Deca traže da se više pitaju

DECA u Srbiji žale se da roditelji i nastavnici ne poštuju njihova prava. Smatraju da se njihov glas ne čuje dovoljno. Nezadovoljna su nedostatkom sala za fizičko, a svako četvrto dete i užinom. Mlađa deca, uzrasta od osam do deset godina, zadovoljnija su od starije. Najsrećniji su mališani koji imaju sestre, potom jedinci, dok su na poslednjem mestu mališani koji imaju braću.

Do ovih informacija došli su stručnjaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) i Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju, koji su anketirali decu od osam do 15 godina iz 100 škola u našoj zemlji.

Dragana Đoković-Papić, iz RZS, kaže da se iz odgovora na upitnik „Kako živiš„ jasno vidi da su mališani relativno zadovoljni, ali da ima i mnogo toga što im smeta.

- Većina devojčica i dečaka negativno je ocenila urednost sanitarnih čvorova u obrazovnim ustanovama, a žalili su se i da nemaju gde da vežbaju - navodi Dragana Đoković-Papić. - To znači da vode računa o higijeni i da su nekad savesniji od odraslih. Materijalna situacija u porodici značajno utiče na decu, pa su mališani čiji roditelji rade mnogo zadovoljniji. Iznenadio nas je podatak da su najsrećija deca koja su odgovorila da im samo majke rade. One, inače, imaju veoma važnu ulogu, i mališani ih prepoznaju kao osobe koje ostale članove domaćinstva drže na okupu i „vuku napred“.

Stručnjaci RZS su utvrdili da postoje i regionalne razlike, tako da su deca koja žive u centralnoj Srbiji zadovoljnija nastavom, predavačima i nastavnim sredstvima, kao i porodičnim prihodima, u odnosu na vršnjake koji žive u Beogradu ili Vojvodini.

- Devojčice i dečaci su ukazali da žele više da učestvuju i da se pitaju za mišljenje u porodici, školi i društvu - objašnjava naša sagovornica. - Istakli su i da treba raditi na jačanju bezbednosti i pravednosti u školi, ali i poboljšati prihode porodice, uslove stanovanja i slobodne aktivnosti učiniti dostupnijim.

Saša Stefanović, koordinator Mreže organizacija za decu Srbije, smatra da su ovakva istraživanja neophodna, jer ukazuju na nedostatke.

- Iako nastavnici tvrde da đaci imaju previše slobode, deca se i dalje žale na nedostatak prava - navodi Stefanović. - Zbog toga je i najviše kritika upućeno obrazovnom sistemu. Učenici smatraju da je sadašnji način predavanja zastareo. Žele interaktivnu nastavu.

ŠTA SU DECA HTELA DA KAŽU

* - Želeo bih da su toaleti za decu uredniji.

* - Zašto političke stranke odlučuju neke stvari za koje nisu odgovorne? Zašto se država ne brine za nezaposlene?

* - Trebalo je da pitate da li roditelji imaju para za užinu ili za udžbenike. Neki roditelji ne mogu to da priušte.

* - Trebalo je da pitate da li nam roditelji pružaju dovoljno pažnje.

* - U mom odeljenju ima jedan dečak koji je žrtva jačeg od sebe.

* - Htela bih da se požalim da nam u školi ne pričaju o seksu.

* - Moje ime mi se ne sviđa, zato što ne volim dugačka imena.