Nalazimo se na pragu istorijski važnih političkih ostvarenja. Status kandidata je velika prekretnica. Početak pregovora - još značajniji trenutak. Posle toga, put Srbije u EU biće nepovratan. Kada ostvarimo ta dva cilja, investiranje u našu zemlju porašće višestruko. Jednostavno, nećemo više biti ista zemlja. Sada imamo priliku da dostignemo taj cilj. Bio bi tragičan promašaj kada taj rezultat ove godine ne bismo ostvarili. Zato predlažem da se svi ujedinimo oko tog cilja. Jer, ko god u budućnosti bude na vlasti, koristiće efekte ovog postignuća. Imaće čvrst temelj - poručuje, u ekskluzivnom intervjuu za ”Novosti”, Boris Tadić, predsednik Srbije.

* Komesar File nagovestio je da, uz status kandidata, možemo da dobijemo i početak pristupnih pregovora. Ali, poručuje i da sada sve zavisi od nas. A, mi baš i nismo požurili da ispunimo obaveze...

- Tačno je da mnogo toga sada zavisi od nas. Rok za usvajanje seta zakona koji su suštinski važni za napredak je do juna, najdalje do septembra. Značajan politički trenutak je odluka da bi Srbija mogla da iz dva koraka krene u proces pregovaranja, što u većini zemalja koje su prošle ovaj proces nije bio slučaj. Jer zemlja koja pregovara o članstvu ima potpuno drugačiji tretman kod potencijalnih investitora, nego ona koja nije u pregovorima, odnosno nema status. A, investicije su suštinski važne, jer samo na taj način možemo da rešimo problem masovnog zapošljavanja i podizanja kvaliteta života ljudi.

* Poslednji izveštaji Venecijanske komisije ne slute na dobro, teraju nas da menjamo mnoge akte, da se postižu mnogi politički kompromisi. Hoćemo li, dok sve to postignemo, ući u cajtnot?

- Nismo ušli u cajtnot u većini oblasti koje treba reformisati. Ali, nemamo ni previše vremena. Ne smemo da izgubimo praktično nijedan dan. Set pravosudnih zakona je ušao u Skupštinu, pokrenuta je rasprava, a taj proces je odlučujući za reformu pravosuđa. To je trenutno najvažnija reforma u Srbiji jer se na njoj temelji i obračun sa kriminalom i korupcijom.

* To je, takođe, oblast i gde ima najviše zamerki Evropske komisije...

- Cilj je bio da se ta, najkompleksnija oblast, reformiše na samom početku. U taj proces smo ušli, čak, i pre nego što smo počeli pregovore. A većina zemalja reformu pravosuđa ostavlja za završnu fazu procesa. Što bi rekao Đinđić, rešili smo da, kada već moramo da progutamo žabu, prvo progutamo onu najveću.

* Ipak, deluje da će tema izbora narodnih poslanika biti mnogo bolnija?

- Današnji sistem favorizuje učešće prevelikog broja stranaka u Vladi, što samu Vladu čini nedovoljno efikasnom i tromom. Zato moramo uvesti sistem koji će omogućiti da manji broj stranaka ulazi u vladu. To ne znači dvopartijski sistem. Zašto ne bismo imali model kakav je poznat u dobrom delu evropskih zemalja, gde u vlasti sedi pet, šest stranaka? Tako se formiraju prirodne koalicije koje mogu da ispune obaveze prema građanima. Sa 10, 15, 20 stranaka, to je teško. Dakle, treba ići u pravcu političke i ukupne racionalizacije. To je jedini način da se skrati put od plana do njegove realizacije. I to je način da građani steknu poverenje u institucije.

* Pregovori sa Prištinom su prepona koju, takođe, moramo ”preskočiti” na evropskom putu. Iz prva dva sastanka, očekivano, nije proizašlo mnogo rezultata...

- Nemam iluzija da će ti pregovori proizvoditi samo izvanredna i prihvatljiva rešenja, i da ćemo vrlo brzo početi da aplaudiramo postignutom. Ali, važna stvar je da je dijalog počeo i da smo u njega ušli sa dobrom voljom. Treba ići korak po korak, sportskim rečnikom - iz meča u meč.

* Ali, kakav krajnji ishod može da bude ako prištinska strana ne propušta nijednu priliku da naglasi da je reč o tehničkim pitanjima dve suverene države, a srpska da podseti da će i status doći na red?

