BITNO je da pre Samita država EU u decembru dovršimo saradnju sa Hagom i ispunimo Akcioni plan. Tada ne bi bilo nijednog drugog argumenta da nas zaustave na evropskom putu, osim želje za neprirodnim kočenjem Srbije. To bi bilo protivno zvaničnoj politici EU.

Ovo u intervjuu za ”Novosti” poručuje potpredsednik Vlade Božidar Đelić, koji tvrdi da su se, posle hapšenja Ratka Mladića, šire otvorila briselska vrata. Njega nije obeshrabrila nova rampa iz Holandije, koja je odbila da ratifikuje SSP. I pored toga, vicepremijer ponavlja da je ambicija Srbije da u decembru dobije status kandidata za članstvo u EU.

* Holanđane, izgleda, ni hapšenje Mladića nije smekšalo. Kako razumete odbijanje njihovog parlamenta da ratifikuje SSP, da li Vam je logično objašnjenje da čekaju zvaničan izveštaj Bramerca, koji smo svi čuli?

- Rečeno je da će sačekati zvanični izveštaj njihove vlade sa sednice Saveta bezbednosti, gde je izlagao Serž Bramerc, kao i Vladin predlog oko ratifikacije SSP. Očekujem da će se to uskoro dogoditi. Bilo koji drugi scenario bi poslao negativnu poruku Srbiji i njenim građanima.

IZBORI U APRILU ILI MAJU * Mislite li da će dobijanje statusa kandidata mnogo značiti stotinama gladnih i nezaposlenih? Ima li DS da ponudi još nešto biračima pre izbora?
- Siguran sam da će izbori biti negde u aprilu ili maju 2012, kada im je inače vreme. Očekujem da će do tada otpočeti pregovori sa EU, da će ”Fijat” započeti serijsku proizvodnju, da ćemo očuvati Beli šengen, da će nezaposlenost opadati i da će se jasno videti da smo očuvali stabilnost uprkos krizi. To će sigurno biti Srbija koja napreduje. Neka onda građani odluče.

* Ako do Samita EU u decembru Goran Hadžić ne bude uhapšen, može li status kandidata da bude doveden u pitanje?

- Izručenje Hadžića bi bio argument manje za one koji bi hteli da nas koče. Moramo da uradimo sve kako bismo izbili i poslednji adut iz ruku onih koji se protive početku pregovora za članstvo Srbije u EU.

* Ali, neki od kočničara su i sile poput Nemačke i Francuske...

- Nemačka posle prijema Hrvatske očekuje pauzu za ulazak u EU, ali ne i prekid procesa pristupanja, naročito ne Srbije. Znamo da javno mnjenje u EU u ovom momentu nije naklonjeno proširenju. To je sve posledica velike krize. Ulazak u EU nije romantični čin ili dodvoravanje bilo kome, već težak proces koji je u našem nacionalnom interesu. Pristupanje Uniji podrazumeva da država funkcioniše, da privreda može da izdrži svetsku konkurenciju.

* Može li prepreka za dalji evropski put da bude insistiranje na razvijanju dobrosusedskih odnosa sa Kosovom?

- Nikada nećemo ni direktno ni indirektno priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Ali, istovremeno želimo da se to pitanje reši. Ne možemo se u nedogled baviti nerealnim idejama koje dolaze sa obe strane.

* Zašto onda izvestilac Evropskog parlamenta Urlike Lunaček kaže da je sledeći korak Beograda poboljšanje odnosa sa nezavisnim Kosovom?

- Ne čudi taj stav, pošto je ona izvestilac za Kosovo. Inače, Evropski parlament nema nikakve ingerencije kada je u pitanju priznavanje nezavisnosti. Kao što dobro znamo, ni u samoj EU ne postoji konsenzus o tom pitanju.

RESTITUCIJA MORA BITI SKROMNA * DA li je realno da se svi zakoni iz ”evropskog paketa” usvoje do septembra? Dve velike ”koske” su akti o restituciji i javnoj svojini...
- Zakon o javnoj svojini Skupštini će biti predložen na usvajanje do letnje pauze. Restitucija ima dublje fiskalne implikacije, te ćemo prvo usvojiti nacrt za javnu raspravu. Očekujem da i taj akt bude izglasan na jesen.
* Hoće li biti para za obeštećenje starih vlasnika?
- Restitucija je izuzetno bitna da bi ispravila istorijsku nepravdu i ojačala vladavinu prava. Ali, ona mora biti skromna, po meri naše države.

* Kako ćemo uspeti da uđemo u EU i da istovremeno dobijemo rešenje za KiM koje će nas zadovoljiti?

- Srbija ne može ući u EU, a da se pitanje Kosova ne reši. Istovremeno, rešenje sigurno ne može biti priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti. Zato treba tragati za planom koji bi zadovoljio obe strane. Priština je prošle godine izvezla robu u vrednosti od 300 miliona, a uvezla skoro tri milijarde evra, što je neodrživo. Nedavno je i MMF otkazao dalju podršku njihovim finansijama. Stanovnika u pokrajini je sve manje. Da bi kosovski Albanci imali bolji život u 21. veku, neophodan im je dogovor sa Beogradom.

* Hoće li nam tražiti da uđemo u NATO pre prijema u članstvo EU?

- I potpredsednik Amerike Džozef Bajden i predsednik Francuske Nikola Sarkozi jasno su rekli da ulazak Srbije u NATO nije preduslov za članstvo u EU. Najbolji je primer Austrija, koja je u EU, ali ne i u NATO.

* Brinu li vas sve češći znaci dezintegracije Unije: od sumnji u opstanak monetarnog saveza do jačanja desničarskih partija koje žele povratak nacionalnoj državi?

- Nisam evroentuzijasta, već evrorealista. Vidimo da u EU ima država koje su uspešne i one koje to nisu, ali je istina da je svima bolje unutar Unije. Zato, uprkos retorici, niko i ne pomišlja da izađe iz EU. Tačno je da je Evropu pogodila velika kriza i da jačaju antievropske snage. To su okolnosti koje nam objektivno ne idu naruku. Ali, kao što je došla, ova kriza će i otići. Mi ne tražimo milostinju od Brisela, nego hoćemo da mudro iskoristimo pogodnosti koje nam nude evrointegracije.

* Domaći evroskeptici vas opominju da će se EU raspasti pre nego što Srbija postane članica...

- Njihovi stavovi nemaju uporište u realnosti. Ne impresionira me puko kukanje bez predloga validne alternative. Zašto ne predlože neki kvalitetniji projekat od ulaska u EU? Odmah bi podržao drugačiji plan ako bi nam garantovao iste mogućnosti i bolju perspektivu. Ali, istina je da u ovom momentu tog drugog puta nema, dok nam ulazak u EU uopšte ne zabranjuje jačanje veza sa Rusijom i Kinom, naprotiv.

* I dalje je pod znakom pitanja istovremeno dobijanje datuma pregovora uz status kandidata. Šta uopšte dobijamo otvaranjem pregovora?

- Otvaranjem pregovora Srbija postaje zemlja koja sigurno ulazi u EU. Idemo u predvidivom pravcu, što je veoma bitno za investicije i otvaranje radnih mesta. Da ne govorim o otvaranju evropskog budžeta za poljoprivredu i infrastrukturu. Unija je ove nedelje odlučila da nadoknadi svojim poljoprivrednicima neplanirane gubitke od 210 miliona evra zbog virusa u Nemačkoj, što predstavlja godišnji srpski agrarni budžet.