Krivošić: Lažno sam optužen

ZAPOČEO je deveti mesec kako Marin Krivošić, iz Leštana kod Beograda, sedi pritvoren u Sisku. Ogorčen što mu hrvatski sud ne sudi po optužnici koja ga tereti za zločin protiv civilnog stanovništva, prošlog ponedeljka je stupio u štrajk glađu:

- Moje hapšenje i suđenje je montirani proces. Optužen sam da sam učestvovao u ubistvu 56 hrvatskih civila u Baćinu, u vreme kada sam bio na sahrani ženinom rođaku Zoranu Tatiću u Hrvatskoj Dubici. Suđenje nikako da počne, a ja čamim u pritvoru. Štrajkujem glađu da mi se sudi! - rekao nam je Marin, kada smo se u petak čuli telefonom.

Crnogorska policija je petog juna prošle godine uhapsila oca i sina - Nikolu i Marina Krivošića iz Leštana kod Beograda - kada su kamp prikolicom krenuli na Jadransko more. Tada je započela nevolja, koja i danas prati porodicu Krivošić.

- Moj sin Marin je od 2006. godine bio na hrvatskoj poternici zbog, navodno, počinjenog ratnog zločina. Izručen je Hrvatskoj 28. avgusta i prebačen u zatvor u Sisak. Zbog hapšenja i pritvora skočio mu je šećer u krvi čak na 30, pa se bojimo da ne padne u komu - priča otac Nikola Krivošić, dok nam pokazuje hrvatsku optužnicu protiv njegovog sina.

Krivošići su poreklom iz Hrvatske Dubice. Marin je rođen 1965. u Hrvatskoj Dubici, odrastao je uz roditelje dok su bili na radu u Nemačkoj. Doselili su se 1995. u Leštane, gde su sagradili kuću i otvorili privatnu grafičku firmu. U Srbiji se rodilo još dvoje dece, pa je porodica narasla na osam članova. U međuvremenu, priča nam otac Nikola, putovali su kroz Hrvatsku i niko ih nije dirao.

- Naša prva komšinica Hrvatica iz Hrvatske Dubice izmislila je da sam ja bio finansijer srpske parapolicije, a da je moj sin Martin bio njen izvršilac. Rekla je još da je „Martin bio nastran, agresivan i da se hvalio ubistvom Hrvata“. Ništa od toga nije tačno! - tvrdi otac Nikola.

Ovaj 70-godišnjak, njegova žena Draginja, snaha Mira i unuci Jelena, Magdalena, Nikolina i Nikola teško su prihvatili vest da Martin štrajkuje glađu u hrvatskom zatvoru.

- Bili smo u poseti Marinu, čujemo se nedeljno telefonom po 15 minuta, koliko mu je dozvoljeno da se javlja, i znamo da uslovi u pritvoru nisu loši. Marin je u sobi sa četvoricom ljudi, hrana je pristojna, čuvari korektni. Bojimo se samo da zbog toga što odbija lekarsku negu ne dovede sebe u životnu opasnost - kaže majka Draginja. Dodaje da se Marin žali da ga zatvorski lekari u Sisku pogrešno leče, jer mu šećer neprestano raste. Zato smo, kada se javio telefonom, Marina pitali kakvo mu je zdravlje:

- Loše, šećer mi šeta, sada je 17. Oči su mi oslabile. Hoću da umrem za pravdu. Neka mi se sudi i neka se dokaže istina! - uzbuđeno govori Marin Krivošić.

Ukućani o Marinu pričaju kao o vrednom čoveku, mašinbravaru koji je sa ocem podigao novu kuću.

- Moj sin je optužen sa još osmoricom Srba, koji, kao ni on, nisu direktno učestvovali u ubistvu 56 Hrvata. Samo je Marin uhapšen, dok su ostali na slobodi. A on, kad se sve dešavalo, nije bio ni na mestu zločina. Na osnovu žalbe dvojice optuženih sud u Sisku je odložio glavni pretres. To je samo produžilo agoniju mog sina... - jada se otac Nikola.

Zabrinuti roditelji su platili hrvatskog advokata da zastupa njihovog sina u Sisku. Država je poslala konzula Darka Trkulju da poseti zatočenog Marina i pruži mu pravnu pomoć.

- Dobio sam podršku i ohrabrenje od moje države, ali ja pravdu tražim u Hrvatskoj. Moj štrajk glađu je vrsta pobune, zahteva da mi se sudi, a ne da me muče držanjem u rešetkama i odugovlačenjem sudskog procesa. Imam utisak da se Hrvatska za mene više ne interesuje i zato u Zagrebu niko ne reaguje na moju pobunu - iskren je Marin Krivošić.

U Leštanima porodica Krivošić živi u neizvesnosti. Svi potajno veruju da će se Marin brzo vratiti kući. Deca su na haubi prašnjavog „golfa“ napisali: „Tata, volimo te!“