Debeo svaki drugi

SVAKA druga osoba u Srbiji ima višak kilograma, a petina stanovništva ubraja se u gojazne ljude!

Prema podacima Ministarstva zdravlja, 55 odsto odraslih u našoj zemlji ima problem s prekomernom težinom. Najviše je onih predgojaznih - 37 odsto, dok je 18 odsto gojazno. A otkako je osamdesetih godina svet zahvatila epidemija ”debelih”, trend se proširio i na našu zemlju.

Kako kaže akademik dr Dragan Micić, načelnik Odeljenja za gojaznost, metaboličke i reduktivne poremećaje u Kliničkom centru Srbije, oni koji imaju mali dohodak ne mogu da kupuju skupu i kvalitetnu hranu. Loš život, namirnice bogate kalorijama i manjak fizičkih aktivnosti krivi su za gojaznost.

- Zaustavljanje epidemije gojaznosti očekuje se tek 2015. godine. Najveću pažnju treba usmeriti ka deci i adolescentima, jer je gojazno dete buduća debela osoba - objašnjava akademik Micić. - To podrazumeva redovnu fizičku aktivnost, kvalitetnu užinu i da se vreme provedeno ispred TV i kompjutera bar izjednači sa onim koje se provede vežbajući.

Da je debljina veliki zdravstveni problem, govori i otvaranje Centra za lečenje gojaznosti KCS, gde će se pacijenti hirurškim putem ”boriti” protiv debljine. Ovde će se lečiti ljudi koji imaju indeks telesne mase viši od 35 i 40, ali i oni koje muči drugi stepen gojaznosti.

- To je multidisciplinarni centar za terapiju gojaznosti, gde će raditi endokrinolozi, nutricionisti, psihijatri, hirurzi, anesteziolozi i radiolozi. Nisu svi za hirurško lečenje gojaznosti, već samo oni kojima je život ugrožen.

Akademik Micić objašnjava da će se primenjivati dve vrste hirurške metode:

- Operacija se radi laparaskopski, a metod omogućava da se rezervoar želuca smanji, kako bi primao malu količinu hrane. Oko želuca se stavlja prsten, kako bi se suzio, i bajpas malog dela želuca povezuje se sa tankim crevom. Od ove metode, kao ni od jedne druge, ne treba očekivati postizanje idealne težine. Ali, dovoljno je smanjiti kilažu od pet do deset odsto.