Rehabilitacija: Greh vredan makar groba!

Kada je Mladen odveden, 1944. godine, njegov sin Vladimir, koji je i podneo zahtev za rehabilitaciju, imao je četiri godine.

- Sećam se da su u toku noći u kuću upala trojica naoružanih ljudi, koji su negde odveli oca i majku. Majka se sutradan vratila i rekla da je od 1.200 uhapšenih u Čumiću njih šest zadržano - priča Vladimir za ”Novosti”.

Mladen je mučki ubijen u ”Kapislani”, 16. novembra 1944. Pred streljanje zamolio je jednog islednika da se pomoli Bogu. Klekao je i počeo da se moli, kad se začuo pucanj. U klečećem položaju je i ubijen.

Od 2006. godine, kada je stupio na snagu Zakon o rehabilitaciji, do danas, prema podacima Ministarstva pravde, podneto je oko 2.800 zahteva i oko 80 odsto je rešeno. Najveći broj - pozitivno. Međutim, time je ispravljen samo mali deo nepravdi koji je nanet političkim i ideološkim neistomišljenicima novih komunističkih vlasti, koje su se sa jednakim žarom obračunavale i sa ”svojima” i sa ”tuđima”.

Prema nezvaničnim podacima do kojih je došao profesor beogradskog Pravnog fakulteta Jovica Trkulja, između 1945. i 1985. samo u Srbiji bilo je više od 50.000 političkih osuđenika. Podaci istoričara Srđana Cvetkovića iz Instituta za savremenu istoriju još su drastičniji: od kraja rata do 1987. osuđeno je čak 118.000 ljudi, a tamna brojka onih koji su skončali bez ikakve presude daleko je veća!

Zakon o rehabilitaciji stupio je na snagu 17. aprila 2006, a već u oktobru su donete prve presude. Prvi je rehabilitovan jedan šabački gvožđarski trgovac, kog su 1943. ubili četnici, a partizani ga posle rata proglasili izdajnikom i oduzeli mu svu imovinu! U oktobru je prva rešenja o rehabilitaciji doneo i tadašnji Okružni sud u Beogradu, rehabilitujući Miljka Petrovića, vlasnika strugare u Kraljevu, Kosanu Milošević, poručnika JNA, i dr Momčila Ninčića, ministra izbegličke vlade u Londonu.

U Višem sudu u Beogradu u proceduri je, u ovom trenutku, 358 predmeta sa ovom tematikom, a prošle godine rešeno je 25, od kojih 11 pozitivno. Za poslednjih pet godina ukupno je podneto 857 zahteva, a rehabilitovana je 381 osoba.

Za sve to vreme vredno radi i državna komisija za otkrivanje tajnih grobnica žrtava komunističkog terora, formirana na inicijativu ”Novosti”, a u saradnji sa Institutom za savremenu istoriju, u okviru naše akcije ”Otkopavanje istine”. Komisija je do sada popisala 18.000 žrtava i 190 masovnih, tajnih grobnica.

Niko, međutim, ne pominje šta će se desiti sa dželatima i da li će bilo ko odgovarati zbog nakaznog sprovođenja revolucionarne pravde.

Kragujevačkom okružnom, sada Višem sudu, ukupno je podneto 76 zahteva za rehabilitaciju, od kojih 31 samo prošle godine. Prema rečima Suzane Grujović, portparola suda, zasad je rešeno 55.

Među njima i zahtev naslednika Mladena Markovića s početka naše priče. Mladenov sin Vladimir seća se da je, kada je otac uhapšen, tetka savetovala babi da odnese neku hranu u zatvor u Kragujevac, i da će, ako stražari prihvate hranu, znati da je otac živ. Ako je ne prihvate - streljan je.

Baba je posle dugo prepričavala kako su zatvorski čuvari odbili da prime paket i kako joj je jedna Ruskinja, koja je izrađivala veštačko cveće, a kod koje je baba svratila, rekla da su svi zatočeni u ”Zastavinom podrumčetu” pogubljeni.

