Nema para za prosvetare

TEK što je zimski raspust završen, a učionice se opet prazne. Školska godina u pojedinim školama privremeno je prekinuta zbog nezadovoljstva prosvetnih radnika lošim materijalnim položajem, ali i lošim uslovima rada. Pregovori sa nadležnima nisu dali rezultate, pa je u petak preko hiljadu škola, od ukupno 1.800 u Srbiji, stupilo u neki vid protesta - obustavu nastave ili skraćivanje časova na 30 minuta. Sindikalci očekuje da će se od ponedeljaka u protestu naći još više škola, a đacima su poručili da sutra ne dolaze na nastavu.

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, GSPRS „Nezavisnost“ i Sindikat radnika u prosveti Srbije traže da se izdvajanja za prosvetu u budžetu povećaju za oko 20 milijardi dinara, čime bi plate zaposlenih u prosveti do kraja godine bile veće za četvrtinu. Sindikat obrazovanja Srbije zahteva povećanje od 18,5 odsto, koje bi se ostvarilo kroz korekciju koeficijenata u aprilu i oktobru, linearno za po pet odsto.

- Od ovog novca šest milijardi bi išlo na korekciju osnovice cene rada, dok bi osam milijardi bilo utrošeno na korekciju koeficijenata za isplatu zarada - objašnjava Tomislav Živanović, predsednik GSPRS „Nezavisnost“. - Za isplatu jubilarnih nagrada namenjeno je milijardu dinara, a 300 miliona dinara bi se utrošilo na isplatu otpremnina onima koji su otišli u penziju. Ostatak od 10,7 milijardi bi se iskoristio za socijalni program, tehnološke viškove...

Predsednik Sindikata radnika u prosveti Hadži Zdravko Kovač kaže da se, u stvari, traži da se izdvajanja za prosvetu vrate na nivo pre zamrzavanja plata, što praktično znači 0,5 odsto više iz bruto nacionalnog dohotka. Dodaje da bi najveći deo novca išao na poboljšanje uslova rada, a ne na plate zaposlenih.

- Plate nisu povećavane dve godine, a poslednji protokol smo potpisali 2008. godine - kaže Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti. - Tada je prosečna plata u obrazovanju iznosila 500 evra, a sada je to oko 370 evra. Ukoliko gledamo po poskupljenju potrošačke korpe, zarada je prepolovljena. U septembru smo razgovarali sa premijerom Cvetkovićem koji nam je predložio povećanje „šest plus dva plus tri“, uz korekciju koeficijenata. To je za nas bilo prihvatljivo, ali su u decembru izmenili ponudu, pa je prvo povećanje smanjeno sa šest na dva odsto, što nismo prihvatili.

Predsednik Unije prosvetnih radnika Srbije Leonardo Erdelji smatra da do protesta ne bi došlo da su pregovori počeli na vreme i da je „lopta u vladinom dvorištu“.

- Nude nam isplatu jubilarnih nagrada i zaostalih otpremnina - kategoričan je Erdelji. - Kako mogu da nam nude nešto što nam po zakonu pripada i što su u obavezi da nam isplate. Dovedeni smo u ponižavajući položaj sa najnižim platama u regionu, a zahvaljujući izmenama prosvetnih zakona svakodnevno smo izloženi vređanjima i uvredama od strane đaka.

Osim povećanja plata, prosvetni radnici traže da ulaganja u obrazovanje budu veća i ističu da su uslovi u kojima rade isti kao pre dvadeset godina.

- U više od 80 odsto škola radi se samo sa tablom i kredom - kaže Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola. - Ni u srednjim stručnim školama ne postoje specijalizovani kabineti, a praktična nastava se izvodi zahvaljujući improvizaciji i snalažljivosti profesora.

Iz republičkog budžeta 97 odsto novca odlazi na isplatu plata zaposlenih u svim vidovima obrazovanja, dok je svega tri odsto namenjeno investicijama za sve, ukazuje naš sagovornik. Izdvajanja za obrazovanje kod nas su i do deset puta manja od onih u evropskim zemljama, gde 20- -30 odsto novca iz državne kase ide za obrazovanje.

Učenici Prve beogradske gimanzije nadaju se da ovaj štrajk neće potrajati dugo, jer će, kažu, morati da se nadoknađuju časovi. A to znači da će im i subote bile radne.

Mišljenja roditelja su podeljena. Dok jedni podržavaju štrajk prosvetara, drugi misle da su im zahtevi nerealni.

