UOČI poslednjeg dana slavne Užičke republike, 28. novembra 1941. godine, u ”jedinoj slobodnoj teritoriji u pokorenoj Evropi”, Živojin Pavlović izveden je iz zatvora i odveden u naselje Krčgovo, gde je streljan.

Koliko je jedan od najvećih jugoslovenskih intelektualaca svog doba bio važan, govori podatak da su ga, pre egzekucije, lično saslušavali Slobodan Penezić Krcun, Vladimir Dedijer, Petar Stambolić, Aleksandar Ranković i Milovan Đilas.

Zbog osude Staljinovih čistki, otpadnik iz komunističkih redova, koga istoričari danas smatraju pretečom Solženjicina, ubijen je bez presude, a Viši sud u Užicu nedavno ga je rehabilitovao.

- Sedam glava da je imao, nijednu sačuvao ne bi - rekao je 1985. godine Milovan Đilas, u razgovoru sa Slobodanom Gavrilovićem, priređivačem Pavlovićeve knjige ”Bilans sovjetskog termidora”. Ova knjiga o Staljinovim čistkama, u kojima je stradalo oko milion ljudi, objavljena je 1940. godine. Odmah je ocenjena kao ”zbirka provokacija i kleveta protiv Partije, sovjetske Vlade i druga Staljina”.

Pavlovićev egzekutor bio je Vidan Mićić. Ovaj dželat je samo 1941. godine, u Užicu ubio oko 150 ljudi. Dželat je iza sebe ostavio i svedočanstvo o saslušanjima, a islednici su Tita svakodnevno obaveštavali o Pavlovićevom držanju. Maršalu su govorili da je otpadnik ”tvrd orah”, da ne progovara. U torturi je korišćena zasoljena voda, koju su Pavloviću davali posle iscrpljujuće žeđi, tukli su ga volujskim žilama po tabanima, prebačenim preko panja...

U novembru 1941. Broz je naredio da se Pavlović uhapsi, a zadatak je poverio Krcunu, koji je angažovao Mićića. Kada je Pavlović streljan, majka Kovina i brat Mikailo su po odobrenju nemačkih vlasti, uspostavljenih posle pada Užičke republike, preneli Živojinove posmrtne ostatke u Mušvete.

Tu je sahranjen, nadomak kuće u kojoj je rođen, a na nadgrobnom spomeniku je pisalo: ”Streljan od komunista”. Te reči su po nalogu KPJ, odmah posle rata, izbrisane. Živojinova supruga Fernanda je tek 17 godina posle egzekucije, uspela da u Parizu dobije umrlicu za svog muža.

Zahtev za rehabilitaciju Pavlovića podneli su Dragoljub Simonović, advokat iz Obrenovca i Užičanin Slobodan Gavrilović, direktor ”Službenog glasnika”. Gavrilovićevo istraživanje bilo je presudno da se sazna istina o autoru ”Termidora”. Akademik Dobrica Ćosić u svojoj trilogiji ”Vernik”, ”Grešnik” i ”Otpadnik”, opisuje sudbinu Bogdana Dragovića, u čijem liku su Užični prepoznali Živojina Pavlovića.

PODACI * Podneto 2.800 zahteva za rehabilitaciju
* Dosad rešeno 80 odsto slučajeva
* Od 1945. do 1987. osuđeno 118.000 ljudi
* Pronađeno 190 tajnih grobnica

- Od 2006. godine i usvajanja Zakona o rehabilitaciji, užički sudovi rehabilitovali su 103 osobe sa područja deset opština Zlatiborskog okruga i Ivanjice. Još sedmorica ljudi sa ovog prostora rehabilitovani su u Beogradu, Čačku, Valjevu - kaže Đorđe Pilčević, užički publicista koji priprema knjigu u kojoj će biti sabrani svi rezultati rehabilitacije.

Među rehabilitovanima je i Milivoje Vasiljević, nekadašnji predsednik opštine Ljubanje i Zbojštica. On je izveden iz užičkog zatvora i streljan 19. januara 1945. godine, zajedno sa još osmoricom ljudi. Rehabilitovan je posle 62. godine. Njegov sin Milija još ne zna gde mu je otac sahranjen, a porodica sveće pali na grobovima stričeva koji su dali život za kralja i otadžbinu, u ratovima 1912. - 1918. godine.

- Moj otac nije bio fašista, svi znaju da je u vreme Užičke republike sačuvao živote 16 mladih ljudi, koje je okupator poveo na streljanje. Peticiju da ne bude streljan potpisalo je 146 ljudi, ali uzalud - kaže Milija, Milivojev sin.

