aleksandra Karađorđevića i njegove porodice, ima samo Linda Karađorđević, supruga pokojnog princa Tomislava, koji je i preminuo i sahranjen na Oplencu. Njoj je dodeljena prostrana vila na Senjaku, ali samo na korišćenje.

Kneginja Jelisaveta, kćerka kneza Pavla Karađorđevića, podstanar je u Beogradu, iako je pravni vlasnik vile „Crnogorke“ na Dedinju. Svi ostali Karađorđevići, kada su u Srbiji, borave u hotelima.



UJEDINJENI

Na pitanje „Novosti“ koga je sve zastupao u razgovoru sa potpredsednikom Đelićem, prestolonaslednik kaže:

- Moja porodica potpuno je ujedinjena, kao i svi građani kojima je imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata.

PRAVNI NASLEDNICI

- Naslednici su svi biološki potomci kralja Aleksandra i kraljice Marije - kaže Dragoljub Acović. - Pojedinačni odnos između njih i njihovih naslednika zakonom je regulisan.

Zakonski naslednici su prestolonaslednik Aleksandar i pravni sledbenici prinčeva Tomislava i Andreje Karađorđevića. Na osnovu toga prestolonaslednik ima pravo starešinstva, rečeno nam je u Kraljevskom dvoru.

Pravni naslednik je i knez Pavle, odnosno njegova deca kneginja Jelisaveta i knez Aleksandar.

POSEBAN ZAKON

DVORSKI kompleks na Dedinju izuzet je iz Zakona o restituciji, ali u skupštinskoj proceduri od aprila čeka poseban propis o ovom zdanju. Tekst predviđa da se velelepno zdanje besplatno i dugoročno ustupi porodici princa Aleksandra Karađorđevića, a da iz državnog budžeta ide novac za obezbeđenje, struju, vodu, održavanje parkova i šuma, restauraciju zdanja...

Ipak, u okviru vlasti nema sloge oko usvajanja ovog propisa. Deo poslanika ne želi da Karađorđevići koriste kompleks, a da ne daju ni dinara za kiriju i navode da Srbija nije monarhija. Zbog nesuglasica, propis će do daljeg biti u fioci i ne zna se kada bi mogao biti usvojen. Inače, za održavanje dvora iz budžetske kase potrošeno je 445 miliona dinara.

ZADUŽBINA NA OPLENCU

Jedino je Zadužbina kralja Petra Prvog na Oplencu sada u vlasništvu porodice Karađorđević. Registrovana je kao udruženje građana, koje, iako je kulturna ustanova, ne dobija dotaciju države.



Sutra: Imovina u bivšoj Jugoslaviji