Zaustavljeni lažni azilanti

VEĆINA mera iz paketa koji Vlada tek priprema da bi smanjila broj lažnih azilanata u zemlje EU, već mesec dana primenjuju se na granicama - kaže za „Novosti“ Nenad Banović, predsednik Komisije za praćenje bezviznog režima putovanja sa EU i načelnik Uprave granične policije.

- Ako nam se učini da je neka osoba sumnjiva i da bi mogla da bude lažni azilant, utvrđujemo njen identitet. Proveravamo da li ima povratnu kartu i putno osiguranje, da li nosi dovoljnu količinu novca za boravak koji je planirala, obavljamo kratak intervju gde ide i koja je svrha putovanja - kaže Banović.

Ove mere su već dale prve rezultate. Po njegovim rečima, broj lažnih azilanata drastično je smanjen u aprilu u odnosu na mart: u Nemačkoj sa 334 na 227, u Luksemburgu sa 150 na samo 27, a opao je i u Švedskoj i Belgiji.

- Iz razgovora sa evropskim partnerima vidimo da podržavaju mere koje sprovodimo, ali pravi efekti videće se tek u julu - objašnjava načelnik Uprave granične policije, i dodaje da turisti koji se spremaju za godišnje odmore nemaju razloga za strah, jer im niko na granici, ako imaju uplaćen aranžman ili putuju preko agencije, neće proveravati koliko novca nose.

Zasada još ne postoji određen dnevni iznos koji bi neko trebalo da ima za boravak u inostranstvu, ali će on biti utvrđen uredbom MUP, koja je u pripremi. Pominju se iznosi od 30 do 50 evra dnevno.

- Kontrola neće biti pojačana tokom leta u pravcu Grčke, ali hoće prema centralnoj Evropi: ka Nemačkoj, Belgiji, Luksemburgu, ali i Italiji i Francuskoj - kaže Banović.

Svoj predlog poteza Vlada je u četvrtak i zvanično dostavila Evropskoj komisiji, preko njenog predsednika Žoze Manuel Baroza. Taj predlog podrazumeva promene Krivičnog i Zakona o putnim ispravama, kao i pojačanu kontrolu na granicama i informativno-edukativnu kampanju preko medija.

Vlada je već dogovorila sa EU uvođenje novih krivičnih dela, koja će se odnositi na organizatore, podstrekače i pomagače za dobijanje lažnog političkog azila, dok će azilanti biti kažnjavani kod sudije za prekršaje.

*****************************

REPORTER „NOVOSTI“ NA PRELAZU HORGOŠ: REDOVI SVE DUŽI

NAJBRŽI put, ali i poslednja prepreka za one koji žele da se domognu zemalja EU i tamo zatraže azil, jeste granica sa Republikom Mađarskom. Zato su već duže vreme na graničnim prelazima Horgoš, Kelebija i Bački Breg na snazi pojačane mere opreza i kontrole putnika.

Većina putnika koja je u četvrtak prelazila državnu među na Horgošu, zabrinuto je čekala na red, bojeći se da će biti dugo pretresani ili da će od njih zahtevati da imaju kod sebe određenu svotu novca.

- Priča se svašta, da granica neće moći da se pređe bez 500 evra, da će nam lične torbe biti pretresane ili da tačno treba da navedemo kuda idemo i kada ćemo se vratiti - priča kratko Đula Holo, koji je sa još dva saradnika krenuo poslovno u Segedin.

Slično je mislila i grupa turista iz Sofije koja je krenula na putovanje u Austriju. Međutim, čim su se približili ljubaznim službenicima Granične policije kojima su predali pasoše, brzo su se uverili da nisu u pravu.

Oni i svi drugi putnici koji granicu prelaze bez namera da na Zapadu zatraže azil nemaju razloga za strah ili paniku. Pitanja se postavljaju normalno, u novčanik se nikome ne zagleda, a gepeci automobila i autobusa su prošli uobičajenu carinsku kontrolu.

- Pojačana kontrola putnika za nas znači pooštreno sprovođenje već postojećih odredaba Zakona o zaštiti državne granice, po kojem svaki putnik koji želi da izađe iz zemlje mora da ima validne putne isprave, ali i da su poznati svrha i razlog putovanja, mesto gde će boraviti, kao i koliko ima novca koji će tamo potrošiti - objašnjava Miroslav Janić, načelnik Regionalnog centra Granične policije prema Republici Mađarskoj.

- Granična kontrola traje malo duža, s posebnim akcentom na autobuse i privatne prevoznike, i naši službenici odmah reaguju gde god dođe do sumnje da će biti zloupotrebljen vizni režim. Tada se sa tim putnicima postupa u skladu sa zakonom- kaže Janić.