OKO dvesto fotografija i dokumenata iz Dvorskog arhiva, Arhiva Srbije, Zadužbine kralja Petra i privatnih kolekcija, od utorka veče će biti izloženi u Belom dvoru, sa namerom da posetioce podsete na život i sudbinu kraljice Marije Karađorđević, supruge kralja Aleksandra, koja je preminula u Londonu pre pola veka.

- Želimo da upoznamo javnost sa malo poznatim detaljima iz života kraljice Marije - kaže kustos Biljana Crvenković, autor ove izložbe. Ona podseća da je kraljica Marija rođena 1900. godine u nemačkom gradu Gote, kao treće dete rumunskog prestolonaslednika Ferdinanda i Marije Hoencolern, a 1922. udajom za kralja Aleksandra postaje kraljica Srba, Hrvata i Slovenaca i majka prestolonaslednika Petra Drugog, prinčeva Tomislava i Andreja Karađorđevića. Tragedija u Marselju, gde je 9. oktobra 1934. ubijen kralj Aleksandar, teško je pogodila kraljicu Mariju. Dve godine je provela u crnini. Kraljica ostavlja najstarijeg sina, maloletnog Petra, koji dolazi na presto u najtežem istorijskom trenutku za državu, u zemlji sa namesništvom, a sa dvojicom mlađih odlazi u Englesku. Živi povučeno u skromnoj seoskoj kući kraj Londona.

DRAGOCENOSTI JUGOSLOVENSKA tijara kraljice Marije prodata je 1960. godine, a put do kupca našla je preko časopisa „Ivning standard“. U ovom magazinu oglašeno je da će aukcijska kuća „Sotbi“ izložiti na prodaju veličanstvenu dijademu sa 875 kamenova, dizajniranu u carskoj Rusiji. Tijara podseća na dijademu engleske kraljice, s tim što engleska ima 61 vertikalni deo, dok je u jugoslovensku dijademu ugrađeno dva manje. Na istoj aukciji našao se i veliki dijamantski broš u formi srpskog belog orla, koji je Mariji poklonio kralj Aleksandar. Obe dragocenosti za 10.800 funti kupio je trgovac Levi Koen, ali ne za sebe, već za njujorškog kralja dijamanata Harija Vinstona.

- To su bila mučna i teška vremena za nju - doba namesništva, uspona fašizma, političkih intriga u Jugoslaviji, rata i veoma traumatičnog progonstva u London. Posetio sam baku mnogo puta u Londonu. Uvek je bila nežna prema meni - sa setom priča prestolonaslednik Aleksandar, dok gleda zajedničke fotografije.

Po završetku rata kraljica Marija je živela sa sinovima na imanju u Kentu. Radila je u polju, kuvala, i pekla prasiće. Kao član britanske kraljevske porodice viđala se sa kraljicom Elizabetom i negovala porodične odnose. Veliki deo svog života posvetila je humanitarnom radu.

Nije joj se dopalo, tvrde istoričari, to što se njen sin Petar usred rata oženio, ali je snahu Aleksandru rado prihvatila.

- Imala je prihode od svog engleskog nasleđa, ali je to bilo malo, pa je pred smrt prodala svoj kraljevski nakit. Njen poslednji službeni snimak, koji je načinio Hari Vilson, urađen je da bi se javnosti prikazala njena izuzetno vredna dijadema, koja je ponuđena na prodaju - otkriva Dragoljub Acović, član Krunskog saveta.

Kraljica Marija umrla je u 61. godini, a opelo joj je po pravoslavnim običajima služeno u hramu Svetog Save u Londonu, koji je ona podigla. Poslednju počast Kraljici Mariji ukazao je veliki francuski predsednik, general Šarl de Gol, dodelivši joj veliki krst Ordena legije časti, dve godine pre njene smrti, a povodom 25 godina od ubistva kralja Aleksandra.

- Bilo mi je 16 godina kada je moja baka umrla. Bio sam tada u Gordounston školi u Škotskoj i otišao sam na njenu sahranu. Na sahrani su bili moj otac i majka, moji stričevi, knez Pavle i kneginja Olga. Živo se sećam kako smo otišli u Frogmor, privatno groblje u blizini Vindzora, gde je baka sahranjena pored svoje prabake, kraljice Viktorije, i princa Alberta - seća se prestolonaslednik Aleksandar.

POVRATAK POSMRTNIH OSTATAKA

SVI članovi kraljevske porodice Karađorđević, koji su preminuli u egzilu, sahranjeni su u inostranstvu. Dinastija je predložila državi Srbiji da se posmrtni ostaci kraljice Marije, kralja Petra Drugog, kraljice Aleksandre i princa Andreja prenesu u grobnicu na Oplencu. Predlog je prihvaćen, ali postupak treba prvenstveno da sprovede porodica, uz objedinjavanje zahteva SPC, Zadužbine kralja Petra sa Oplenca i nadležnih državnih organa.