Čačak: Stena ubila dvojicu rudara

RUDARI Siniša Stojanović (51) iz sela Tometino Polje kod Požege i Radoslav Petronijević (54) iz Gornje Gorevnice, kod Čačka, poginuli su u utorak uveče oko 23 sata, na svom radnom mestu, u jami "Milićevci", u istoimenom mestu. Nesreća se dogodila kada se na njih obrušila stena, teška nekoliko tona, na oko 35 metara ispod površine zemlje.

Po rečima Slavka Kasalovića (57) iz Bora, koji je tragične večeri bio vođa smene, pre ulaska u jamu dogovoreno je da Stojanović, Petronijević i Dejan Marković budu zajedno u ekipi.

- Dogovorili smo se da rade na desnoj strani jame, gde je metalnim podupiračima obezbeđen "blok" rude. Tu je bilo bezbednije - kazao nam je Kasalović. - Nedugo pošto su sišli u rudnik, do mene je dotrčao Marković i rekao mi za nesreću, bio je u šoku. Odmah smo se organizovali i sišli dole.

Stojanovića u prvom trenutku nisu videle njegove kolege. Bio je zatrpan, njegovo telo ležalo je ispod ogromnog bloka, dimenzija tri metra sa metar i po. Sa druge strane ležao je Petronijević, i prvih 15 minuta davao je znake života. Ali, kasnije, kada su ga izvukli na površinu, za njega, nažalost, nije bilo spasa.

- Ništa nije ukazivalo na to da može doći do obrušavanja, jer je blok bio potkočen metalnim podupiračima. Niko ništa nije primetio - rekao nam je kroz plač Kasalović. - Bili smo kao braća, sve kolege se ovde lepo slažu. Najteže je jednom rudaru kada izgubi kolegu... Strašno je...

Oko 23 sata počela je akcija izvlačenja poginulih rudara. Kako nam je ispričao Goran Gornjaković (31), jedan od rudara, u akciji je učestvovalo desetak kolega. Na površini su čekale ekipe Hitne pomoći.

- Petronijevića smo uspeli da izvučemo jutros oko 3.30. Potom smo dizalicama podigli blok, i tek u sredu ujutro oko 10.30 sati izvukli smo beživotno telo Stojanovića - rekao nam je Gornjaković. - Bilo je jezivo. Radim ovaj posao već deset godina i ovo mi je prva nesreća koju sam doživeo.

Prema našim saznanjima, Stojanović je bio iskusan rudar, sa stažom dužim od 25 godina. Pre "Milićevaca" radio je u rudniku Brezak. Sa druge strane, Petronijević nije imao iskustva u ovom poslu, pre svega četiri meseca počeo je da silazi u jamu. Oba rudara radili su na poslovima kopača.

U domu Petronijevića u sredu smo zatekli uplakane njegove ćerke Anu (25) i Ivanu (14), majku Miljanku, oca Slavka i ostalu mnogobrojnu rodbinu, komšije i prijatelje.

- Radoslav nije bio obučen rudar. Radio je u "Slobodi" 25 godina, pa je ostao bez posla - kroz jecaje ispričala nam je njegova majka Miljanka. - Plašio se rudnika. Otac mu je bio rudar, ali on nikada sa njim, još kao dečak, nije želeo da uđe u jamu. Kada je ostao bez posla, rešio je da ode u rudnik da radi. Pitala sam ga zašto, a on mi je odgovorio: "Neću, majko, da prosim na putu, moram da zaradim za decu. Idem u jamu, pa makar i poginuo".

Istražni sudija Bojan Pešić naložio je obdukciju tela nastradalih.