Kuvaricu izbo 50 puta!

ONA nikome nikada nije nanela zlo i bila je stub naše porodice. Za svakog je imala samo lepu reč i razumevanje, a mi zaista ne znamo kako ćemo dalje bez nje. Mi jesmo siromašna, ali smo i čestita porodica, i nikada nećemo prestati da se pitamo: zašto se ovo baš nama desilo?

Ovako, okamenjena od bola, u više nego skromnom stanu na Futoškom putu 26 u Novom Sadu, o svojoj 34-godišnjoj kćeri Svetlani govori Dušanka Zorić (64). Svetlanu je, u utorak uveče, u kuhinji SOS Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici gde je radila, sa više od 50 uboda nožem kog je tu našao, prerezavši joj, uz ostalo, i grkljan, ubio 17-godišnji štićenik te ustanove za smeštaj dece bez roditeljskog staranja Saša M.

- Uvek kada je bila u popodnevnoj smeni, stizala je kući do osam sati - nastavlja, zgrčena uz sina Đorđa, pet godina mlađeg od Svetlane, a tri od druge sestre Jelene, očajna žena. - Pošto nije stizala, zvala sam je na mobilni, ali on je uzalud zvonio. A onda su došli ljudi iz Dečjeg sela i policajci, i saopštili nam strašnu istinu.

U samom Dečjem selu su i u sredu, kao i u utorak uveče, vladali muk i neverica. Šta se tačno desilo u 18.40 kada je iz kuće broj jedan, u kojoj je pre toga negovateljici Svetlani Vukosavljević pomogao da, posle zajedničke večere, opere sudove, krenuo ka centralnoj kuhinji, zapravo dogodilo u glavi do tada mirnog učenika Srednje tehničke škole u Novom Sadu, niko ne zna.

- Vratio se minut-dva posle 19 časova, sa krvavim rukama obavijenih peškirom i rekao da je ubio Svetlanu - priča Vukosavljevićeva. - Ne mogu ništa drugo da vam kažem, jer ne znam. I shvatite me, molim vas, ja sam njega i njegovu braću Slobodana i Spomenka ovde primila pre deset godina i duboko sam vezana za njih.

U uzanom prostoru jedne od prostorija centralne kuhinje, u kojem se zločin dogodio, tragovi krvi u sredu su bili jedva vidljivi. Scenu koju je tu, pošto ga je Vukosavljevićeva obavestila o zločinu, zatekao u utorak uveče Vidoje Radulović, zamenik direktora Dečjeg sela, opisuje kao užasnu: krvi je bilo na sve strane, a zgrčeno telo nesrećne žena koja je izdahnula odmah, ležalo je na podu.

- Saša je u svemu bio primeran, nikada, ni sa kim, nije došao u bilo kakav konflikt, nije pokazivao nikakve znake agresije i da ste bilo koga upitali ko je poslednji u selu ko bi mogao da napravi nešto loše, svi bi pokazali na njega. Pokušao sam s njim da razgovaram odmah posle ubistva, ali bio je potpuno blokiran - širi, nemoćno, ruke Radulović.

Mada će konačan odgovor na pitanje šta je dečaka povelo putem zločina dati tek istraga koja je u toku, kao mogući "okidač" najčešće se pominju horor filmovi koje je, navodno, stalno gledao. Njegov četiri godine stariji brat Slobodan, do pre dve godine i sam štićenik Dečjeg sela, u to, međutim, ne veruje.

- Voleo je filmove i imao svoju kolekciju, u kojoj je bilo i takvih, ali nije gledao samo njih. Ne shvatam šta se desilo, bio je raspoložen i veseo, posebno od kada sam ga proletos prvi put vodio kod rodbine u Bosnu, odakle inače potičemo. Strašno mi je žao Svetlane i najdublje saosećam sa njenom porodicom - kaže, kroz suze, Slobodan, inače vrlo dobar student PMF u Novom Sadu.

Zajedno sa Sašom i srednjim bratom Spomenkom kojem je, inače 19 godina, on je u Dečije selo stigao 2001. iz Platičeva, nadomak Rume. Nešto ranije, umro im je otac Milanko, a majka Bosiljka se preudala i u drugom braku dobila još troje dece. Pošto nisu mogli da trpe maltretiranja kojima su u novoj porodici bili izloženi, 2001. su smešteni u Dečje selo gde su, do kobnog utorka, sva trojica služila za primer.

Svetlana Zorić biće sahranjena u četvrtak, u 12.00, na novosadskom Novom groblju.

PREGLEDAN 2007. GODINE

NEUROPSIHIJATAR dr Svetlana Ivanović-Kovačević, iz Kliničkog centra Vojvodine, koja u Dečjem selu radi dva puta nedeljno, kaže da je Saša M. kod nje na pregledu bio samo jednom i to još 2007.

- Tada je imao probleme sa noćnim mokrenjem, a ni tada ni kasnije nije bilo signala bilo kakvih drugih problema - kaže ona.

Kao i svi drugi radnici te ustanove, i psiholog Dečjeg sela Saveta Jokmanović kaže da Saša M. nikada nije pokazao nijedan znak koji bi ukazao da bi mogao da napravi bilo kakve nevolje.