Migracije: Beograd je svima cilj
22. 01. 2011. u 20:43
Koji se sve krajevi naše države prazne i koliko se ljudi iz unutrašnjosti godišnje doseli u prestonicu? Minut do 12 za borbu za opstanak varošice
MENE su „Novosti“ ostavile u Trgovištu. Hteo sam da odem još pre 20-ak godina, ali smo 1993. dobili superpremiju u nagradnoj igri vaših novina, čak 20.000 maraka - započinje priču Ivan Aleksić (47), koji sa porodicom od pre četiri meseca ipak živi u Beogradu.
Bile su to ogromne pare u vreme hiperinflacije. Aleksići su napravili kuću u centru Trgovišta i mislili da zauvek ostanu u rodnom mestu.
- Kad sam bio momak u Trgovištu je živelo oko 10.000 ljudi. Sad varoš jedva ima 1.300 duša. Okolna sela su pusta, znam sigurno jer sam 28 godina radio kao poštar. Svi su otišli za boljim životom, uglavnom u Beograd - kaže Ivan.
Aleksići su samo jedna od porodica koje su se prošle godine doselile u glavni grad. Prema podacima Gradskog zavoda za statistiku u Beogradu, zvanično se doselilo 23.000 ljudi, ali ako se tome doda 20-ak odsto onih koji se ne prijave, broj se penje na 30.000- -35.000. Svaka porodica košta državu oko 100.000 evra, kada se uzmu u obzir troškovi za nove priključke na vodovod i kanalizaciju, struju, nova parking mesta, i mesta u školama i vrtićima.
Svakog dana, po procenama nadležnih, u Beograd dođe čak od 300 do 500 ljudi u potrazi za poslom! Neko ostane, neko se vrati kući.
- Iz Zrenjanina i Kikinde je, prema podacima Gradskog zavoda za statistiku, prošle godine došlo 200 ljudi, koliko i iz Vranja, dok je iz Bora došlo 166 - kaže Miroslav Čučković, član beogradskog Gradskog veća i Komisije za pomoć nerazvijenim područjima.
Po njemu, posebno je kritično stanje u zapadnoj Srbiji. Tako je samo u 2010. iz Šapca put Beograda krenulo 367 ljudi, iz Bogatića 100, a Loznice čak 429. Iz Prijepolja, Priboja i Nove Varoši 500, a Valjeva i Užica po 350. Iz Aranđelovca je u Beograd došlo čak 300 ljudi. Ovaj podatak ne čudi ako se ima u vidu da osim „Knjaza“ i „Šamota“ u ovom gradu skoro ništa ne radi.
- Opština je imala nekoliko puta vanredne izbore, vlada potpuna apatija i haos. Budžet Aranđelovca je, inače, 640 miliona dinara. To je polovina budžeta Surčina, najmlađe beogradske opštine. Iz toga je potpuno jasno da su veći transferi opštinama nova šansa za mlade da nađu posao - smatra ovaj član Gradskog veća.
Zanimljivo je da u prestonicu dolaze i ljudi iz razvijenih opština, onih sa dobrom privredom, poput Gornjeg Milanovca, odakle je lane stiglo gotovo 200 ljudi. Međutim, to su mahom studenti, od kojih se neki ipak vrate u svoj grad.
I smederevski kraj, koji obuhvata Planu, Smederevsku Palanku i Smederevo, „poslao je“ prošle godine u Beograd 700 svojih žitelja, dok su Kraljevo, Kragujevac i Kruševac „poslali“ po 450. Najgora situacija je, ipak, čini se, u Prokuplju i Kuršumliji, odakle je 800 stanovnika došlo u Beograd. Iz Niša je došlo 500 ljudi, a iz Čačka 476.
- Ono što brine je ogromna migracija iz malih mesta nadomak Beograda, kao što su Ub, Ljig, Lajkovac - po 180 ljudi. Potpuno je jasno da će i sam region Beograda morati aktivno da se regionalizuje - kaže Čučković.
To znači da će morati da dobije sedam novih opština. Odnosno, neke će morati da se podele da bi normalno mogle da funkcionišu. U suprotnom, sa ovolikom migracijom, grad, upozorava Čučković, doživeće kolaps:
- Da opštine moraju da se usitne najbolje pokazuje primer Surčina. Od kad se izdvojio iz Zemuna, od svih beogradskih opština u njemu je najmanja nezaposlenost i najveće su plate. Svoj budžet od milijardu dinara iskoristio je za izgradnju Dobanovačke petlje, industrijske zone, Nautičkog sela...
