BELI dvor Karađorđevića uskoro će postati direktan budžetski korisnik, jer je tako predviđeno zakonom o dvorskom kompleksu koji će se već u četvrtak naći na dnevnom redu Vladinog zasedanja.

Od 2004. godine, Srbija je finansirala održavanje Belog dvora u kom živi porodica Aleksandra Drugog Karađorđevića, ali su se pare izdvajale raznim budžetskim akrobacijama, posredno preko Ministarstva kulture i iz budžetskih rezervi.

Tako se u ovogodišnjem budžetu tog resora stavka za izdvajanje novca za Beli dvor vodi pod - ”dotacije nevladinim organizacije”. Nije precizirano koliko novca će tačno biti odvojeno za tu namenu, ali je 170 miliona dinara ukupno predviđeno za dvorski kompleks, obnovu Hilandara i razna strukovna udruženja.

SRPSKI VERSAJ DEDINJSKI kompleks obuhvata Kraljev dvor i Beli dvor, a podigao ih je kralj Aleksandar Prvi Ujedinitelj. Taj srpski Versaj prostire se na 135 hektara, od kojih je 90 pod šumom. Novim propisom predviđeno je da kraljevske palate budu otvorene za građane a da se mogu koristiti i za boravak stranih državnika. Novina je i da će se organizovati skupovi i sastanci za potrebe Republike Srbije.

Ilustracije radi, tokom prve godine finansiranja - 2004, država je izdvojila oko 50 miliona dinara, a tokom prošle godine oko 40 miliona. Ta suma je u proteklim godinama dosezala i čitavih 130 miliona dinara godišnje.

Veći deo ovog novca namenjen je za plate zaposlenih, komunalne troškove, ali i razne stručne časopise, održavanje automobila, opreme, parkova i slično.

Zbog ”rastegljive matematike”, i bivši ministar kulture Nebojša Bradić dobio je prekršajnu prijavu od Državne revizorske institucije, jer svaki dinar odvojen za Beli dvor, navodno, nije imao jasno budžetsko opravdanje. Suština prijave bila je u tome što Ministarstvo nije plaćalo samo za konzervaciju umetničkih dela već i za čišćenje, košenje trave, plaćanje osoblja...

Posle tog slučaja, Ministarstvo kulture odlučilo je da predloži zakon kojim će da bude regulisana ova oblast, da bi se konačno otklonile sve javne kontroverze koje su se plele oko održavanja Dvora.

Suština tog propisa je da kraljevsku palatu na Dedinju, kao kulturno-istorijski spomenik i turističku atrakciju Beograda, preuzme potpuno na održavanje država. Dvor postaje kulturno dobro od izuzetnog značaja.

- Sada ćemo imati zakonski okvir za održavanje ovog kulturno-istorijskog bogatstva države - objasnio nam je ministar Srđan Srećković, predsednik radne grupe za izradu propisa.

Dragoljub Acović, član Krunskog saveta, kaže za ”Novosti” da je dvorski kompleks kulturno-istorijski spomenik:

- Ne mislim da će se nešto kvalitativno promeniti, osim što ćemo dobiti pravni okvir za nešto što je faktički i postojalo.

Dvorski kompleks vlasništvo je Republike Srbije, a porodici Karađorđević je dat 2001. na korišćenje. Prve tri godine oni su sami plaćali održavanje.

Zakon je predvideo da porodica ne može održajem steći pravo svojine.