- Moram da kažem da nismo ni očekivali da će Priština drugačije tumačiti dijalog, tragajući za afirmacijom svoje takozvane državnosti. Ali, mi prosto nemamo vremena da obraćanjamo pažnju na taj ”folklorni” aspekt ovog političkog procesa, nas zanimaju konkretni rezultati. Ulaskom u dijalog i podnošenjem rezolucije pred Generalnom skupštinom UN, Srbija je podigla svoj međunarodni kredibilitet. Nijednog trenutka nismo odustali od svog integriteta i svojih prava, i to je danas više nego jasno. Svi su svesni da nismo, niti ćemo, priznati nezavisnost, a ušli smo u dijalog u nameri da rešimo istorijski konflikt dva naroda. Jer, konflikte moramo ostaviti iza sebe, EU neće da se u njene okvire unose konflikti, kao što je i za nas same odlaganje rešavanja istorijskih sporova vrlo štetno.

* Hoće li sada, posle rekonstrukcije Vlade, prestati bar unutrašnji konflikti koji su ”pojeli” mesece unazad i hoće li ministri gurnuti malo u drugi plan partijske interese u ime državnih?

”NOVOSTI” SU INSTITUCIJA
* Kakvu biste poruku uputili čitaocima ”Novosti” na današnji jubilej?
- Čestitam svim zaposlenima u ”Novostima” 20-hiljaditi dan izlaženja. To je zaista impresivan broj i postignuće vredno poštovanja. Nema nikakve dileme, ”Novosti” su bile životno potrebne Srbiji u svim ovim decenijama i biće nadalje. Za mene su ”Novosti”, nesumnjivo, jedna - nacionalna institucija.

- Treba biti krajnje realan, nijedna vlada na svetu ne odriče se partijskih interesa njenih članova. Teško je očekivati da u Srbiji bude drugačije. Uostalom, partije su u vlasti zahvaljujući volji građana i nju reprezentuju. Ali, na samim članicama koalicije je da pokažu odgovornost prema opštem interesu koji je stariji od svakog stranačkog i, potpuno se slažem, ovo je nova šansa Vladi da pokaže bolje rezultate.

* Sami kažete da nije urađeno dosta toga i da građani imaju razloga za nezadovoljstvo...

- Niko nije zadovoljan nijednom vladom u poslednjih dvadeset godina. Vlade zemalja u tranziciji svuda su na svetu bile u sličnoj situaciji. Ali, ne treba minimizirati sve ono dobro što je ova vlada uradila. Ona je ušla u mandat u izuzetno teškim, skoro nemogućim okolnostima. Mnogo snažnije ekonomije su pale pod teretom svetske krize. Mi smo, ipak, obezbedili političku i ekonomsku stabilnost. U ovako teškim ekonomskim okolnostima niko ne bi uspeo da postigne do kraja ono što je bilo zacrtano

pre nego što je kriza buknula - povećanje broja radnih mesta. Ali, moram podsetiti da je posle 5. oktobra građanima Srbije bilo potrebno pružiti nadu. Zato je tada model razvoja bio orijentisan na potrošnju. To je uzrokovalo veliki debalans kada su u pitanju uvoz i izvoz. Više se trošilo nego što se proizvodilo. Dakle, podignut je kvalitet života ljudi, ali je dugoročno slabila naša privreda. Stvaran je deficit našeg tekućeg računa koji je postao nepodnošljiv. Danas zarađujemo onoliko koliko proizvodimo. To je smanjilo deficit, podiglo izvoz, ali je građanima teže. I to takođe nije dobro. Ali jedini lek za taj problem je u novim stranim investicijama kojima bismo dobili mogućnost za zapošljavanje ljudi - i strateško i dugoročno investiranje države u obrazovanje, nauku, infrastrukturu i energetiku.


* Hoće će biti konkretnih efekata od rekonstruisanog kabineta? Ili će biti u pravu oni koji tvrde da je sve samo ”šminka”?

- Prvi konkretan posao biće izvršenje Akcionog plana. On predstavlja okosnicu za rad Vlade u narednih šest meseci. Osim toga, prvi radni dani nove vlade rezultirali su konkretnim potezima na polju socijalne politike - zaštitnom cenom hleba kojom se štite naši najugroženiji sugrađani. Tu cenu nije bilo lako postići, kao ni dogovor da ta cena važi godinu dana. Takođe, mere koje preduzima Vlada, u dogovoru s bankama, a koje omogućavaju građanima da odlože otplatu svojih kredita za dve godine, počeće da se primenjuju narednih dana. Oko pola miliona građana moći će, ako žele, da ostvare ovu olakšicu. To znači da će tim građanima mesečno kućni budžet biti veći za 50 evra u proseku, jer će im za toliko biti manja rata za otplatu kredita. To je dobra vest za građane. Međutim, svesni smo da to nije dovoljno i da samo merama socijalne politike ne možemo rešiti najveći životni problem - nizak standard, i da su jedino nove investicije trajno rešenje tog problema.