Interesantan je i podatak da je 80 odsto onih koji dođu nižeg ili srednjeg obrazovanja.
Prošle godine je u glavni grad legalno prijavljeno 2.500 novopridošle dece do 18 godina, njih 5.500 od 18 do 26 godina, 13.500 od 27 do 65 godina, ali i 1.500 ljudi starijih od 65! Istraživanja na nivou Beograda pokazala su da ove poslednje najviše privlači blizina kvalitetnih zdravstvenih ustanova, ali i sinovi i kćeri koji već žive u prestonici.
Dr Vladimir Nikitović, demograf Instituta društvenih nauka, podseća da ljudi uvek idu tamo gde ima kapitala. Beograd, Novi Sad i Niš jedini privlače stanovništvo, jer imaju pozitivne bilanse. Svi ostali su ili na nuli ili u debelom minusu.
- Tendencija da ljudi sa sela odlaze u gradove ostala je za nama. Sada se najviše prazne varošice sa 10.000 do 30.000 stanovnika, tu je situacija alarmantna. Odmah za njima su naselja sa 50.000 do 70.000 stanovnika - kaže Nikitović.
Većina ovih gradova je posle Drugog svetskog rata imala svega nekoliko hiljada duša, da bi tokom 60-tih i 70-tih godina prošlog veka „eksplodirali“, kao stubovi ubrzane industrijalizacije. Kada je industrija zamrla, pretvorili su se u gradove penzionera.
- Bitka za selo odavno je izgubljena - smatra ovaj demograf. - Sada je minut do 12 da se započne borba za varošice. One se prazne i pune Beograd.
Prema prostornom planu, donetom prošle godine, država planira ulaganje u razvoj pre svega onih mesta koja gravitiraju ka Koridoru 10. Ostali krajevi nisu jednako zastupljeni. Prema tom planu, upozorava Nikitović, u narednih četvrt veka ostaćemo bez milion stanovnika, a populacija će biti još starija:
- To ne može brzo da popravi ni nagli skok nataliteta, ni „uvoz“ stanovništva - kaže Nikitović. - Situacija je toliko alarmantna da bi trebalo godišnje da sa strane dobijamo po 40.000 novih državljana i da nam se natalitet sa 1,4 podigne na dva promila, samo da bismo za 40 godina imali isti broj stanovnika kao danas - kaže Nikitović.
I on i Čučković slažu se da je izlaz u regionalizaciji države i seljenju dela funkcija i administracije iz glavnog grada. Rešenje je i direktna finansijska pomoć nerazvijenima, stimulacija plata za ljude koji hoće da se vrate u rodni grad i budu lekari, nastavnici, pravnici, ali i radne vize za one koji dolaze iz Sarajeva ili Zagreba, smatra Čučković.
Tu je i povećanje transfera opštinama, ulaganje u kvalitetnije obrazovanje u Nišu, Čačku, Kragujevcu...
- Posledica svega što se dešava je da su siromašni došli u Beograd, pa je nelojalna konkurencija mlade iz Beograda oterala u svet - zaključuje Čučković.
MIMO svih zvaničnih statistika, Beograd ima bar još 100.000 „nevidljivih“ stanovnika - onih bez ličnih dokumenata, koji nisu zavedeni ni u jednoj evidenciji! Među njima su najbrojniji Romi. Zvanična statistika kaže da ih u glavnom gradu stanuje tek 15.000. Nevladin sektor, međutim, procenjuje da ih ima oko 120.000 i da žive u 120 nehigijenskih naselja.
SEOSKE KUĆE PRAZNE
OKO tri četvrtine Srbije čine seoska područja, na kojima živi približno polovina stanovništva. Od oko 4.800 sela, u 200 nema stanovnika, a u još toliko nema mlađih od 25. Svako četvrto selo je pred izumiranjem. U čak 702 naselja živi manje od stotinu stanovnika, a prosečna starost je 70 godina. U 352 naselja živi manje od 50 meštana, a u svim selima ima oko 200.000 praznih kuća. Manje od 40 odsto seljaka bavi se poljoprivredom, a poslednjih godina prosečno ostaje neobrađeno oko 600.000 hektara njiva.
BEOGRAĐANI I OSTALI
KUPOVNA moć je najpovoljnija u prestonici. Za prosečnu potrošačku korpu (sa osamdesetak stavki hrane plus komunalije),potrebno je izdvojiti 0,95 mesečne zarade. Prema poslednjoj statistici, prosečno beogradsko domaćinstvo na „korpu“ je potrošilo 42.516 dinara, dok je prosek u Srbiji 39.499. Prosečna beogradska plata iznosi 42.706 dinara.
