Ministarke samo nedeljom sa varjačom

Državne obaveze ostavile su traga u privatnim životima naših ministarki. Žale što su ostale bez slobodnog vremena, a i njihove porodice, kažu, trpe. Ministarke Snežana Samardžić-Marković, Jasna Matić i Verica Kalanović priznaju za „Novosti“ da retko stižu da svrate do kuhinje ili da se posvete kućnim poslovima, uglavnom vikendom. Nisu primetile da im zbog fotelje druge žene zavide, ali su uočile da ih muškarci ponekad potcenjuju.

1. Šta ste dobili, a šta izgubili ulaskom u Vladu Srbije?

2. Imate li utisak da vas muškarci drugačije doživljavaju otkad ste na državnoj funkciji ili da vam, možda, žene zavide?

3. Stižete li da se posvetite poslovima u kući?

4. Kada ste poslednji put bili u kupovini?

5. Da li biste bili ministarka i u budućoj vladi?

* * * * *

JASNA MATIĆ

CVEĆE BAŠ VOLIM

1. DOBILA sam mogućnost da doprinesem evropskom putu Srbije i razvoju u veoma bitnom sektoru telekomunikacija i informacionih tehnologija, da, između ostalog, uvedem elektronsku vladu i omogućim da sve osnovne škole u Srbiji dobiju najsavremenije računarske kabinete. Izgubila sam privatnost koju sam ranije imala i mogućnost da neprimećena prošetam ulicama Beograda.

2. Ne mislim da me bilo ko iz mog okruženja drugačije posmatra otkad sam ministarka. Mislim da to ipak najviše zavisi od nas samih; ja sam potpuno ista kao i pre, pa i ljudi na mene gledaju isto.

3. Ne stižem da kuvam, tako da uglavnom jedem na poslu ili svratim kod roditelja na skuvani ručak, ali sama spremam stan i najviše volim da tokom proleća i leta vikendom sređujem cveće na svojoj terasi.

4. Pre nekoliko dana sam se s posla vraćala pešice, Knez Mihailovom, pa Kralja Milana, i kupila sam džemper u trikotaži „Ivković“.

5. Kada sam ušla u politiku, to sam učinila kako bih mogla da se borim za evropski put Srbije i doprinesem tome da se u Srbiji živi u miru i prosperitetu kao i u drugim zemljama Evrope. Najviše mi znači kada mi kolege iz sektora kažu da me prepoznaju kao nekoga ko je uložio veliki trud i rad da se, u sektoru za koji sam sada zadužena, ostvario napredak. Ostalo je još posla koji treba da se uradi kako bi Srbija postala član Evropske unije. Bila bih zadovoljna da u tom poslu učestvujem i srećna da budem ministarka u vladi koja će Srbiju uvesti u EU.

* * * * *

SNEŽANA SAMARDŽIĆ-MARKOVIĆ

RETKO U KUPOVINU

1. PRIVILEGIJA je biti ministar omladine i sporta u Srbiji. Stekla sam puno novih iskustava, upoznala mnogo zanimljivih ljudi, postala predsednik Fonda za mlade talente „Dositeja“, izabrana za predstavnika Evrope u Svetskoj antidoping agenciji. Izgubila sam slobodno vreme za porodicu i stare prijatelje - to je dragocenost koja se u redovnim okolnostima i ne smatra bogatstvom, već se podrazumeva. Naučila sam da to dodatno cenim.

2. Nisam obratila pažnju.

3. Samo vikendom. Suprug mi je vegetarijanac, on kuva radnim danima, pa se tokom nedelje zdravo hranimo. Subotom i nedeljom kuvam ja, naravno - jela sa mesom. Deca se obraduju, suprug slegne ramenima. A onda organizujem razne kućne poslove. Nema odmora ni vikendom! Nekako verujem da to važi i za ogromnu većinu žena koje rade.

4. Oko Nove godine, sa kćerkom. Mi to zovemo „ženski provod“. Retko se tako „provodimo“, nažalost. Ipak, najviše volimo kada vikendom porodično idemo na sportske aktivnosti.

5. Zavisi od sastava buduće vlade i od prioriteta. A o sastavu vlade izjasniće se građani na izborima. Nisam rođena kao ministar, pa ne želim ni da budem večiti ministar.

* * * * *

VERICA KALANOVIĆ

PRAVIM GIBANICU

1. ULASKOM u Vladu Srbije dobila sam odgovoran zadatak, pre svega rešavanje mnogih problema koji postoje u infrastrukturi naše zemlje. Dobila sam priliku da u uslovima koji uopšte nisu sjajni uradim nešto konkretno za svoju zemlju. Izgubila sam svoje slobodno vreme, mogućnost za mnogo knjiga koje bih pročitala, filmova koje bih pogledala, prijatelja sa kojima bih večerala...

2. Nema ničeg glamuroznog u mom poslu, ako neko tako misli, silno greši. Žene mi sigurno nekada zameraju što nisam besprekorno doterana, a nisu svesne kako izgleda moj radni dan. Pošto sam žena, u njemu mora da bude prostora i za odlazak kod frizera. Muškarci, pak, znaju da potcenjuju žene koje su na javnim funkcijama. I to je ono sa čim se svakog dana srećem i ja i moje koleginice.

3. Moja porodica je kao jedno malo, ali produktivno preduzeće. Ne damo da nam obaveze ugroze dom u bilo kom pogledu. Ako se umorna vratim sa puta, a mojima se jede gibanica, uopšte nemam dilemu da li ću je napraviti. Za takve stvari uvek imam snage jer sam, pre svega, majka i supruga, pa onda sve drugo. A moji ukućani to stvarno cene i višestruko mi vraćaju.

4. Pre nekoliko dana, na nagovor ćerke otišla sam da odaberem nove naočare za čitanje. Iako su me i ove kupljene na pijaci sasvim dobro služile, ćerka me je toliko kritikovala da sam popustila. Inače, verujem njenom sudu kada je stil u pitanju i ona je ta koja mi često kupuje garderobu. Kada se osvrnem oko sebe, čini mi se da sam prilično skromna u tom pogledu. Ono što mi uvek treba jesu dobre nepromočive čizme i jakna, jer sam često na terenu. Ali, nikako da stignem da ih kupim.

5. O tome zaista ne razmišljam, jer mnogo je stvari koje treba završtiti u ovom mandatu. Ne merim vreme u politici mandatima, već učinjenim. Važno mi je da započete projekte završim i predam građanima na korišćenje.