Hrani se sunčevom energijom

imao sam 115 kilograma, nosio naočare sa dioptrijom minus tri, bolovao od reumatizma, migrene, imao sam probleme sa srcem, počeo sam da zaboravljam, da gubim poslove i da se ponašam kao gubitnik, kog je samlela ekonomska kriza. A onda sam otkrio „sunčarenje“ i potpuno promenio sopstveni život - priča nam Miroslav Kiš.

Za „sangazing“ ili gledanje u sunce, Kiš je saznao iz knjiga o dugovečnim jogi ljudima iz Indije, koji su u 19. veku živeli sa minimalnim utroškom hrane, ali uz obilato korišćenje sunčeve energije. Tu prastaru praksu Indusa, Grka, Egipćana i Indijanaca je osavremenio indijski profesor Hira Ratan Manek i od 1990. godine proširio na čitav svet. Oduševljen njegovim učenjem o gledanju u sunce kao nauci i načinu života, Miroslav Kiš je profesora Maneka doveo 2009. godine u Novi Sad.

- „Sunčarenje“ je naučna, energetska disciplina, kojom ljudi dozirano preko očiju unose sunčevu svetlost, u vreme kada sunce sija slabijim intenzitetom i opreznim povećanjem vremena gledanja u sunce, postajete nov čovek. To je drevna praksa koju su primenjivali naši preci na planeti Zemlji. Ova praksa je bila izgubljena, ali sam je ja oživeo i pretvorio u pokret solarne joge za ljude - kaže Hira Ratan Manek, koji u Srbiji ima sve više pristalica.

Gledanje u sunce se izvodi u ciklusima, u trajanju od 270 dana. Počinje se sa 10 sekundi prvog dana i postepeno povećava do 45 minuta. Dok se gleda u sunce treba stajati na goloj zemlji ili pesku bosonog, radi boljeg prijema nebeske energije.

Ova organizacija u Srbiji ima više od 3.000 članova, a na Balkanu već 250.000.