Prema podacima Ministarstva za trgovinu Srbije, ubedljivo najniži standard je u Valjevu, gde za „korpu“ mesečno treba izdvojiti čak 1,37 zarada! Prosečna mesečna plata u tom gradu je 27.022, a osnovne namirnice i usluge koštaju 33.299 dinara. Slede Nišlije koje primaju po 29.543, a „korpu“ plaćaju za trećinu više, odnosno 39.550 dinara (1,34 prosečnih plata).
Stanovnici Leskovca, u proseku, zarađuju po 27.022, a troškovi „korpe“ su dostigli 33.299 dinara. Kragujevčani zarađuju po 31.525 dinara, a mesečni troškovi prehrane i usluga dostižu 38.117 dinara, pa im je plata „plića“ za petinu.
Posle Beograda najbolju kupovnu moć ima Novi Sad, gde za mesečnu „korpu“ hrane i komunalija od 39.873 dinara valja izdvojiti 1,01 mesečnih plata, koja u tom gradu isnosi 39.631 dinar. (D. M.)
PORAŽAVAJUĆA STATISTIKA
IZVEŠTAJ Agencije za razvoj iz 2009. pokazuje drastične razlike u zaradama, životnom standardu i migracionim tendencijama u različitim krajevima zemlje.
Tako, recimo, stanovnici Beograda prosečno zarađuju četiri puta više od žitelja Jablaničkog okruga. Isti je odnos i stope nezaposlenosti. Prosečan Novosađanin primi čak 12 puta veću platu nego žitelj Opova!
Dramatična je i statistika odliva stanovništva. Crna Trava je, recimo, za poslednje četiri decenije izgubila više od 80 odsto stanovnika.
Čak trećina opština u Srbiji spada u kategoriju nerazvijenih, a u njima živi skoro milion stanovnika. Ogromna nesrazmera vidi se i u rasporedu privrednih kapaciteta, pa tako u Beogradskom i Južnobačkom okrugu posluje više od polovine svih preduzeća u državi. U pet najnerazvijenijih okruga je, nasuprot tome, registrovano samo 3,7 odsto firmi.
SVETLO U TUNELU
DUGO je porodica Aleksić iz Trgovišta razmišljala da li da ceo svoj život preseli u potpuno novi grad, među nepoznate ljude. Verovali su da će doći bolji dani.
- Umesto toga, bivalo je sve gore, jer je supruga koja je radila u „Koštani“ ostala bez posla. Moja poštarska plata od jedva 28.000 dinara nije mogla da pokrije sve troškove - priča Ivan.
Sinovi Milovan, Bojan i Lazar su stasali za studije, pa su se Aleksići „stisli“ još više. Zemlja koju su Ivanovi roditelji obrađivali donosila je tek toliko da ne moraju da idu na pijacu. Mučili su se tako pet-šest godina, a onda su pre nekoliko meseci definitivno odlučili - sele se.
- Pitate me što nisam došao u Vranje ili Niš, pošto mi stariji sinovi tamo studiraju? A ja vama kažem da ni u Vranju, ni u Nišu nema perspektive. Boljem životu možeš jedino da se nadaš u Beogradu. On ti je kao svetlo u tunelu - slikovit je Ivan.
Napustio je posao, uzeo otpremninu od 16.000 evra i kupio kuću od 75 kvadrata u Livadicama kod Grocke. Uspeo je i posao da nađe. Radiće kao obezbeđenje u magacinu jednog hipermarketa. Plata ista kao ona koju je imao kao poštar u Trgovištu - 30.000 dinara.
Posao bi trebalo da dobije i najmlađi sin Lazar. On je, kao i braća, završio medicinsku školu, ali za njega nema novca za studije, moraće da radi. Stariji Milovan i Bojan završavaju medicinu i biologiju u Nišu, a Ivan veruje da će i oni doći kad budu diplomirali.
- Znam da nikad neću biti Beograđanin, uvek će me zvati „došljak“. Ali, kad sam donosio ovakvu odluku vodila me je jedino misao o boljem životu. Država me je naterala da dođem u Beograd - smatra Ivan.
(S. VeljkoviĆ)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
KNEŽEVIĆ: Đukanović i Plenković zajedno blokiraju Crnu Goru
Blokiranje poglavlja 11 i 13 od strane Francuske ne predstavlja nikakvo iznenađenje, jer se radi o udruženom poduhvatu Mila Đukanovića i njegovog ličnog prijatelja Andreja Plenkovića koji je i izlobirao ovu blokadu, ocenio je za ADRIU lider Demokratske narodne partije Milan Knežević.