* Očekujete i da svi ministri sada daju bolje rezultate?

- Od premijera očekujem da vodi računa da mu ministri dostavljaju izveštaje o svojim učincima. I da te rezultate pratimo iz dana u dan.

* U toj Vladi su, međutim, ostali isti partneri. Šta vam daje garanciju da opet neće doći do tenzija na istim relacijama - sa Dinkićem? Uostalom, posle ovih promena on je izjavio da je Koštuničina vlada bila bolja i pokrenuo peticiju iza koje nisu stale ostale stranke vlasti...

- Moj stav je više nego poznat. Dakle, ne možete istovremeno biti član i Vlade i opozicije. Ne možete istovremeno igrati i u Zvezdi i u Partizanu. To, valjda, svaki navijač, svaki građanin u Srbiji zna. Držaću se tog stava. A svako je gospodar svoje političke sudbine. Videćemo kako će to ići u budućim danima.

* Ako ne bude išlo, spremni ste i na izbore pre predviđenog roka?

- Za mene, smisao bavljenja politikom nije u tome da budem predsednik da bih zauzimao važnu fukciju u društvu. Bavljenje politikom za mene znači mogućnost menjanja stvari kako bi ljudima život bio bolji, mogućnost da se zemlja izgradi, osavremeni, ostavi boljom generaciji koja dolazi. U koaliciji u kojoj jedan vuče na jednu, a drugi na drugu stranu, nisam u prilici da ostvarim rezultat i da preuzmem odgovornost za takvo ponašanje. Do onog trenutka do kada budem imao svest da mogu da ostavim pozitivan trag, da omogućim Srbiji da postigne status kandidata, da uđe u pregovore o članstvu u EU, do kada budem svestan da mogu da doprinesem izgradnji autoputeva, većem stepenu slobode, rešavanju problema ljudi, radiću ovaj posao. To je moja politička filozofija.

* Postoji konsenzus u vlasti, a i u dobrom delu opozicije, da izbori treba da budu posle dobijanja kandidatuture. Zašto se onda ne dogovorite i ne sprečite protest opozicije za koji ne znamo, u ovom trenutku, kuda može da odvede?

- Protesti su demokratsko dostignuće. Svaki protest koji je miran i u skladu sa zakonom deo je jedne normalne procedure. Kao stari učesnik demonstracija, ne mogu principijelno imati ništa protiv njih. Ali, licitiranje sa datumom izbora, postavljanje ultimatuma, infantilan je način gledanja na politiku. Ne smemo izbornim procesom ugroziti kandidaturu. Takođe, veštačko izazivanje krize i izazivanje nasilja na ulicama mogu biti i te kako način ugrožavanja kandidature Srbije. To organizatori protesta moraju imati na umu. Jer, ako samo jedna zemlja svojim vetom podigne rampu za status, nijednom izbornom radnjom to nećemo popraviti. Ovo nije pitanje jedne političke stranke, nego svih stranaka i svih građana. Zato nam je o tome potreban nacionalni konsenzus i tražim ga od svih učesnika u političkom životu.

* Hoćete li pozvati opoziciju, konkretno Tomislava Nikolića, na dijalog o tom konsenzusu?

- Ta komunikacija nikad nije ni prestala. Sa svojim protivnicima nikad ne izbegavam komunikaciju. To je deo moje političke kulture i od toga neću odustati. Nema nikakve dileme da je dijalog koristan, i o datumu raspisivanja izbora i o svim političkim temama. Ali, on ne može da se vodi tako da posle njega ostaju poraženi i pobednici. Ne može se dijalog voditi postavljanjem ultimatuma.

* Jeste li vi spremni da učinite prvi korak?

- Uvek sam spreman za dijalog i dogovor. Demokratska stranka je i nastala kroz dijalog. Ali, ponavljam, nema tog dijaloga zbog kojeg ću pristati da datumom izbora ugrozim kandidaturu. Ako o tom datumu možemo da se dogovorimo tako da taj čin ne bude doveden u pitanje, nemam ništa protiv.

NIJE CILj DA SE MEDIJI GASE * Medijska scena u Srbiji već trpi negativne efekte Zakona o informisanju, neki mediji se već suočavaju sa kaznama koje ugrožavaju njihov opstanak. Hoćete li reagovati?
- Kada je taj zakon usvojen, rekao sam da ćemo pratiti njegovu primenu i efekte. Vidim da se kaznama ugrožavaju mediji, a cilj nije bio da se mediji gase, nego da se uspostavi odgovornost. Treba ozbiljno sagledati da li su potrebne neke izmene tog zakona, jer ovo što se dešava me zabrinjava. Želeo bih da dobijem sugestije novinarskih udruženja i uglednih medijskih poslenika, kako bi poboljšali ovu, inače, vrlo osetljivu oblast.

