Pušiće se samo džepovi

ZABRANA, paprene kazne, pooštravanje mera... Sve ovo građani Srbije u poslednje vreme slušaju više nego ikada. U periodu od nekoliko meseci država i lokalne vlasti donele su niz zakona i propisa koji su od strane velikog broja ljudi protumačeni kao represivni i sa jednom namerom - da se naplatom kazni napuni osiromašeni državni budžet.

Strasti tek što su se smirile posle donošenja Zakona o zabrani pušenja, a iz Ministarstva zdravlja najavljuju da bi duvanski dim uskoro mogao da bude potpuno zabranjen u ugostiteljskim objektima, parkovima, pored bazena... Kako stvari stoje, u Srbiji bi se uskoro mogli pušiti samo džepovi - od kazni.

Dosta prašine podigla je, u Beogradu, i zabrana prodaje alkohola posle 22 časa, zbog čega su organizovani čak i protesti.

Na snagu su stupili i oštri propisi novog Zakona o saobraćaju, a najviše nezadovoljstva građani su pokazali zbog obavezne zamene kompleta za prvu pomoć u automobilu.

U rigorozne kontrole krenula je i komunalna policija. Vlasnicima pasa koji nisu vakcinisali i čipovali svoje ljubimce preti kazna od 5.000 dinara. Komunalni policajci su počeli da "love" i švercere u gradskom prevozu, pišu prekršajne prijave za curenje klima-uređaja, sušenje veša na terasama, bacanje smeća na ulicu, bahato parkiranje. Razmišlja se i o zabrani konzumiranja alkohola na javnom mestu...

Da li su u pitanju represivni zakoni ili su oni jedino sredstvo da se vaspitaju građani i napravi uređena država? Prema mišljenju dr Slobodana Vukovića, sa Instituta društvenih nauka u Beogradu, glavni razlog zbog kojeg naši građani ove propise doživljavaju kao represivne je taj što zakoni u našoj zemlji nisu jednaki za sve.

- Novi propisi ne mogu da se okarakterišu kao represivni, jer isti ili slični već duže vreme postoje širom Evrope. Ipak, za razliku od Srbije, tamo su gotovo svi jednaki pred zakonom, pa je osećaj represivnosti znatno manji. Kod nas su ljudi svesni da će zaštićeni proći nekažnjeno, a da će platiti obični građani - objašnjava Vuković. - Zamislite kako bi se kod nas primenjivao zakon iz Pariza, po kojem je džipovima zabranjen ulaz u centar grada?

Neverovatno zvuči podatak da naši građani bez gunđanja poštuju stroge propise kada su u inostranstvu, a da pri povratku u zemlju, čim pređu državnu granicu, bacaju đubre iz automobila u pokretu!?

Psiholog Aleksandra Janković smatra da Srbi kao narod nisu navikli na toliko discipline i da je naglo doneto previše restriktivnih zakona.

- Pri uvođenju takvih mera treba voditi računa i o našim specifičnostima. U redu je da se napravi red u saobraćaju, što će dovesti do manjeg broja poginulih, ali mi sada imamo zakone koji krše i osnovna ljudska prava. Primer za to je Zakon o zabrani pušenja. Takođe, licemerno je da se donese zabrana o prodaji alkohola posle 22 časa, a u isto vreme na televiziji je svaka druga reklama za pivo - smatra Jankovićeva.

Naša sagovornica navodi da otpor prema novim zakonima leži i u prkosu koji je karakterističan za Srbe.

- U poslednjih 20 godina neprekidno nam neko nešto oduzima, na nama primenjuje pedagoške metode, nameće način života. Preživeli smo veoma težak period i, kada se još uzme u obzir teška materijalna situacija, nije ni čudo što mnogi ove zakone doživljavaju kao represivne i žele da im prkose - zaključuje Aleksandra Janković.

EFEKTI ZABRANE PUŠENJA U ZATVORENOM PROSTORU

DIMA MANJE ZA TREĆINU

OD kada je pre nešto više od godinu dana Skupština Srbije usvojila zakon o zabrani pušenja, trećina "duvandžija" u Beogradu oprostila se od ovog zadovoljstva!

Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, sličan je procenat i onih koji nisu uspeli da se konačno i potpuno odreknu duvana, ali su zato značajno smanjili broj popušenih cigareta. U odnosu na pre deset godina, u našoj zemlji broj pušača je smanjen za 6,9 odsto.

Inače, rezultati su pokazali da u Srbiji puši 38,1 odsto muškaraca i 29,9 odsto žena. Na cigarete nisu imuni ni tinejdžeri, pa se u pušače može ubrojati i 8,8 dečaka i 8,3 odsto devojčica od 13 do 15 godina.

Jedna od poražavajućih činjenica svakako je visok procenat trudnica koje se ne odriču pušenja. Tako, trećina žena u drugom stanju duvani u nekom periodu ili čak tokom čitave trudnoće. (J. Su.)

KAFIĆE POGODILO OGRANIČENJE RADNOG VREMENA

MUČE IH MALI PAZARI

Ekipa "Novosti" obišla je lokale u centru grada kako bi proverila da li se odluka poštuje i da li su se neki od lokala oglušili o propise. U centru grada, na Obilićevom vencu, oko 23 časa zatekli smo prepune bašte iako je muzika bila ugašena. Osoblje nekoliko kafića požalilo nam se kako je promet znatno opao od kako se lokali zatvaraju ranije.

- Svako veče nam dolaze komunalni inspektori, ali nismo imali probleme, poštujemo zakon - kaže Momčilo Prodanović, iz kafića "Ajron". - Pazari su nam mnogo manji jer ljudi znaju da radimo skraćeno, a nakon ponoći ne smemo da točimo ni alkohol, pa je logično da imamo manje gostiju.

Zaposleni u "Džez kafeu" kažu da gosti negoduju zbog novog radnog vremena.

Ukoliko komunalni policajci i nadležna inspekcija "uhvate" vlasnike kafića da ne poštuju odluku o radnom vremenu, napisaće im kaznu u rasponu od 50.000 do milion dinara. U slučaju kršenja propisa o zabrani točenja alkohola nakon dozvoljenog vremena, kazne su od 20.000 dinara. (I. D. L.)

* * * * * * * *

ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJADONEO I EVROPSKE SANKCIJE

STRAH OD GLOBE ČUVA GLAVU

NOVI Zakon o bezbednosti saobraćaja, koji je pre godinu i po stupio na snagu, doneo je "evropske propise, ali i evropske kazne". Da li je primereno dubini srpskog novčanika da, recimo, za korišćenje mobilnog telefona u toku vožnje, bez slušalica, vozač plati najmanje 5.000 dinara? Ili da za prekoračenje brzine od samo jednog kilometra u "zoni 30" plati 3.000 dinara?

Vozači naravno, gunđaju, tvrde da je država smislila najlakši način da "pljačkom vozača" (nove tablice, dozvole, nalepnice, preskupo gorivo) puni pregolemu rupu u budžetu. Međutim, stručnjaci za saobraćaj, uz uvažavanje činjenice da su nam plate preniske, smatraju da kazne nisu problem.

- Nas godišnje saobraćajne nesreće koštaju oko milijardu evra. Iznos naplaćenih kazni je 10-12 puta manji od te sume. Ne zaboravite da u 65.000 nesreća u Srbiji nastrada, bude povređeno ili pogine 23.000 ljudi. Lečenje košta sve nas. Trećinu bolničkih kapaciteta zauzimaju povređeni u saobraćaju. Policiju, sudstvo plaćamo iz budžeta. Dakle, svi mi. S te strane kazne nisu previsoke - kaže Damir Okanović, iz Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja.

Okanović, kao i većina drugih sagovornika "Novosti", ističu da ipak postoje "skupe kazne".

- Radi se o bespotrebnim kaznama. Na primer, kada je na nekom delu puta propisana nepotrebno mala brzina. Tako se dogodi da na drumu gde je moguće bez ugrožavanja saobraćaja voziti 80 km na čas, postoji ograničenje od 60 - kaže Okanović.

A kada su kazne u pitanju, evo jednog primera, direktno od našeg sagovornika. Damira Okanovića smo zatekli na delu Ibarske magistrale gde je pokušavao da pronađe "naseljeno mesto" kojeg nigde nema. Razlog je što se jedna naša sugrađanka požalila da je platila kaznu baš na tom delu puta zbog "prebrze vožnje kroz naseljeno mesto". (P. Ž.)