- Kad god bi posle išla na groblje, baba je naricala za ocem, zbog čega su je na groblju pripadnici nove vlasti tukli! Vlast nije uspela da konfiskuje očevu imovinu, ali je uzela trijer-mašinu za prečišćavanje pšenice, zbog čega je jadna baba opet dobila batine, jer trijer nije imao kaiševe, pa su komunisti mislili da ih je ona sakrila.

Mladen Marković nije pripadao ni partizanskom, ni četničkom pokretu, iako je njegova familija bila naklonjenija partizanima, a ženina četnicima. Da bi izbegao da ga mobilišu jedni ili drugi, posle povratka iz Bosne, kao vojnik bivše Jugoslovenske vojske, napravio je na nozi, živom sodom, ranu. Bio je zemljoradnik i bavio se duborezom.

Komunisti su Markovića streljali kao izdajnika iako su postojali zapisi da je u martu 1943. batinan po nalogu četničkog komandanta Žike Pavlovića, jer, kao pripadnik seoske straže, nije alarmirao postaju kad su partizani lepipli letke na Ljotićevoj kasarni u Čumiću. Mada je imao i svedoke koji su tvrdili da se skrivao da ga četnici ne mobilišu, Marković je ubijen samo na osnovu prijave dvojice seljaka Ozni. Za njega se založila čak i jedna rođaka u partizanima. Sve to nije pomoglo.

Među rehabilitovanima našao se i kragujevački predratni trgovac i krojač Radisav Filipović, kog je posleratna vlast osudila na 12 godina zatvora i konfiskovala mu imovinu. Okružni sud ga je, na zahtev Filipovićevih potomaka, rehabilitovao i utvrdio da je osuđen bez pravičnog suđenja i ikakvih dokaza. Njegova imovina, međutim, još nije vraćena naslednicima.

Unuk Svetozar Filipović kaže da je porodica konačno dočekala da i sud potvrdi da je, na pravdi boga, osuđen nevin čovek:

- Njegov jedini greh bio je što nije bio pristalica tadašnjeg komunističkog režima. Bio je dobar domaćin, a nama je jedino ostalo da koliko-toliko ispravimo nepravdu.

Tadašnji Sreski sud proglasio je Radisava krivim zbog navodne privredne sabotaže, odnosno nedozvoljene trgovine. Suđenje je na brzinu organizovano u tadašnjoj zanatskoj zadruzi, (posleratni hotel ”Dubrovnik”). Bio je podvrgnut ponižavanju i maltretiranju, dok je okupljena masa skandirala: ”Smrt, smrt!”

- Potom je razgrabljena roba iz dućana, radnja u centru grada i dan danas je tuđa, kao i druga imovina u Kragujevcu, zemlja u selu Lipnica... Posle ovog postupka pokrenućemo i zahtev da nam se dedovina vrati - poručuje Svetozar Filipović.

SAMO MALOBROJNE OD POZNATIH LIČNOSTI STIGLA PRAVDA

DO sada su od poznatih ličnosti rehabilitovani bivši premijer Dragiša Cvetković, poznati pravnik, istoričar, publicista i premijer izbegličke vlade u Londonu Slobodan Jovanović, industrijalac Đoka Dunđerski, filozof dr Mihailo Đurić, glumica Živana - Žanka Stokić, pisci Grigorije Božović, Dragoslav Mihailović, Borislav Pekić, Ivan Ivanović, pisac i četnički ideolog Dragiša Vasić, diplomata Konstantin Fotić, advokati Veljko Guberina i Slobodan Subotić, komunista Andrija Hebrang, slikar Mihajlo Milovanović, karikaturista Dragoslav Stojanović...

U toku je i sudski postupak za rehabilitaciju komandanta kraljeve vojske, generala Dragoljuba - Draže Mihailovića. Zahtevi su podneti ali još nisu rehabilitovani ni knez Pavle Karađorđević, ni Milan Stojadinović. Najviše gužve u javnosti ipak je izazvao zahtev za rehabilitaciju Milana Nedića, koji se takođe još nije našao na listi rehabilitovanih.