Nole - simbol zaboravljenih vrlina

POBEDA Novaka Đokovića na Vimbldonu i zabadanje „zastavice“ našeg asa u sam vrh svetskog tenisa, okupili su nedavno više od sto hiljada ljudi u Beogradu. Srbi vole sport, vole i pobednike. Umorni su od poraza i negativnog predstavljanja i zemlje i naroda u svetu. Ali, ovako spontan i masovan izlazak ljudi na ulice (koje odavno nije u stanju da okupi nijedna partija, kao ni ideja, cilj ili zajednički interes) odraz je ne samo divljenja uspehu nego i vrlini. Jer, taj mladi čovek slavi sve ono što su mnogi od nas zaboravili, a država ne ume da odneguje - odnos prema himni i zastavi, zemlji, porodici, tradiciji, pa i protivniku i svakom slabijem od sebe... Novak nam je pokazao sve što je trebalo, a šta smo pokazali mi?

- Ljudi se identifikuju sa Đokovićem, jer nas predstavlja u svetu. Ponosni smo što je neko od nas ostvario takav rezultat, a postoji i potreba za pozitivnim uzorima. Naročito kod mladih generacija. Novak je uspešan, pametan, odmeren, ljubazan, duhovit. Pošto je stigao tamo gde je sada, znači i da je vredan, radan i uporan - objašnjava psihoterapeut Zoran Milivojević. - Ima još takvih, ali su kod nas socijalno nevidljivi. Novine pišu o negativnim stvarima. Bavimo se estradom i politikom, što većini mladih nije dovoljno. Mladi ljudi imaju psihološku potrebu da ne gledaju u medijima samo kriminalce i „kontroverzne biznismene“. Ima još naših uspešnih u inostranstvu (u umetnosti i nauci), ali mediji, nažalost, za njih nisu zainteresovani.

Sport je izuzetak jer je i biznis, podseća Milivojević. A na pitanje ko bi trebalo da radi na afirmaciji ovakvih pozitivnih primera, kaže:

- Država i javni servis. Treba znati da ima još Đokovića među nama i pokrenuti taj pozitivan ciklus koji mladima daje nadu.

Sociolog Vladimir Vuletić ističe da ovako spontan i masovan izlazak na ulice (poslednji put se to desilo na sahrani patrijarha Pavla) pokazuje i odnos ljudi prema određenim, već zaboravljenim vrednostima:

- Kod nas su, nažalost, masovna okupljanja najčešće bila opterećena nekom vrstom nasilja, agresivnog ponašanja i afirmacije „vrednosti“ koje bismo svi da zaboravimo. Đoković je, pak, uspeo da svojom istrajnošću, borbenošću i upornošću učini ono što bi mnogi želeli: da i bez podrške države ostvari vrhunske rezultate. Uzrok tako masovnog okupljanja je i to što smo dugo bez dobrih vesti. Identifikujući se s Novakom, pokazujemo da su nam važne vrednosti koje on simbolizuje. I mediji su tome doprineli, prateći njegove uspehe. Ako bi i ubuduće na tome radili, postali bismo kao društvo mnogo zdraviji. Nasuprot jednom epskom i isključivom nacionalizmu kojima su neki demonstrirali svoj „patriotizam“, danas imamo Đokovića. Na najlepši način pokazuje ljubav prema svojoj zemlji, a svetski je čovek.

I odnos prema porodici deo je identiteta i porekla, dodaje naš sagovornik.

- Novak je svestan ko je i odakle je, i to je ugrađeno u temelje njegovog uspeha. Odličan je primer kako uspeva čovek koji je spreman da radi na sebi i da menja navike. Taj uloženi, dodatni trud veoma je značajan. Ljudi shvataju da je nužno još nešto da učinite - da hoćete da se promenite. Takođe, da uspeh nije plod sreće, simpatija i antipatija, kako smo često skloni da poverujemo. Rezultatima se svi klanjaju!

Dramski pisac Nebojša Romčević na to podseća da je Đoković kontrateža našoj totalnoj depresiji, bedi, užasu, nemaštini, raspadnutoj državi i korumpiranoj vlasti. Jedina svetla tačka koju Srbija danas ima:

- Pri tom je ta „tačka“ uspela bez pomoći države. A sad svako pokušava da krčmi kredit koji je on krvavo stekao i uspeo uprkos svemu... Đoković pokazuje zdrav pogled na rad, srpstvo, porodicu. Nažalost, i u tome je izuzetak a ne pravilo. Nije proizvod sistema i zato nemam razloga za optimizam. Ništa u institucionalnom smislu nije ga iznedrilo, već su to učinili duh Beograda, prijatelji i porodica. Ne verujem da će njegovi rezultati biti motiv nekom drugom. Svi se sad grejemo na njegovom suncu.

Romčević kaže da je jedno poštovati prave vrednosti, a drugo živeti ih.

- Mi se tako ne ponašamo. Nije u redu ni praviti od Novaka mit. Videćemo kako će se isti ovi oduševljeni ljudi ponašati kad bude završavao karijeru. Masa ima potrebu da se oseti delom nečeg značajnog, čak i kad s tim nema veze. Svi postajemo važni, svi stručnjaci za bekhend i forhend. On je, dečko, planetarna a ne srpska stvar!

Antropolog Bojan Jovanović veruje da je Novakova pobeda bila prilika da se uspeh zajednički proslavi i iskorači iz svakodnevice. Iako je slavlje bilo veličanje Đokovićevog uspeha, nesumnjivo je i veličanje njegovih ljudskih kvaliteta - patriotizma,moralnosti, požrtvovanosti, hrabrosti, velikodušnosti:

- U vreme kada je kod nas teško časno i pošteno ostvariti zapažen uspeh, budući da društvenom i političkom scenom dominiraju ljudi sumnjivog morala, nečasni pojedinci i snalažljivi manipulatori, Đokovićev uspeh je oličenje kvaliteta do kojih još držimo. Sportski idol je ovog puta i oličenje svih pozitivnih društvenih vrednosti za koje mislimo da su najznačajnije u hijerarhiji, mada su realno danas marginalizovane.

Da se uvek u vremenima krize i velike bede ljudi lako identifikuju sa uspešnima, potvrđuje i pisac Milisav Savić. Jer, takvi pojedinci pružaju nadu da se može živeti lepo i dobro ukoliko se puno radi i veruje u sebe:

- Novak Đoković simbolizuje i nešto što je kod nas retko: porodicu. Uspeh duguje porodici i poreklu. Ponosi se svojom zemljom i narodom i to pokazuje na pravi način. Čist, častan mladi čovek koji patriotizam oseća iz srca i ima na tu reč pravo. Reč, koju smo mi stariji iskompromitovali. Šta bi još moglo da pokrene ovoliki narod kao uspeh Novaka Đokovića? Protesti. I to iz istog razloga: za boljim, uspešnijim životom. A u bunt sve manje verujem. Ipak, veoma sam se obradovao velikoj, pozitivnoj energiji koju je pokrenuo jedan divan čovek i sportista. Već sam bio izgubio svaku nadu...