Zvonko Milojević polako ustaje

NEKADAŠNJI golman Crvene zvezde Zvonko Milojević (40) iz Jagodine uz pomoć ortopedskih pomagala napravio je prve korake. U teškoj saobraćajnoj nesreći 15. novembra 2007. godine u Belgiji, ovom fudbaleru je povređena kičma. Tri godine je bio prikovan za kolica, ali je posle nekoliko tretmana matičnim ćelijama u Nemačkoj i zahvaljujući rehabilitaciji u Ribarskoj Banji, započeo ostvarenje svog jedinog sna: stati na noge.

Nekadašanji golman reprezentacije Jugoslavije, Crvene zvezde, Jagodine, Anderlehta i Lokerena sada uspešno dobija i svoju najtežu bitku u životu.

- Posle niza operacija i četiri tretmana matičnim ćelijama mogu da napravim nekoliko koraka oslanjajući se na ortopedska pomagala. Međutim, imam teškoće prilikom savijanja kolena, jer su mi butni mišići atrofirali. Tretmani su izuzetno skupi, ali na sreću moj kum Dejan Stanković mi uvek pomaže - kaže Milojević.

Milojević sa posebnim uzbuđenjem govori o prvim pozitivnim signalima oporavka, koji ulivaju i veći optimizam posle proživljene agonije. On u svom mobilnom telefonu čuva video snimak prvih nekoliko koraka koje je napravio posle tri godine u kolicima.

- Napravio sam nekoliko pokreta kukovima, što je rezultat rehabilitacije u Ribarskoj banji. Došao sam ovde kao beznadežan slučaj, prikovan za kolica. Posle ovih nekoliko koraka uz pomagala, verujem da mi uskoro kolica neće biti potrebna. U Nemačkoj su mi na klinici saopštili da je u slučaju mojih povreda svaki mali napredak veliki. O svakom boljitku odmah ih obavestim. Posle kontrole i operacije u oktobru, saopštili su mi da je najvažnije da verujem u oporavak. Uspeo sam da pomerim noge, a sledeći pomak je da hodam bez longeta. Mišići su atrofirali, kad budu mogli da drže moje telo, onda ću biti spreman za štake - hrabri se objašnjavajući Milojević.

Posle nesreće on je izgubio osećaj za sitost i glad. Zato mora da vodi računa da se ne ugoji, jer veću težinu noge ne bi mogle da podnesu. Njegov kum Dejan Stanković, kapiten reprezentacije Srbije i milanskog Intera, pokriva troškove lečenja, prevoza u inostranstvo i operacija.

JEDAN JE DEKI- TEK u ovakvim situacijama čovek vidi ko mu je iskren prijatelj. Želim da se na prvom mestu zahvalim Dekiju, zatim menadžeru Dejanu Mehoviću i golmanu Bojanu Jorgačeviću iz Genta, Goranu Lovreu, Crvenoj zvezdi i gradonačelniku Jagodine Draganu Markoviću Palmi, kao i Anderlehtu i Lokerenu. Daće Bog da se oporavim, a posle ću znati šta dalje. To nikada neću zaboraviti, iza njih ne stoje reči, nego dela. Hvala im na tome, zdravlje nema cenu - kaže Milojević.