TELEKOM” PO NAŠOJ CENI

* Prodaja ”Telekoma” i dalje izaziva kontroverze. Šta je istina u ovom trenutku? Šta će država uraditi sa jedinom ponudom koja je stigla?

- Evo kakva je situacija. U uslovima krize telekom tržište trpi, i činjenica je, veoma je teško postići dobru cenu za takvu kompaniju. Ona je bitna regionalno, ali globalno ne. Zato samo oni investitori koji su zainteresovani za nastup u jugoistočnoj Evropi pokazuju interesovanje. Iako je nekoliko kompanija kupilo tendersku dokumentaciju, na kraju je samo jedna izašla sa ponudom. Ukupna atmosfera prodaje ”Telekoma” bila je negativna (od optužbi da se vrši prodaja nacionalnih resursa, da će se novac navodno potrošiti za kampanju, do toga da je navodno u pitanju korupcija) i ta jedna ponuda bila je takva kakva je. I nije zadovoljila minimum cene koju je tražila Vlada. Vlada drži reč i cena od 1,4 milijarde evra je opstala, iako je to izuzetno visoka cena imajući u vidu tržište. Da nije tako, javilo bi se mnogo više konkurenata.

* I pregovori su, ipak, nastavljeni...

- E sad, poštujući zakon, Vlada je ušla u razgovor sa ponuđačem o tome da li on može da postigne traženu cenu. Ponuđač još nije dao odgovor. Ako prihvati cenu, Vlada će pozitivno odgovoriti. Ako ne prihvati, siguran sam da neće. Dakle, ”Telekom” neće biti prodat po nižoj ceni iako mnogi unapred optužuju Vladu da je spremna to da uradi. Mora se znati još jedna činjenica. ”Telekom” danas ima ovu cenu, ali dugoročno, trka sa konkurentima koji su globalne kompanije - nije moguća. ”Telekom” nema tu količinu vazduha u plućima. Za dve-tri godine bismo lako mogli doći u situaciju da ”Telekom” bude preuzet za mnogo manji novac. I ko će onda biti kriv što država nije materijalizovala sadašnji potencijal, dok tog potencijala ima? Hoće li biti krivi agencije, savetnici, stručni aktivi, partije, eksperti bez pokrića i svi oni koji danas daju kontradiktorna mišljenja, prave huku i buku i samo zbunjuju javnost? Odluke se moraju donositi na vreme, a sada je vreme za takvu odluku. Inače, ova vlast nema od toga neke koristi, već samo štete, jer dobar deo građana zbunjen celokupnom larmom to ne pozdravlja.

* Ispada da ne pozdravljaju ni mnogi koji su u procesu učestvovali...

- A to je već tragikomično!


PRAVNA DRŽAVA NE ZNA ZA SISTEM ”KO JAČI TAJ TLAČI”

* Postoji li ikakav napredak u ostvarenju te ”konačne saradnje” sa Haškim tribunalom?

- Srbija zaista čini sve što je u njenoj moći i toga je svestan ogroman deo međunarodnih činilaca. Ali, ocena o saradnji zavisi od izveštaja Serža Bramerca.


* A on kaže - ništa sem hapšenja...

- Sačekajmo njegov izveštaj. Mi treba da učinimo sve da uhapsimo Ratka Mladića i Gorana Hadžića i izručimo ih Tribunalu, jer je to naša domaća i međunarodna obaveza. A Bramerc neka piše izveštaj u skladu sa svojim saznanjima.

* Kada je reč o zločinima, javnost prilično loše reaguje na činjenicu da se ljudi sa poternica koje mi potražujemo olako puštaju na slobodu (od Ganića, Purde, do Divjaka), dok se svi Srbi izručuju i sudi im se u drugim državama. Slučaj Vučurević je poslednji u nizu...

- Funkcionisanje pravne države nam je, izgleda, neobično i kao da nas uvek iznova iznenadi. A ono podrazumeva da se procesuiraju svi slučajevi za koje postoji osnov, a ne procesuiraju oni za koje nema dokaza ili postoji greška u optužnici ili proceduri. Mi smo zemlja koja poštuje međunarodni pravni poredak. Gospodin Vučurević je strani državljanin, uhapšen na granici po poternici, i to je čist primer funkcionisanja pravne države. Tako je bilo i u svim slučajevima koje ste pomenuli. Za sve moraju postojati dokazi kako bi sud doneo valjanu presudu. U suprotnom, imali bismo diskreciono pravo da se svima sudi bez dokaza, po sistemu ”ko jači taj tlači”.