Prikupljaju se podaci o uginućima pčela

DUGA i hladna zima, kako upozoravaju stručnjaci, nije prijala onim pčelinjim društvima čiji vlasnici nisu na vreme preduzeli sve mere da ih pripreme za zimu. Takođe, probleme su imali i oni pčelari, koji su propustili da svoje pčelinjake zaštite od bolesti, pre svega od varoe, nametnika koji može da „opustoši“ košnice.

Problemi sa prezimljavanjem pčela kod „neopreznih“ pčelara, kako objašnjava Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, donekle su ublaženi periodima lepog vremena, kada su pčele mogle da izlete iz košnica i „očiste“ se.

- Duga zima, uvek je problem, posebno onim pčelarima koji ne vode dovoljno računa o svojim pčelinjacima - kaže Živadinović. - Naravno, onaj ko se ozbiljno bavi pčelarstvom, i na to je morao da bude spreman i da preduzme sve mere, kako bi sačuvao svoje košnice do lepih dana. Mnogi pčelari, takođe, verovatno zbog toga što varoe gotovo da i nije bilo dve godine, nisu preduzeli mere zaštite od ovog nametnika, koji napada pčele, pa su, i zbog toga zabeležene štete, jer je prethodne jeseni bilo mnogo varoe.

Prave razmere štete, međutim, kako kaže Živadinović, znaće se uskoro, pošto se u aprilu prikupljaju podaci o uginućima, odnosno, o prezimljavanju pčela, a definitivni podaci, posle obrade, biće dostupni početkom juna.

- Prvi podaci govore da bi ova godina trebalo da ide na ruku proizvođačima meda - ističe Živadinović. - Treba napomenuti i da smo, za članove Saveza pčelarskih organizacija Srbije, uspeli da obezbedimo i nove, bolje cene za bagremov med, koji bi plasirali u inostranstvu. Dobili smo ponudu od 3,07 evra za kilogram, znatno bolju od prethodne cene, koja je bila 2,5 evra, i sada nam samo preostaje da prikupimo dovoljne količine kvalitetnog meda, i da ga plasiramo. Iako još uvek nemamo potvrđenu cenu za suncokretov med, ona će najverovatnije iznositi do 2,4 evra.

Evropska unija, podsećamo, prošle sezone, „otkrila je“ bagremov med zahvaljujući promotivnim aktivnostima Saveza pčelarskih organizacija Srbije, ali i ostale kvalitetne vrste meda iz Srbije. Izvoz ovog slatkog pčelinjeg proizvoda u odnosu na 2009. godinu, kada je izvezeno 916 tona, i više je nego udvostručen, pošto je lane, najviše u Nemačku, Italiju, Mađarsku i Belgiju, izvezeno više od 2.000 tona meda. Gotovo 70 odsto ove količine bio je med od bagrema.