Rehabilitacija: Presuda koja uzdiže čelo

NE računajući Beograd, Šabac prednjači po broju rehabilitovanih ”narodnih neprijatelja” posle Drugog svetskog rata. Pred Višim sudom u ovom gradu, od početka primene Zakona o rehabilitaciji 2006. godine, doneto je rekordnih 130 rešenja.

Time su najviđenije građanske porodice i zvanično dobile satisfakciju za nepravedno lišavanje časti i ugleda, pa i surove likvidacije svojih predaka. Većina uglednih Šapčana, posle porodičnih tragedija posle rata, napustila je rodni grad. Među malobrojnima koji su čvrsto odlučili da ostanu su sestre bliznakinje - Valentina Lovrin-Jevtić i Danijela Lovrin-Gavrilović.

Njihovom dedi po majci oduzeta je imovina, dok je deda po ocu nepodobnost platio glavom!

- Volela bih da se danas ponosimo svojim dedama, zato što su nas naučili lepim stvarima i pružili nam ljubav. Ali, nažalost, to nije tako - počinje priču minut starija Valentina, danas direktorka JP za upravljanje građevinskim zemljištem, i nastavlja:

- Nana Pepa nije htela da napusti Šabac i ode u Sloveniju kod brata. Othranila je sama oca i tetku u kućerku u Pop Lukinoj ulici, i čuvala nas dve.

Valentinin i Danijelin deda, Slovenac Josip - Joza Lovrin, kako su ga prijatelji zvali, kraj Drugog svetskog rata dočekao je kao žandarmerijski narednik sa činom vodnika. Prilikom povlačenja Nemaca nije se osećao krivim, pa je odbio preporuke prijatelja da se povuče sa okupatorom. Ulazak partizana u Šabac, 23. oktobra 1944, sa grupom kolega dočekao je neutrališući mine oko klanice, a kada je završio posao, otišao je u stanicu da preda oružje. Dok se vraćao kući, pred njega je stao pripadnik Ozne sa automatom i odveo ga u zatvor. Streljan je na Đurđic (16. novembra) te godine. Telo nikada nije sahranjeno, jer je kao više hiljada bezgrobnika, završilo u talasima Save.

- Nana i tata Valentin, ili Bata, kako ga u gradu zovu, znao je sve ove duge decenije šta se zapravo dogodilo. Pričao mi je da je kao petogodišnji dečak, na početku mosta, dugo čekao oca da se vrati. Posle završenih studija, radni vek je proveo u najuglednijim šabačkim firmama, ali nikad kao prvi, jer su za to bile potrebne preporuke - kaže Danijela Lovrin, poslanik DS u Skupštini Srbije.

Dok je čitano Rešenje o rehabilitaciji dede Joze, na Danijelino zaprepašćenje, otac je prolio reku suza i nije mogao da prestane sve dok poslednji redak nije pročitan. Još više se začudila jer za sve godine koje je provela kraj oca od njega nije čula nijednu reč mržnje prema bilo kome, niti želju za osvetom:

- A drugi deda, Jovan, bio je bogati opančar, koji je ostao bez 60 odsto imovine jer je obuću prodavao Nemcima. Imao je filozofiju da se sve nekako mora vratiti. Govorio je da nama ne mogu da oduzmu onoliko koliko mi možemo da zaradimo. Tako je i bilo. Uvek se znalo ko su deda Jovina deca. Najbolje obučeni, najbolja hrana. Ali, majka mi je pričala da kad u školu ode sa belim mašnicama, deca joj raspletu kike jer mašne nisu crvene!

Sestre Lovrin, kako ih u Šapcu svi poznaju, podnele su zahtev za vraćanje oduzete imovine dedi Jovanu Jurišiću. Kažu da bi volele da se zakon donese i primeni dok su još svi na okupu, jer to bi bila satisfakcija njihovoj majci. Među oduzetim nepokretnostima su kuća pored muzičke škole u Masarikovoj ulici i više lokala u strogom centru Šapca.

Inače, obe sestre su i same majke, što znači da u Šapcu stasava već četvrta generacija žrtava komunističkog terora!

Slična situacija je i u Čačku, gde je za pet godina Višem sudu podneto 103 zahteva za rehabilitaciju. Prema rečima v. d. predsednika suda Ace Vučićevića, do sada je doneto 72 rešenja, nerešeno je 17, a odbijena su samo dva zahteva.

- Ljudi su najčešće osuđivani ili čak streljani bez presude zbog pripadnosti ili saradnje sa četničkim pokretom, a nešto kasnije i zbog saradnje sa Informbiroom - rekao nam je sudija Vučićević. - Najdrastičnije su, naravno, smrtne presude organa novih vlasti. U ovim slučajevima u istom danu donosila se presuda i izvršavalo streljanje.

Tako je na Borčevom stadionu, nedaleko od Morave 1944. u jednom danu streljano dvadesetak ljudi bez ikakve odluke suda. O tome je ostao i pisani trag.

- Postoje i slučajevi kada se sudske odluke koje propisuju zatvorsku kaznu za osuđenika po hitnom postupku preimenuju od viših organa u smrtnu kaznu. Istog dana je obavljeno i streljanje - kaže Vučićević. - Zahteve za rehabilitaciju podnose ili same žrtve progona ili potomci.

Čačanski penzioner Milija Maksimović (78), iz Konjevića, pre godinu dana dočekao je rehabilitaciju svog oca Davida, koga je 19. januara 1945. streljala Ozna, bez prethodnog sudskog postupka i bilo kakve odluke. Veće sudija Višeg suda u Čačku utvrdilo je da je David bio žrtva političkog i ideološkog nasilja.

- Otac se početkom rata priključio četničkom pokretu i učestvovao u oslobođenju Čačka 1941. godine, kada je jedini put nosio pušku i borio se - kaže Milija. - Bio je okrivljen da je posleratnog generala Rajka Tanaskovića, koga su 1941. zarobili četnici, pljunuo u lice, iako to nije učinio. Posle oslobođenja Čačka od Nemaca, krajem 1944. godine, moj otac je po nalogu Tanaskovića uhapšen, pa je iz čačanskog zatvora odveden na stratište kraj Morave, gde je streljan. Na ovom mestu za svake zadušnice palim sveću.

Pred Višim sudom u ovom gradu rehabilitovano je i četvoro Čačana, koji su početkom osamdesetih godina prošlog veka označeni kao grupa disidenata, koja želi da ”protivustavnim putem svrgne organe društvenog samoupravljanja, razbije bratstvo i jedinstvo i obori vlast radničke klase i radnih ljudi”. Isti sud je u martu 1980. osudio Dragicu Milovanović, Ninoslava Pešića, Vladimira Stegnjajića i Miloša Paunovića za krivično delo udruživanja radi neprijateljske delatnosti, pod kojim se, između ostalog, podrazumevalo i stvaranje pročetničke grupe. Neki od njih dobili su zatvorske kazne i do devet godina. Na teret im se stavljalo da su pisali pesme neprijateljske sadržine, organizovali izradu kokardi i slikali se sa četničkim simbolima.

Ovakvih i sličnih potresnih sudbina Čačana bilo je na stotine. Posle rehabilitacije, njihovi potomci, danas, kako kažu, konačno mogu da šetaju gradom podignute glave.

SUTRA: Među 51 rehabilitovanim u Nišu i Dragiša Cvetković. Pravdu dočekali i naslednici Stanislava Josifovića, komesara Aćimovićeve Vlade