Brisel pravi burek

INTEGRALNA peciva i zdrava hrana zadali su ozbiljan udarac bureku, ali nekada omiljenom srpskom doručku glave bi mogli da dođu - propisi. Sa mesom ili sirom, izvesno je da će od juna morati da se seče - po HASAP-u. Dok uvođenje ovog standarda za velike lance neće predstavljati problem, male pekare strahuju da će zbog visokih troškova morati da stave katanac na vrata.

Decenijama su radnici i direktori bez razlike na pauzi za doručak složno trčali do prve pekare. Uz porudžbinu „četvrt sa sirom (ili mesom)“ i jogurt skupljali su snagu za nove radne zadatke. Od pogleda na masnoću koja se cedila i kroz nekoliko slojeva debele hartije u koju je burek bio umotan, svima je polazila voda na usta. Vremena su se promenila, pa je burek proteran iz modernih „fensi“ pekara, a njegovo mesto zauzeli su integralni štapići, kukuruzne pogačice, brioši... Ostao je, međutim, „gazda“ u malim komšijskim pekarama. Sada je, boje se vlasnici, i to ugroženo.

- Trenutak za uvođenje HASAP-a nije mogao da bude lošiji - kaže Velo Mandžić, vlasnik pekare „Veltino“ u beogradskom naselju Vračar. - Pekare su ionako u lošoj situaciji, a novi propisi mogli bi da ih dokrajče. Troškovi za uvođenje ovog standarda su ogromni, i to odgovara samo velikim igračima, koji će tako ostati bez konkurencije. Samo za papirologiju treba izdvojiti između 7.000 i 15.000 evra, a da ne pričam o primeni pravila i prilagođavanju lokala.

Mandžić smatra da uvođenje ovog propisa neće značajno doprineti kvalitetu i bezbednosti pekarskih proizvoda.

Iako je do početka primene novih propisa ostalo tek nešto više od tri meseca, većina pekara još nije uvela HASAP. U Uniji pekara potvrđuju da su ovaj sistem do sada primenili uglavnom veliki proizvođači.

U beogradskoj buregdžinici „Sarajevo“ kažu da oni već ispunjavaju većinu uslova koje zahteva HASAP. Ali, problem je što će ih pribavljanje sertifikata koštati nekoliko hiljada evra.

U Ministarstvu poljoprivrede tvrde da pekare ne moraju da plaćaju sertifikaciju i angažuju neku konsultantsku kuću za uvođenje ovog sistema.

- Za preduzetnike koji poznaju principe HASAP i koji sa svojim kadrom mogu da uvedu ovaj sistem u proizvodnju, njegovo uvođenje ne mora da košta ništa - kažu u Ministarstvu. - Takođe, mogu i da angažuju nekoga ko je već prošao procedure uvođenja. Zakon ne propisuje posedovanje sertifikata, već samo obavezu svih proizvođača da ovaj interni sistem kontrole primene u praksi. Inspekcije će vršiti kontrolu da li su svi koji su bili u obavezi da uvedu sistem bezbednosti hrane, to i uradili.

Glavni cilj HASAP je da se smanji rizik da hranu tokom proizvodnje i distribucije ugroze bakterije opasne po ljudsko zdravlje. Umesto tradicionalnog načina kontrole, ovaj sistem propisuje uslove same proizvodnje, deluje, dakle, preventivno.

Zakon o bezbednosti hrane odredio je da svi proizvođači hrane moraju da primene ovaj sistem do 11. juna. Inspekcija će nadgledati ovaj proces. Posle toga uslediće i prijave za privredni prestup. Kazne za one koji se ne budu držali HASAP-a iznose od 300.000 do 3.000.000 dinara. Oni koji ne budu uveli ovaj standard biće - zatvoreni.