Vukčević: Politika prikriva zločine

OD Ujedinjenih nacija očekujem da se drže principa pravde za žrtve i da budu van uticaja politike. Sve drugo su detalji oko kojih se lako dogovara kada se donese odluka o telu koje će sprovoditi istragu.

Ovo je, za „Novosti“, izjavio tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, dan pošto je Savet bezbednosti potvrdio da je primio inicijativu Srbije da odredi specijalnog izvestioca za slučaj „trgovine organima“.

* Očekujete li da Savet bezbednosti pozitivno odgovori?

- S obzirom na to da postoji dobra polazna osnova u izveštaju Unmika, koji je dugo bio zataškavan, očekujem da se istraga, kada započne, sprovede efikasno i da privede pravdi lica za koja već postoje ozbiljne indicije, ali i dokazi da su bila uključena u trgovinu ljudskim organima, što je bila samo jedna od aktivnosti koje su sprovodili kriminalni krugovi na Kosovu.

* Vi ste obavili svoj deo posla, a Dik Marti svoj. Zbog čega još nema istrage?

- Slučaj „Trgovina ljudskim organima“ je, posle izveštaja Dika Martija, poprimio međunarodne razmere. SB još nije odlučio da li će poveriti nekom svom organu istragu, ali stižu glasovi iz Brisela, a i od velikih svetskih sila - Nemačke, Francuske, Engleske i SAD - da Euleks to može sam da istraži. Istrage još nema jer nema njihove saglasnosti i ne prate rusku, kinesku, južnoafričku inicijativu da se prevaziđu problemi na terenu koje ima Euleks. Kada kažem problemi, mislim na zaštitu svedoka, na curenje informacija, na pritiske koji su izazvani političkim uticajem.

* Brisel insistira na tome da istragu vodi samo Euleks, a on sem saopštenja da vodi preliminarnu istragu, nije odmakao od mrtve tačke...

- Euleks radi u okruženju koje je otežavajuće za tako osetljiv predmet. Ističem da je ključni posao adekvatna zaštita svedoka. Euleks sprovodi, kako oni kažu, „preliminarnu istragu“, a dalje ništa nisam čuo. Neće dokazi sami stići u kancelariju, neko mora da pokuša da ih prikupi. U svakom slučaju, mi smo spremni na saradnju sa kolegama iz Euleksa. Očekujem mnogo i od posete Ban Ki Muna Rusiji. Mislim da će se i tamo pokrenuti ova tema i da će nas veliki ruski uticaj i dobra volja da se ovo istraži približiti konačnom rešenju.

* Da li je „slučaj trgovine organima“ preveliki zalogaj za međunarodnu zajednicu, tim pre što Marti tvrdi da su mnoge uticajne zemlje znale za zločine?

- Jeste veliki izazov, ali međunarodna zajednica ima snagu da ga iznese. Postoje dva scenarija. Prvi je poveravanje mandata nezavisnom istražitelju koji će biti situiran izvan Kosova i Metohije. Drugi je poveravanje mandata za istragu Euleksu, a na tome insistiraju SAD i Brisel. Osim finansijskih problema, ne vidim zašto se uporno izbegava međunarodna istraga. Ona je garancija da će se utvrditi istina, a nadam se da je to svima cilj. Ukoliko se bitni međunarodni subjekti budu bavili dnevnim politikantstvom, i ovaj fenomen u srcu Evrope biće brutalno zataškan.

* Da li ste u međuvremenu došli do nekih novih dokaza?

- Trebalo bi da se proveri mesto za koje imamo pouzdane informacije da je masovna grobnica, i da se ta provera uradi pred zajedničkom ili mešovitom međunarodnom komisijom. Imamo i druge argumente na koje niko dobronameran ne može da se ogluši, ali ćemo ih izneti onda kada budemo dobili garanciju da će oni biti pravosudno valorizovani. Naglašavam da su na spisku nestalih i Albanci koji su odbijali poslušnost komandantima OVK i njihovoj politici. Rešavanjem slučaja nestanka Srba na Kosovu ili na severu Albanije uspeli bismo da rasvetlimo sudbinu skoro svih nestalih Srba sa KiM. Prema ažuriranim podacima, kao nestala vodi se još 1.821 osoba, među kojima je više od 540 Srba i drugih nealbanaca.

* Kako komentarišete presudu Gotovini i Markaču? Je li u skladu sa onim što vi znate o zločinima u „Oluji“?

- Presuda Gotovini nije presuda Hrvatskoj, to je ono što kao tužilac za ratne zločine želim da kažem. Ona individualizuje odgovornost vojnog i političkog vrha Hrvatske devedesetih i suočava hrvatsku javnost sa ratnom prošlošću. Ukoliko Žalbeno veće Haškog tribunala donese presudu koja će potvrditi činjenice iz optužnice koje se odnose na pojedinačna krivična dela, onda ćemo imati presudu sa „oznakom“ bez svake sumnje, dogodili su se ratni zločini: proterano je 250.000 Srba, poginulo oko 500 vojnika RSK, oko 700 civila, oko 1.800 nestalih, spaljeno oko 15.000 kuća. Verujem da će se strasti stišati i da će se hladne glave početi sa preispitivanjem odgovornosti pojedinaca u ratu u Hrvatskoj.