Rehabilitacija: Čast vrate, imovina ostane

MOGU da oprostim, ali ne mogu da zaboravim. Ovakvu konstataciju napisao je penzionisani profesor matematike Krum Tasev (86) iz Niša, u zahtevu za rehabilitaciju podnetom pre nekoliko godina niškom Okružnom sudu, sa namerom da i zvanično očisti svoju biografiju i sudski dosije.

Tasev je davne 1948. bio poverenik za prosvetu u tadašnjem Caribrodu (današnjem Dimitrovgradu). Na partijskoj konferenciji je, kako kaže, samo blago kritikovao nepravedni otkup žita i nacionalizaciju. Usledila je brza i efikasna administrativna mera - društveno-koristan rad na Golom otoku, sve do početka 1953.

- Šta bi se desilo da sam bio oštriji u svojoj kritici - pita se Tasev.

Njegov zahtev je jedan od 83, koji su od donošenja Zakona o rehabilitaciji, krajem aprila 2006, do sada podneti nekadašnjem Okružnom, sada Višem sudu u Nišu. U međuvremenu, doneto je 51 rešenje.

Najsvežija presuda, čije se ukidanje tražilo po Zakonu o rehabilitaciji, potiče iz 1984. godine. Zahtev je podneo Ilija Momčilović, osuđen na tri godine zatvora zbog špijunaže, koji danas tvrdi da je proces bio montiran. Međutim, njegov zahtev je - odbijen.

Ali je zato u niškoj Palati pravde rehabilitovan nekadašnji predsednik opštine Pirot, industrijalac Dimitrije Mladenović, na zahtev svog unuka Božidara Božovića iz Niša. Mladenović je na funkciju gradonačelnika postavljen dekretom 1941. godine, ali vrlo kratko, jer je ubrzo formirana okupatorska vlast.

On je posebno poznat jer je sa braćom Jovanom i Miloradom Cekićem 1935. osnovao tadašnju radionicu za proizvodnju obuće ”Tigar”. Sa Cekićima je podigao i hidrocentralu ”Temac”.

Nova vlast ga je osudila na smrtnu kaznu, koja je posle žalbe preinačena u zatvor od 10 godina. Presuda je podrazumevala i konfiskaciju imovine. Umro je u Pirotu 1965.

Prvi zahtev za rehabilitaciju je, još početkom maja 2006, podneo Nišlija Dragan Trebaljević, koji traži rehabilitaciju svog oca, Branka, iz Velike Plane kod Prokuplja, koji je bio ravnogorac, a 1944. se predao komunističkim vlastima.

- Bila mu je obaveza da se bori za kralja i otadžbinu - veli Trebaljević. - Likvidirali su ga, a mi smo od tada deca narodnog izdajnika.

Svaki zahtev podnet sudu je posebna priča, koja pokazuje često sasvim apsurdne razloge zbog kojih su osuđeni gubili ugled, imanje ili glavu. Na primer, Dragoljub Petrović je držao predratnu kafanu ”Najdan” u Nemanjinoj ulici u Nišu, koja je u toku Drugog svetskog rata u bombardovanju srušena. Kada je stigla sloboda, kafana je obnovljena, a Petrović je nagrabusio 1947. godine, završivši na sudu zbog veće količine pronađene rakije.

Među posmrtno rehabilitovanima je i sveštenik Velimir Stojanović, iz sela Donji Krupac kod Aleksinca, koji je 1944. proglašen državnim neprijateljem i streljan zbog - mantije.

Sud je usvojio zahtev za rehabilitaciju koji je podneo njegov unuk dr Aleksandar Stefanović, profesor na Mašinskom fakultetu u Nišu.

Stojanovićevo stradanje počelo je 23. oktobra 1944, kada su za vreme ručka upala u kuću u beogradskom Mirijevu, gde je živeo i služio kao sveštenik, po dvojica pripadnika Ozne i milicije, i poveli ga na saslušanje. Nije se vratio.

