ZA srpske interese, u ime države, u svetskim centrima moći više ne lobira nijedna firma, niti pojedinac. Kako je ”Novostima” rečeno u Vladi Srbije, zasad nije u planu da se za popravljanje imidža zemlje u međunarodnoj areni ili bolje pozicioniranje u EU integracijama koriste ovakve usluge, a stavka ”lobiranje” nije ugrađena ni u ovogodišnji budžet.

- Vlada nema potpisan ugovor ni sa jednom lobističkom kućom u Briselu i Vašingtonu - kaže nam Milivoje Mihajlović, šef Kancelarije za saradnju sa medijima.

Za naše interese u Americi radile su dve lobističke firme, ”30 point stratedžis” iz Merilenda i ”Barbur, Grifit i Rodžers”, sa zadatkom da obezbede prodor u uticajne medije i ”obrađuju” politički teren, odnosno ugovaraju kontakte i sastanke sa tamošnjim političarima. One su delovale u koordinaciji sa našom ambasadom u Vašingtonu i u MSP su redovno slale izveštaje.

LOBIRANjE NIJE KORUPCIJA PREDSEDNIK Društva lobista Srbije Zoran Domazet kaže za ”Novosti” da su članovi Vlade zaduženi za EU integracija svesni značaja angažovanja lobista, pa čak ni da pronalaženje finansijskih sredstava za to nije problem:
- Najveća prepreka da država potpiše ugovor sa nekom firmom je što u našoj javnosti lobiranje ima negativnu konotaciju i povezuje se sa podmićivanjem i korupcijom. Zato je potrebno što pre usvojiti Zakon o lobiranju, čiji smo predlog napravili prošle jeseni, kako bi se ovaj proces učinio transparentnim.


Mihajlović kaže da je jedna kompanija mesečno za svoje usluge dobijala 50.000 dolara, a ugovori su istekli početkom prošle godine.

Iz stranaka vladajuće koalicije poručuju da bi država trebalo da angažuje neku od 4.000 briselskih lobističkih kompanija, koje bi radile na afirmaciji naših interesa, pogotovo u procesu evropskih integracija.

Milica Delević, šef Kancelarije za EU integracije, kaže za ”Novosti” da lobiranje ne može da odmogne, ali da je najvažnije da Srbija sama radi na unutrašnjim reformama, kako bi uopšte imala ”robu za prodaju u Briselu”.

- I mnoge EU države koriste usluge lobista, kako bi progurale svoje interese u Briselu, pa ne vidim zašto ne bi i Srbija, pogotovo kako bi ubrzala svoj put ka EU - kaže nam Nenad Konstantinović, poslanik DS.

On kaže da demokrate, na stranačkom nivou, nikada nisu koristili slične usluge, a svoje lobiste nemaju ni socijalisti, PUPS, URS...

- U centrima gde se donose važne odluke za Srbiju treba preko određenim firmi i ljudi pojačati naše prisustvo, ali i uticaj na one koji kreiraju politiku - tvrdi Željko Ivanji, iz URS, inače poslanik pri SE, koji je učestvovao u izradi evropske rezolucije kojom se definiše lobiranje.

Ni stranke opozicije ne koriste usluge lobističkih agencija, bar ne zvanično. Radikali se protive i tome da takve ugovore potpisuje država:

- Politika koju zamisle i sprovode EU i SAD ne može da promeni ni najmoćnija i najskuplja lobistička organizacija. Samo bismo bacili novac - smatra Dragan Todorović, potpredsednik SRS.

S druge strane, Nikola Jovanović, iz Centra za novu politiku, kaže nam da je lobiranje investicija koja bi se Srbiji višestruko isplatila:

- Država treba da izdvoji novac za neke specijalizovane aktivnosti koje ne može da pokrije naše diplomatsko predstavništvo u Briselu.