I porodica Blagojević iz Užica decenijama je nosila teret nerazumne presude, kojom je njihov predak Gojko Blagojević proglašen odgovornim za ”masakr nad Radničkim bataljonom na Kadinjači, u novembru 1941. godine”. Njihova kuća je, kao ”izdajnička”, pokazivana školskim ekskurzijama, a mnogi su zbog šikaniranja napustili grad, otišli u Beograd, Šabac, Rašku...

Gojko Blagojević je, navodno, nemačkom 69. pešadijskom puku ”otkrio partizanske položaje na Kadinjači”, posle čega je usledio masakr nad užičkim mladićima. Gojko je osuđen, a 1951. godine je pronađen mrtav u zatvorskoj ćeliji.

U međuvremenu Blagojević je rehabilitovan, utvrđeno je da ugledni domaćin iz sela Zaglavak, nije imao nikakvu ulogu u stradanju radničkog bataljona. Sa njegovog imena sprana je ljaga, velika kao Kadinjača.

Od 2006. naovamo, Višem sudu u Kraljevu podnet je 51 zahtev za rehabilitaciju i svi su do sada rešeni, a za jedan se pred Apelacionim sudom u Kragujevcu još vodi žalbeni postupak. Više od polovine zahteva podneto je već u prvoj godini, da bi taj broj postepeno opadao. Od septembra prošle godine više nije bilo nijednog novog zahteva.

Od svih podnetih zahteva Viši (Okružni) sud u Kraljevu odbio je samo tri. U jednom slučaju zato što nije bilo moguće izvesti rehabilitacione dokaze, u drugom jer je zahtev bio podnet za rehabilitaciju čoveka kojeg su streljali fašisti, a u trećem ”rehabilitacija” je, praktično, tražena zbog šikaniranja na poslu, a ne iz političkih ili ideoloških razloga.

Od Kraljevčana koji su iz ideoloških razloga osuđivani i na smrt, uz konfiskaciju imovine, rehabilitovani su i Dušan Krstić, predsednik kraljevačke opštine u vreme okupacije i masovne fašističke odmazde 1941. godine, znameniti industrijalac Miljko Petrović Riža i drugi ugledni ljudi iz ovog kraja.

*******************************************************************

SPO TRAŽI REZOLUCIJU O OSUDI KOMUNISTIČKIH ZLOČINA
SRPSKI pokret obnove podneće parlamentu u naredne dve nedelje, pre početka prolećnog zasedanja Skupštine Srbije, predlog rezolucije o osudi zločina totalitarnog komunističkog režima, potvrdio je za ”Novosti” poslanik SPO Aleksandar Čotrić.

- Ja sam u januaru prošle godine već pokušao da podnesem ovakvu rezoluciju u ime Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta, ali mi je predsednica Skupštine odgovorila da ne može iz formalnih razloga da stavi rezoluciju na dnevni red. Zato će sada predlog rezolucije podneti zvanično poslanici SPO - kaže Čotrić.

On objašnjava da je preporuku za donošenje ove rezolucije dala Parlamentarna skupština Saveta Evrope još 2006. godine, i postkomunističkim zemljama preporučila da zvanično osude teška kršenja ljudskih prava, formiranje koncentracionih logora, progon i ubistva ljudi zbog političkih ubeđenja i ideologije, konfiskacije imovine...

- S obzirom na to da je u pitanju preporuka SE, verujemo da će rezolucija biti usvojena, jer su je usvojile sve bivše komunističke zemlje osim nas. To je važno da bismo se suočili sa istinom i da se takvi zločini i masovne grobnice ne ponove - kaže Čotrić.

U ostalim parlamentarnim strankama, uključujući i DS i G 17, kao koalicione partnere SPO, iznenađeni su, međutim, informacijom da SPO takvu rezoluciju uopšte priprema.

- Kada vidimo tekst rezolucije, razgovaraćemo sa koalicionim partnerima o njoj - kratak je Nenad Konstantinović iz DS.

- Generalno osuđujemo sve zločine, bez obzira koji režim iza njih stoji, ali sačekajmo da vidimo šta će sadržati rezolucija - poručuje Željko Ivanji iz G 17 plus.

I u ostalim partijama sa kojima smo kontaktirali rekli su nam da generalno osuđuju sve zločine, ali niko nije želeo da se izjasni o konkretnom dokumentu. Jedina stranka koja već sada zna da rezoluciju neće podržati jeste SRS, u kojoj tvrde da se ”SPO bavi marginalnim temama” i da, ”ako već nešto hoće da osudi, bolje da to budu zločini NATO i SAD u bivšoj Jugoslaviji i Iraku”.