Ljajić: Zlatna sredina socijalnog dijaloga

Način na koji će Srbija izaći iz krize moraju zajednički da traže svi socijalni partneri. To ne uključuje samo predstavnike Vlade, već i sindikata i poslodavaca. Zato je jedini pravi put da zajedničkim snagama rešenje potražimo na sednicama Socio-ekonomskog saveta čiji smo i članovi, pa smo odlučili da ponovo oživimo ovo telo - kaže Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, u intervjuu za ”Novosti”.

- Povod za vanrednu sednicu Socio-ekonomskog saveta nisu ni štrajkovi ni nezadovoljstvo radnika u javnom sektoru, kako se kalkuliše. Mi smo se, mnogo pre toga, na kolegijumu Saveta dogovorili da se deblokira njegov rad, kao i da se formira odbor za utvrđivanje reprezentativnosti, da se održi vanredna sednica i da se sačini sporazum koji predstavlja konkretan plan za izlazak iz krize.

* Koliko je taj plan realan s obzirom na to da su članovi Saveta tri strane koje imaju sasvim različite interese?

- To je svakako problem i zato očekujem teške pregovore. Postoji i realna mogućnost da se ništa ne dogovorimo jer mora da postoji i realna volja svih partnera da se nađe kompromis. Ona zasada postoji, ali ćemo u narednih desetak dana videti kako stojimo kada svako počne da izlaže svoje vizije. A one ne moraju biti baš svima prihvatljive.

* A šta ako ti ciljevi budu neostvarivi, skupi ili neusaglasivi?

- Tada do sporazuma neće doći. Ali je i to bolja opcija nego da postavljamo visoke lestvice koje nismo u stanju da preskočimo. Cilj nam i jeste da svi planovi koji bi se eventualno našli u ovom dokumentu budu ostvarivi, ekonomski održivi i nadasve socijalno pravedni.

* Zašto se digla ovolika buka oko ovog sporazuma, kada su i drugi potpisivani, ali nisu nikada zaživeli?

- On je veoma važan za Srbiju zato što predstavlja pravi primer socijalnog dijaloga bez kojeg nema nikakvog napretka. To znači da se on ne pravi na kratke staze, iako bi se ovaj konkretno odnosio samo na period do 31. decembra. On predstavlja pravi model ponašanja koji bi se primenjivao i u budućnosti i kojeg bi se pridržavale sve vlade, a ne samo ova.

* Sporazum bi regulisao i pitanje plata u javnom sektoru i način trošenja budžetskih para. Kako bi se tu našao dogovor?

- Najvažnije je da svi razumeju da se može potrošiti samo onoliko koliko se proizvede i koliko ima u kasi. Ne mogu se unapred obećavati nikakvi procenti. Sve se računice prave u odnosu na način na koji se puni budžet.

* Dogovor sa MMF je da se eventualni višak u budžetu raspodeli radnicima kroz jednokratne pomoći, a ne na plate, kako sada čujemo. Kršimo li dogovor?

- Nikako ne bismo prekršili postignuti dogovor. Tačno je da je MMF predložio svoje viđenje po kom bi bilo bolje isplatiti jednokratnu pomoć, ali ni dodatno povećanje zarada ne znači kršenje dogovora jer će minus u državnoj kasi ostati u dogovorenim okvirima.

* Regulisaćete minimalnu cenu rada i to je fiksna brojka koja bi trebalo da se do 8. aprila nađe u ovom dokumentu. Kolika će ona biti?

- To upravo računamo. Zasada Vlada pristaje na 98 dinara po satu. Ipak, s obzirom na to da bi sporazum bio na snazi do kraja godine, smatram da je to mali iznos, pa se upravo traži prostor za povećanje.

* Nema preciznog podatka koliko radnika u Srbiji živi od minimalca...

- Radi se o najmanje 100.000 radnika. I svi se vode ovom cenom rada kao parametrom, pa je zato važno da se utvrdi njena optimalna visina koja je ekonomski održiva, ali i prihvatljiva za sve te radnike. Poslodavci su zato tražili da se ona poveća samo za dinar, sindikalci za deset, ali je realnost negde na sredini.

DOGOVORENI ROKOVI VAŽE ZA SVE

* Kako će se meriti da li se sve strane pridržavaju dogovorenih planova koje biste uvrstili u sporazum?

- Postavićemo jasne i kratkoročne rokove za sva tri tela koja čine Savet. Njih se moraju svi pridržavati, a naročito Vlada. U suprotnom ćemo svi izgubiti kredibilitet, a to je najgora opcija, i to ne smemo da dozvolimo.