PREMA rezultatima dosadašnjeg rada Komisije za utvrđivanje istine o smrti Draže Mihailovića, general je najverovatnije streljan i pokopan na Adi ciganliji. To nije konačan zaključak, ali više saznanja u ovom trenutku nije moguće imati.

To je ekskluzivno za „Novosti“ izjavio Slobodan Radovanović, prvi čovek Komisije i zamenik republičkog javnog tužioca:

- U toku ove ili sledeće nedelje održaćemo konferenciju za novinare i izaći u javnost sa tačnom lokacijom na kojoj je, prema tvrdnjama više svedoka, streljan Mihailović. Obelodanićemo i sva saznanja o mestu gde je sahranjen.

* Do kakvih konkretnih saznanja je došla Komisija posle dve godine istraživanja?

- Ideja tadašnjih egzekutora nije bila da postoji samo jedna, primarna, grobnica. Pored Ade ciganlije, postojala je i sekundarna. Sve je rađeno u tajnosti. Moramo imati u vidu da su to još bila ratna vremena, iako je rat formalno bio završen.

* Pretpostavljamo da govorite o prebacivanju posmrtnih ostataka na Veliko ratno ostrvo?

- Gde je tačno Mihailović sahranjen moći ćemo da kažemo samo ako nađemo posmrtne ostatke i uradimo DNK analizu. Ako ih ne nađemo, imaćemo samo visok stepen izvesnosti na osnovu iskaza svedoka i naučnih istraživanja.

* Deset godina se priča da je mesto streljanja bio ružičnjak na Adi ciganliji?

- Na mestu današnjeg ružičnjaka zaista je bio zatvor. Na konferenciji za novinare predstavićemo šemu tog zatvora, ali i locirati tačno mesto gde je izvršeno pogubljenje, blizu zapadnog zida zatvora. To je blizu mesta gde se danas nalazi spomenik sa petokrakom.

JARAK VELIKA GROBNICA * Kada ste definitivno odbacili Lisičji jarak kao moguću lokaciju egzekucije?
- Lisičji jarak jeste bilo mesto gde su vršene masovne egzekucije. Kad je oslobođen Beograd, 1944. godine, tu je streljano najviše ljudi, pa se verovalo i da je Mihailović tu streljan. Međutim, mi pričamo o 1946. godini, kada nije bilo masovnih pogubljenja, već je uvedena sudska procedura. Oni koji su uspeli da izbegnu egzekuciju i sačuvaju se prvih 15 dana u oslobođenom Beogradu, imali su velike šanse da prežive.

* Hoće li zaključak Komisije poslužiti kao osnova za započinjanje ekshumacije na tim lokacijama?

- Ekshumacije će se raditi ne samo na osnovu zaključaka naše, već i državne Komisije za otkrivanje masovnih grobnica. Dogovorili smo i da će biti rađeno skeniranje terena. Ako budu nađeni neki posmrtni ostaci, radiće se DNK analiza, da vidimo da li su pripadali Mihailoviću.

* Mediji su objavljivali da je već bilo nekih prekopavanja na Adi?

- To su spekulacije. Nikakvih prekopavanja nije bilo. Tačno je samo da smo locirali mesto gde je izvršeno streljanje. Imamo i svedočenja o tome, ali imena svedoka nećemo iznositi u javnost.

* Da li je neko od tih svedoka neposredni učesnik streljanja ili očevidac, ili su sva svedočenja „iz druge ruke“?

- Ljudi koji bi nam kao učesnici najviše pomogli, nažalost, više nisu među živima. Ne kažem da su svi očevici mrtvi, ali lično sumnjam da bi, ako je neko od njih i živ, pristao da govori.

* Ako bi se otkrio Mihailovićev egzekutor, da li bi snosio posledice?

- Vidim da postoje određeni pritisci da se vodi istraga, ali moram da kažem da je to streljanje izvršeno legalno, na osnovu sudskog postupka, kakav god da je on bio. Mihailović je formalno imao i pravo na žalbu, koja je odbijena. Zato ne postoje zakonski osnovi da egzekutor odgovara. U Nirnberškom procesu čak nije ni bilo prava na žalbu.

* Koliko svedoka ste saslušali?

- Nekoliko desetina. Bilo je puno poziva, telefon je bio otvoren 24 sata dnevno. Bilo je onih koji su pričali svašta, ali i onih koji su imali ozbiljna saznanja. Sve smo proveravali više puta i obraćali se i stranim arhivama.

* Je li vam pomoglo svedočenje bivšeg visokog funkcionera DB Dušana Stupara?

- Stupar nam je rekao da nema ništa više od dokumentacije, osim one koju je objavio u svojoj knjizi.

* A, da li ste razgovarali i sa Dražinim unukom Vojislavom Mihailovićem?

- Uprkos tome što on tvrdi da ga Komisija nikada nije ozbiljno pozvala da dođe, postoje pisani dokazi da je pozvan, ali se nije odazvao. Pokušavamo ponovo da dođemo do njega.

RADILI I BEZ SASTANAKA * Zašto se Komisija praktično nije sastala više od godinu dana?
- Tačno je da se nismo sastajali često, ali puno toga smo uspeli da uradimo. U okviru Komisije formirane su grupe: istoričari su bili zaduženi za proučavanje arhivske građe, a tužioci su razgovarali sa svedocima. Najdalje smo otišli upravo zahvaljujući iskazima različitih svedoka, ali i nekim naučnim istraživanjima.

* Postoji li neko svedočenje koje je na vas lično ostavilo velik utisak?

- Sve priče iz tih vremena su vrlo interesantne, a posebno mi je upečatljivo što ljudi koji su onda čvrsto verovali u jednu istinu i danas, posle 70 godina, i dalje u nju veruju. Došli smo do mnoštva dokumenata, fotografija, prepiske, koji danas bacaju potpuno drugačije svetlo na sva dešavanja.

* Da li ste našli dokumenta o samoj egzekuciji ili bar tragove iscepljene stranice?

- Nismo našli dokumenat o samom izvršenju ni u sudskim spisima, niti na drugom mestu, iako su na mestu izvršenja bili i sudija i tužilac.

* Spekulisalo se da bi dokument mogao da bude u zaostavštini tadašnjeg tužioca Miloša Minića. Da li ste stupili u kontakt sa njegovom porodicom?

- Bilo je kontakata, ali dokument nije nađen.

* Zna se da je stigla neka dokumentacija iz britanskih arhiva. A šta je sa ruskim? Da li ste se i njima obraćali?

- Naravno, ali nismo dobili odgovor.

* Zašto je, 11 godina posle demokratskih promena i dve decenije od uvođenja višestranačja u Srbiji, priča o streljanju Mihailovića još misterija?

- Ne znam, ali je to zaista besmisleno. I od početka se zalažem da se skine veo sa te tajne, jer je upravo zbog misterioznosti, sve preraslo u legendu, pa i idolopoklonstvo. Istorijska je činjenica da Srbija nema čega da se stidi, jer nije bila na strani fašističke koalicije i imala je dva antifašistička pokreta - ravnogorski i partizanski. Neki drugi bi voleli da su imali takvu istoriju.

* Hoće li saznanja Komisije staviti definitivno tačku na višedecenijsku dobro čuvanu tajnu?

- Nećemo tu priču sasvim zatvoriti, ostavićemo prostor ako se možda dođe do nekih novih, bitnih saznanja. Lično, sumnjam da se u ovom trenutku može otići dalje od ovoga do čega smo sada došli. Jer, sva naša saznanja potkrepljena su svedočenjima, a neka svedočenja i dokumentima i naučnim istraživanjima.