Nemačka: Osam puta više zahteva za azil iz Srbije

U Nemačkoj je prošle godine 4.978 građana Srbije zatražilo politički azil.

Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova u Berlinu, to je za 756,8 odsto više nego 2009. godine kada je 581 državljanin Srbije u Nemačkoj podneo zahtev za azil.

Istovremeno je u decembru, posle ponovljenih upozorenja nemačkih vlasti i mera za sprečavanje zloupotrebe prava na azil, broj zahteva iz Srbije opao na 711 (posle 1.159 u novembru).

Broj građana Makedonije koji su 2010. zatražili politički azil u Nemačkoj, prošle je godine porastao za čak za 2.162,4 odsto - sa 109 na 2.466.

U slučaju obe zemlje, prevashodno je reč o pripadnicima romske nacionalne grupe, iz Srbije preko 95 odsto.

Ukupno je prošle godine u Nemačkoj 41.332 ljudi podnelo zahtev za politički azil. To je za skoro 50 odsto više nego 2009. i treće uzastopno godišnje povećanje.

Najviše podnosilaca zahteva došlo je prošle godine iz Avganistana, Iraka, Srbije, Irana i Makedonije. Potom slede Somalija, Kosovo, Sirija, Turska i Rusija.

Savezni ministar unutrašnjih Tomas de Mezijer (Thomas de Maiziere) je povodom objavljivanja statistike za 2010. naglasio da "i ubuduće oni koji su politički progonjeni mogu da budu sigurni da će u Nemačkoj naći sigurno utočište".

Ministar je dodao i da su "2010. u velikom broju azil zatražili građani, pre svega oni iz Srbije i Makedonije, kod kojih nema pretpostavki za priznavanje tog statusa" i najavio da će "ovi zahtevi i ubuduće dosledno i brzo biti odbijani".

Cilj je da se "smanji dužina boravka bez pravne osnove u Nemačkoj i time rasterete javni budžeti". Prošle godine ni jedan državljanin Srbije u Nemačkoj nije dobio azil, kao ni povlašćeni status zaštićenog izbeglice.

Nemačke vlasti su još u oktobru ocenile da veliki broj državljana Srbije i Makedonije azil traži pre svega sa namerom da potom iskoriste novčanu pomoć koju država plaća odbijenim azilantima koji pristanu da se dobrovoljno vrate u domovinu.

Ta pomoć iznosi 600 evra za odrasle i 300 evra za decu, uz plaćene putne troškove. Ona nije zakonska obaveza, već dobrovoljno davanje nemačkih vlasti i više se ne isplaćuje građanima Srbije i Makedonije.

Krajem prošle godine je i više nemačkih političara upozorilo vlasti u Srbiji da bi moglo da se zatraži preispitivanje odluke o ukidanju viza za njene građane, kao i za građane Makedonije, ako ne bude smanjena navala ljudi koji podnose zahteve za azil.