Sindikalna članarina: Lideri pojedu polovinu

Članarine se u svim organizacijama skupljaju po istom šablonu, pa tako svaki radnik svojoj sindikalnoj organizaciji daje jedan odsto plate. Uplate su mesečne i kreću se i do 66.000!

- Novca ima, ali nije raspoređen kako bi trebalo - ocenjuje Dragan Zarubica, potpredsednik SSSS, koji okuplja čak pola miliona članova. - Čak 50 odsto prikupljenih sredstava ostaje sindikatu u samoj firmi. Opštinskom ogranku ide 28 odsto novca, a ako je u pitanju grad kao što su Beograd ili Novi Sad onda je to čak 33 odsto. Svega 18 odsto ide granskim sindikatima, a od tog procenta samo tri, četiri odsto ide republičkoj organizaciji.

U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata, koja broji oko 180.000 članova, kažu da 50 odsto sakupljenih prihoda ide na račun centrale, a druga polovina se vraća sindikatu firme čiji su radnici platili apanažu. I u Ujedinjenom granskom sindikatu „Nezavisnost“ su izbrojali 200.000 aktivnih članova i potvrdili da su i njihov glavni izvor finansiranja članarine, ali se pojedine aktivnosti finansiraju uz podršku sindikata drugih zemalja, međunarodnih organizacija i prihoda od komercijalne delatnosti. Ukupno prikupljena članarina raspoređuje se tako što 35 odsto ide povereništvima sindikata u preduzeću, 44 odsto granskim sindikatima, a 21 odsto UGS „Nezavisnost“.

Na sindikalnoj sceni Srbije aktivna je Unija poslodavaca Srbije, a u njihovom sedištu kažu da člansku kartu ima 86 velikih preduzeća, 172 srednja, 1.306 malih i 103 različita udruženja. Njihova članarine raste sa brojem zaposenih, pa tako u preduzećima koja imaju do deset radnika pojedinačna članarina iznosi 6.000 dinara, dok u onima koje broje više od 3.000 zaposlenih ona iznosi 22 dinara. Članarine velikih preduzeća umeju da premaše i 66.000 dinara mesečno.

FLERT SA VLASTIMA I VLASTITI ĆAR

ZORAN Stojiljković i Srećko Mihailović, autori istraživanja o „Stanju socijalnog dijaloga u Srbiji“, zaključuju da poverenje u sindikate sve više opada, pa samim tim i broj članova. Kako navode, u sindikate veruje tek 15 odsto građana dok je tri puta više onih koji u njih uglavnom ili uopšte nemaju poverenje. Među anketiranim građanima najčešće se čuju prigovori na račun sindikalnih vođa. Zamera im se flert sa vlastima i tajkunima, kao i lično bogaćenje.

SVAKO ZA SEBE

Sindikalna scena Srbije je veoma razuđena pa u ovom trenutku u našoj zemlji deluje oko 20.000 različitih sindikata. U nekim preduzećima kao što su „Jat“ i „Železnice“ registrovano je i više od 20 malih sindikata, a neki od njih broje i manje od deset članova! Ne postoji ni jasna usaglašenost koji su sve sindikati reprezentativni, pa će se ovom temom uskoro pozabaviti i Socio-ekonomski Savet Vlade RS.