- Imam dvoje dece u prvom i sedmom razredu osnovne škole - kaže Slavica Jeremić. - Mislim da prosvetni radnici zaslužuju veće plate, ali možda su zahtevi nerealni u odnosu na uslove u kojima živimo.

STEGNUT KAIŠ ILI BANKROT

Vlada Srbije nije u prilici da ispuni zahteve sindikata prosvete, jer bi to ne samo otvorilo Pandorinu kutiju lančanih pritisaka svih budžetskih korisnika za povećanje primanja već bi učinilo i to da budžet bude na korak do bankrota.

Ministarstvo finansija, naime, vodi skoro svakodnevnu bitku sa obezbeđivanjem sredstava za pokriće troškova države. Ove godine nećemo imati (prethodnih godina uobičajenu) pomoć EU budžetu, prošlo je vreme velikih privatizacionih prihoda, a uslovi koje državi za komercijalno zaduživanje nude poslovne banke gotovo su identični onima zbog kojih danas mnoge građane koji su uzeli kredite boli glava...

Da para, i pored zvaničnih izjava o povećanim prihodima, zaista nema - govori podatak da je Uprava za trezor, samo u poslednjih mesec dana, emitovala hartije od vrednosti u iznosu od preko 40 milijardi dinara. Za ovo će, kada ti papiri stignu na naplatu, i te kako morati da plati, i to na dinarske zapise oko 14 odsto, a na one sa deviznom klauzulom - 4,5 odsto.

Sve ovo je i bio razlog da Vlada, na početku predizborne godine, ne odmrzne zarade u javnom sektoru i penzije kako je dugo najavljivala. Tako su, rizikujući da izgube poverenje birača, u Vladi odlučili da svi koji žive od budžeta umesto sedam dobiju svega dva odsto uvećane zarade i penzije.

- Zahtevi sindikata prosvete za povećanje plata u tom sektoru su, u ovom trenutku, nerealni za budžetske mogućnosti Srbije - tvrdi ministarka Diana Dragutinović. - Čak i da je to moguće finansirati, ne bi bilo dobro, jer bi podiglo ukupnu javnu potrošnju za dva dodatna procentna poena. Odnosno, učinilo bi da Srbija ima najveću javnu potrošnju u Evropi.

CVETKOVIĆ ZA “NOVOSTI“: NE PRISTAJEM NA UNIŠTENJE DRŽAVE

Zahtev sindikata prosvete da se prihodi prosvetnih radnika povećaju za 24 odsto u odnosu na prošlu godinu imao bi fatalne posledice za državu - kaže za „Novosti“ premijer Srbije Mirko Cvetković. - Vlada im zato neće odobriti uvećanje zarada, jer ne želimo da učestvujemo u uništavanju države.

Premijer je ovaj, prilično oštar stav obrazložio podatkom da bi, ukoliko Vlada odobri traženo povećanje zarada zaposlenima u prosveti, to donelo veće rashode u budžetu za oko 20 milijardi.

- Treba imati u vidu da prosvetari čine svega jednu trećinu zaposlenih u javnom sektoru i da bi, za sve zaposlene u državnoj službi bilo potrebno više od 60 milijardi dinara. U tom slučaju bilo bi neophodno povećati i penzije, za šta državi treba čitavih 80 milijardi dinara, koliko, recimo, košta pola Koridora 10.

Predsednik Vlade podseća i da bi ovaj potez vodio u inflaciju od 300 odsto, a da bi evro vredeo 300 dinara.

- U takvom makroekonomskom uništavanju države ne želim da učestvujem - konstatuje Cvetković, i dodaje da je o svemu tome obavestio i predsednika Srbije Borisa Tadića.

Premijer je najavio da će o svemu ovome detaljno govoriti odmah po povratku iz Brisela, gde će sutra nadležnima u Evropskoj komisiji predati naše odgovore na upitnik EU.

- Prosvetni radnici koji potpuno obustave rad moraju da budu svesni da će im Vlada, koristeći odredbe važećeg zakona o radu, već 5. februara obustaviti isplatu plata za dane u kojima nisu radili - ističe premijer, i dodaje da neće dozvoliti da sav novac koji u ovoj godini bude pristigao od prodaje „Telekoma“ bude pojeden umesto da se uloži u razvoj.

- Ne isključujem da ovi protesti imaju i političku pozadinu - ocenjuje premijer Srbije Mirko Cvetković. - Dobro je, pri tom, što u štrajku ne učestvuju članovi najuticajnijeg sindikata prosvete. (G. B.)