Upitnik EK: Pijemo i retko se kupamo

SRBIJA je država starih, u kojoj je svaki deseti čovek ispod granice siromaštva. To je i domovina „večitih studenata“, armije nezaposlenih, mnogih alkoholičara, ali i brojnih žena-naučnika. Ona je i zemlja štrajkova, mobilnih telefona, prenatrpanih zatvora, isluženih brodova i lokomotiva, pa i - do zuba naoružanih žitelja.

Ovakav foto-robot najsvežijeg kandidata za Evropsku uniju prepoznaće svaki Evropljanin koji se udubi u deset kilograma tešku pošiljku pristiglu u Brisel u rukama premijera Mirka Cvetkovića.

Odgovori na 2.483 pitanja daju sliku Srbije koja se, uglavnom, „pod brdom“ ne vidi. Većina podataka je - kako je to precizno i navedeno - samo za užu Srbiju, bez Kosova i Metohije.

* KUPATILO: Tako će, recimo, Brisel saznati da od 7,4 miliona stanovnika Srbije (opet, bez naše južne pokrajine), 1,2 miliona nema kupatilo, a čak i veći broj - milion i po! - ni nužnik. Gotovo 300.000 žitelja naše zemlje živi bez struje, pola miliona bez čiste vode za piće, a gotovo milion nema kanalizaciju.

- U Srbiji postoji 3.824.297 zgrada i drugih građevinskih objekata, od čega je 1.384.486 porodičnih stambenih zgrada sa 493.022 stanova. Ima i 50.499 poslovnih prostora i 34.691 garaža i 628.865 hipoteka - piše u trećem poglavlju srpskih odgovora.

*ORUŽJE: U čitavoj zemlji postoji skoro 1,2 miliona komada vatrenog oružja! I to računajući samo legalno naoružanje, u bazi podataka Ministarstva unutrašnjih poslova.

Od tog broja, tačno je 522.285 pištolja i revolvera koje poseduju građani Srbije, a koju hiljadu više je lovačkih pušaka i karabina.

Ko tim oružjem prekrši zakon moraće da leži u zatvoru, što je u Srbiji u praksi čak i gore nego na papiru. Jer, u ovom trenutku „broj lica lišenih slobode“ je 11.500, dok kazneno-popravni zavodi imaju ukupan kapacitet za 5.000 ljudi manje.

* SARADNJA: U Poglavlju 31, „Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika“, nabrojane su 63 međunarodne organizacije čiji je Srbija član.

Osim nekih za koje svi znamo - Ujedinjene nacije, Svetska banka, Savet Evrope, Svetska turistička organizacija - tu su, recimo, i Međunarodni institut za rashlađivanje, Svetski sistem za testiranje elektrotehničke opreme, Međunarodni centar za genetski inženjering, Evropski centar za finansiranje železničke infrastrukture ili Evropska komisija za kontrolu slinavke i šapa!

* ZDRAVLJE: Evropi nismo samo otvorili ruke, već i ostale delove tela. Na „skeneru“ Evropske komisije nisu samo akti, zakoni, propisi i statistički podaci, tu je i - „krvna slika“ nacije.

- Jedan od vodećih zdravstvenih problema predstavlja akutni infarkt miokarda i nestabilna angina pektoris - počinje izveštaj u Poglavlju 28 - „Zaštita prava i zdravlja potrošača“. - Procenjuje se da danas u Srbiji sa dijagnozom dijabetesa boluje približno 600.000 osoba, ili 8,2 odsto populacije. Do 2009. prijavljeno je 1.489 obolelih od virusa HIV, od kojih je 970 osoba umrlo. Na merenju je i 46,5 odraslih stanovnika imalo povišen krvni pritisak, a svaki peti stanovnik Srbije nikada ne razmišlja o zdravlju pri izboru načina ishrane.

Briselu smo poslali i poslednje veliko istraživanje zdravlja stanovništva Srbije. Te 2006. godine utvrđeno je da 33,6 odsto odraslog stanovništva puši, da je 18,3 odsto gojazno, a da čak 40,3 odsto svakodnevno ili povremeno konzumira alkohol! To je, doduše, bolji rezultat u odnosu na 2000, kada je skoro polovina žitelja Srbije drugovala sa čašicom ili kriglom.

* DEMOGRAFIJA: Ni demografski pokazatelji verovatno neće oduševiti zaposlene u Evropskoj komisiji. Iako se procenjuje da u Srbiji živi oko milion mladih ljudi, uzrasta od 18 do 25 godina, tek svaki šesti ima posao, a stopa nezaposlenosti je za samo pola godine - od oktobra 2009. do aprila 2010. - porasla za četiri odsto.

Porazno je, na primer, i što mladi sa završenom srednjom školom u proseku čekaju na prvi posao duže od dve godine. I to ako imaju sreće. Ako poseduju fakultetsku diplomu - mada svega dvadesetak odsto do nje stigne u roku - ne gine im da na birou provedu između pet i deset meseci.

Više od 1.250.000 ljudi staro je barem 65 godina, a udeo starih u ukupnoj populaciji je 17 odsto. To svrstava Srbiju među najstarije evropske zemlje.