13. 12. 2025. u 11:48
"PODSTIČE LINČ NA DRAGANA J. VUČIĆEVIĆA": Ministarstvo informisanja i telekomunukacija osudilo izjave Branimira Nestorovića
Ministarstvo informisanja i telekomunukacija najoštrije osuđuje skandaloznu izjavu profesora dr Branimira Nestorovića koji je izrekao strašne pretnje glavnom i odgovornom uredniku "Informera" Draganu J. Vučićeviću rekavši da bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo da zakolje Dragana J. Vučićevića.
13. 12. 2025. u 11:33
REGIONALNI ALGORITAM MRŽNJE: Vučić je kriv za sve!
NA prvi pogled sve to može delovati smešno, gotovo tragikomično. Otvorite portale u regionu i steknete utisak da je Aleksandar Vučić kriv za sve što se loše desi u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, pa i šire. Za političke blokade, ulične incidente, tuče, saobraćajne nezgode, loše vremenske prilike, sportske poraze, pa čak i za odluke Pariza i Brisela. Kao da je reč o čoveku koji upravlja vremenom, sudbinama vlada i političkim kalendarima od Jadrana do Dunava.
13. 12. 2025. u 10:45
TOTALNI RASPAD BLOKADERA! Dijana Hrka zbog afere “dubler” napala čak i Nenada Stanića koji je bio uz nju tokom štrajka glađu! (VIDEO)
DIJANA Hrka, majka Stefana Hrke stradalog u padu nadstrešnice u Novom Sadu, koja je štrajkuovala glađu, napala je Nenada Stanića koji je bio uz nju tokom štrajka.
13. 12. 2025. u 10:43
LUDILO U CRNOJ GORI SE NASTAVLJA – Ovo već postaje dijagnoza: Vučić “nagovorio” Makrona da Podgorici blokira put u EU
U Crnoj Gori je konačno rešen najveći državni problem: odgovornost. Više ne postoji. Zamenjena je jednom univerzalnom formulom – kriv je Aleksandar Vučić. Ta rečenica danas pokriva sve: od evropskih integracija do uličnog kriminala, od institucionalnog rasula do političke nemoći. Kad god sistem zakaže, kad god država ne zna ili ne može, krivac je već spreman. Daleko je, zgodan je za upotrebu i ne traži ogledalo.
13. 12. 2025. u 09:42
MatijaBG
22.01.2011. 21:07
Oni u Beograd a mi koji smo rodjeni u Beogradu bezimo iz njega!!Eto ,to je moj rodni grad danas.Ne kaze se dzaba,kad bi seljaci svetleli,Beograd bi sijao jace od Las Vegasa!!!!Beogradizacija pod hitno!
@MatijaBG - a tvoj otac (ili deda) je dosao iz Las Vegasa! Ne! Nego je bio najbedniji na selu i zato prvi pobegao da nadnici u BG, kao i ova jadna danasnja omladina. Pih
@MatijaBG - re:matijito sto ti ne svetlis, dragi matija, ocigledno te bog nije podario, a dok ima tih podela na seljake i beogradjane, paticete zatoceni u svom neznanju, malogradjanstini i losem vaspitanju (mislim na rodjene beogradjane).ljudi se moraju postovati ma odakle dosli. a to sto umisljate da kao rodjeni beogradjani vise vredite jer govorite nepravilnije (jeeebote) nego stanovnici pomoravlja, i umisljate da je lepsi zivot u krugu dvojke nego u barajevu, pokazuje koliko ste slepi kod ociju.
@MatijaBG - Bravo Matija! Ovo za Las vegas nisam cuo ranije i iskreno me nasmejalo. Vidi se po negativnim ocenama tvog komentara koliko ih se dovuklo. Nije smesno sto su dosli nego sto misle da su time automatski beogradjani. Kad ih prijateljski pitas odakle su oni kazu adresu gde zive, ne odakle su. Mada ce i ovde da se usrece do mojega. Prezivljavace dok im odozdo stize pomoc i sluze beogradskim vacarosima kao roblje. Ajde seljaci udrite Ne preporucujem, to ce vam mnogo pomoci..
@MatijaBG - A vi ste Beogradjani velika gospoda,gle molim te!Kada dodjete u unutrasnjost ne vracate se u Beograd bez punih cegera i kotarica domaacih poljoprivrednih proizvoda,a tek prasice kada koljete za Bozic surite ih u kadi za kupanje,pa eto kolika ste gospoda.
Komentari (40)