- Bio je zatvoren u podrumu zgrade Okružnog načelstva 5. kvarta opštine Zvezdara - naveo je njegov unuk u zahtevu za rehabilitaciju. - Sutradan su ga supruga i ćerke posetile u zatvoru. Međutim, trećeg dana, prilikom nove posete, rečeno im je da je sveštenik ”premešten u drugi zatvor” i od tada mu se gubi svaki trag.

Ubrzo je do kuće Stojanovića u Mirijevu došao kamion sa milicionerima i radnicima, koji su odneli celokupno pokućstvo. Ostavili su im samo jedan sto, ličnu odeću i po - jednu kašiku. Četiri godine kasnije Treći srpski sud u Beogradu doneo je i zvanično rešenje o konfiskaciji imovine.

U rešenju se navodilo i da je sveštenik - likvidiran.

Ipak, najzvučnije ime među rehabilitovanima u Nišu je ime bivšeg predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiše Cvetkovića, koji je potpisao Trojni pakt, i kasnije zbog toga proglašen ratnim zločincem i neprijateljem naroda.

Sudsko veće niškog Okružnog suda donelo je krajem septembra 2009. rešenje kojim se usvaja zahtev za rehabilitaciju koji su podneli ćerke Dragoslava Sretenović i Zora Ranković, unuka Milica Ranković i unuci Mihailo Sretenović i Dragiša Aleksandar Cvetković.

Istim sudskim rešenjem, proglašena je ništavnom odluka Državne komisije DFRJ kojom je Cvetković proglašen državnim neprijateljem. Poništene su i sve posledice proizašle na osnovu odluke državne komisije do danas.

Dragiša Cvetković, političku karijeru započeo je kao novinar, a kada je postao gradonačelnik, orijentalni Niš je pretvorio u moderan evropski grad. Kao ministar i predsednik kraljevske vlade, uspešno je rešavao probleme radnika i invalida, ali i siromaštva i zaštite narodnog zdravlja.

Ratne godine je proveo u kućnom pritvoru u Niškoj Banji, a dva puta je hapšen i zatvaran u logor na Banjici. Umro je u Parizu 1969. i sahranjen na srpskom delu vojničkog groblja u Tijeu.

Iste godine rehabilitovan je još jedan predratni državni funkcioner, ali u beogradskom Okružnom sudu. U pitanju je Stanislav Josifović, do 1940. pomoćnik ministra građevine, a od aprila do avgusta 1941. komesar za raščišćavanje ruševina od bombardovanja u vladi Milana Aćimovića, koja je prethodila Nedićevoj.

Zahtev za rehabilitaciju podnela je unuka Marija Naumov, supruga bivšeg ministra Radomira Naumova. Josifović je osuđen u martu 1945. jer se ”primio službe u komesarskoj upravi izdajnika Aćimovića”, jer je potpisao ”Apel srpskom narodu”, objavljen u ”Novom vremenu”, u maju 1941, kojim poziva na borbu protiv ”komunističkih zločinaca”.

Osuđen je na osam godina gubitka nacionalne časti, pet godina lakog prinudnog rada i oduzimanje cele imovine. Rešenjem o rehabilitaciji, ova odluka, uključujući i kaznu konfiskacije, proglašena je ništavnom.

- Porodici još nije vraćena imovina, odnosno vila na Neimaru, u Hadži Milentijevoj ulici, a stanari koji tu žive i imaju stanarsko pravo pokušavaju da je otkupe pre donošenja Zakona o restituciji. To je postala masovna pojava - kaže Marija Naumov.

Koliko će u tome uspeti znaće se vrlo brzo, jer je Vlada najavila donošenje Zakona o restituciji do juna ove godine.

SUTRA: Valjevskom sudu ostalo da reŠi joŠ samo 10 zahteva za rehabilitaciju. Robijali zbog istine o Titu, ali i cepanja zidnih novina