Muči nas i „bela kuga“, jer se samo prošle godine broj stanovnika smanjio za 28.300. Stopa prirodnog priraštaja nam je -4,6 promila, što je za čitav promil gore i od najgorih država-članica EU, Bugarske i Letonije, a samo osam od 165 gradova i opština mogu da se podiče da im broj stanovnika raste prirodnim priraštajem.

Ako je za neku utehu, u Srbiji je na poslednjem popisu bilo 2,2 miliona porodica, a 5.869 familija ima petoro ili više dece.

* ŠTRAJKOVI: Ministarstvo rada i socijalne politike ne raspolaže podacima o ukupnom broju članova sindikata, ali ni o ukupnom broju štrajkova na teritoriji Srbije. A njih nije malo. U 2009. organizovani su štrajkovi u 115 preduzeća, koja ukupno zapošljavaju oko 70.000 radnika, a do decembra prošle godine bilo je 104 štrajka.

- Osnovni razlozi štrajka su ekonomsko-socijalne prirode. Najčešće to što vlasnici preduzeća zaposlenima nisu isplaćivali zarade, ali njima onda ne budu uplaćivani ni doprinosi za zdravstveno i penzijsko osiguranje - piše u poglavlju 19, pod naslovom „Socijalna politika i zapošljavanje“. - I dalje je prisutna pojava da pojedini štrajkovi traju neprimereno dugo, čak i više godina, čime se gubi njihova svrha i smisao.

UNIJU ZANIMA I RAKIJA, KRAVE, VOZAČKI ISPITI...

Među 2.483 pitalice ima mnogo onih koje spadaju u kategoriju „šta ste sve želeli da znate o Srbiji“.

Koliko ima krava? Muzara, nemuzara, junica... Koliko ovaca? Kokošaka? Plovki, morki i ćurki? I, naravno, pilića.

Sledi logičan nastavak. Koliko su teški, debeli ili mršavi, ispunjavaju li standarde njihovih „rođaka“ u EU. Koliko daju mleka, mesa, jaja...?

Evropu je interesovalo sa koliko godina deca kreću u školu i koliko moramo da imamo leta da bismo polagali vozački ispit.

Brojali smo i broj pretplatnika. Mobilne i fiksne telefone. A, mnogo stranica posvećeno je i maslinama i maslinovom ulju. Takođe, lanu i konoplji.

Rodna ravnopravnost je moda u Evropi. Zato su nas i pitali - koliki je odnos zaposlenih žena i muškaraca. Od preduzeća do parlamenta.

Nije samo da su nam tražili da brojimo, nego i da država kaže koliko ulaže u pojedine oblasti. Tako se, na primer, traži odgovor - koliki je regres za grla stoke ili vinograde...

U upitniku se traži da detaljno objasnimo proces proizvodnje rakije, ali i vina. Takođe, i koliko ima registrovanih farmi. Kakav je odnos prema životinjama u zoološkom vrtu?

Tražilo se i da uporedimo podatke. Na primer, kolika je cena energenata, a kolika bi bila isplativa.

Evropa je želela da zna i kako država pomaže stočarima, pa smo odgovorili da je pomoć po grlu za junicu bila 12.000 dinara, bika 15.000, ovna i jarca po 2.500, krmače 2.000 dinara... (S. S. ROVČANIN)

SVE IMA SVRHU

ŠEF skupštinskog odbora za evropske integracije Laslo Varga, koji je prečešljao na hiljade stranica upitnika, kaže za „Novosti“ da svako pitanje, iako neka deluju bizarno, ima svoju svrhu:

- Iz svakog od odgovora vidi se kakvo je stanje u državi i ispunjavamo li kriterijume iz evropskih standarda. Takođe, na jednom mestu imamo skupljene sve podatke.

DEVERIKA I ŠARAN

DA se u Srbiji godišnje izvadi oko dva miliona kilograma ribe, već je saznala i Evropska komisija. Prednjači srebrni karaš, pošto je u 2009. izvađeno čak 400 tona ove vrste, a tu su i deverika, tolstolobik (precizno navedeno: i beli i sivi) i stari „brka“ šaran. Ovde statistika pokazuje i neke baš neobične podatke: 2007. je iz srpskih reka izvađeno 55.000 kilograma linjaka, a dve godine kasnije - nijedan. Slična je situacija i sa grgečom.

STARI BRODOVI

U LUČKIM kapetanijama upisano je svega 970 brodova koji plove unutar Srbije. Najviše je tegljača i samohodnih teretnjaka, dok se u registru nalaze samo četiri jahte!

- Flota brodova unutrašnje plovidbe koja plovi pod srpskom zastavom je zastarela, tehničko stanje je ispod evropskih standarda, uređaji i oprema su starije proizvodnje i nisu kompatibilni sa novim tehnologijama - ne taji srpska vlast. - Prosečna starost brodova unutrašnje plovidbe je oko 40 godina, flota se ne obnavlja i ne vrši se gradnja novih brodova na kojim se vijori domaća zastava.