Socijalni radnici zatrpani poslom

- Tim zakonom značajno će se proširiti broj korisnika, a u sistem socijalne zaštite se uključuju i privatni domovi za smešataj starih - objašnjava Lela Marković, iz UGS ”Nezavisnost”. - Uvodimo noćni rad i dežurstva, a uz to nam država sve više podiže standarde i povećava papirologiju. Sve to zahteva vreme. Kad se sabere koliko predmeta obrađuje jedan stručni radnik, onda je sasvim jasno da nema ni govora o traženim standardima.

I podaci iz svih 139 centara za socijalni rad širom Srbije, u kojima ima oko 3.000 zaposlenih, ukazuju na nepovoljne trendove koji opterećuju socijalne radnike. U 2007. godini, jedan stručnjak je imao 225 predmeta, u 2008. - 267, a u 2009. - 307.

Ni u Ministarstvu rada ne poriču da u oblasti socijalne zaštite nedostaje kadar. Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić ocenio je da ovakav deficit utiče na kvalitet rada i da bi se situacija popravila angažmanom nova 102 stručna radnika. Ipak, novca za to - nema.

U međuvremenu, u sindikatima i centrima raste nezadovoljstvo.

- Koči nas i to što još nemamo ni propisane normative po kojima bismo, poput lekara i drugih profesija, znali koliko se vremena izdvaja za dijagnostiku, koliko za teren, psihološku procenu - kaže Lela Marković.

Zato u UGS ”Nezavisnost” kažu da je namera da se ”švedski model” primeni na domaćem osiromašenom tlu - sasvim nerealna.

KOMPLIKOVANA PROCEDURA

SOCIJALNIM radnicima koji se bave decom, roditeljima u razvodu, siromašnima, delinkventima i ugroženim starim osobama, sve veći muku zadaje - birokratija.

- Za smeštaj deteta u ustanovu pokreću se tri komplikovane procedure i niz jednostavnijih, a usput se ispisuje i 14 različitih obrazaca koji se prave u tri do šest primeraka - dodaje Markovićeva.