Raste minus po hektaru

DEDA Jovan Stojković iz Stapara nedavno je napunio 78 godina. Celog veka bavio se poljoprivredom, a, kako kaže, sada je posustao, kćerke su otišle svojim putem, pa je odlučio da svoja 24 hektara oranica da u arendu. Žao mu je što ih više ne obrađuje, ali, i traktor je slab, kombajn mora da plati, treba da se traži seme, đubrivo po povoljnijoj ceni... Kaže, za to više nema snage.

Jovanova priča je tipična. Poljoprivrednici, posebno u Vojvodini, i kad su u “minusu”, retko traže računicu u obradi zemlje, a njive napuštaju tek kad ih snaga izda.

- Na selu ne važe digitroni - ističe Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine. - Pitanje izdavanja zemlje u zakup, odnosno u arendu, nije samo ekonomsko, već i socijalno. Naši poljoprivrednici su nečim dubljim od proste računice vezani za zemlju, i da nije tako već odavno bi digli ruke od tog posla, na koji je zaboravila i država.

Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine, ratar iz Subotice, objašnjava da se pitanje isplativosti obrade zemlje mora posmatrati iz više uglova:

- Nema svako zemljište isti potencijal. Treba imati u vidu i kulturu koja se na njemu gaji, i koliko je uloženo u obradu. Od samog ulaganja, naravno, zavisi i prihod sa zemlje.

Uz to, dodaje Kiš, mora se uzeti u obzir da li poljoprivrednik ima svoju mehanizaciju ili mora da plaća uslužnu obradu zemlje, a, takođe, da li ume, želi i zna da se bavi poljoprivredom.

- Sasvim je drugačije ako neko ima hektar voćnjaka u rodu, u koji je uložio nekoliko hiljada evra, i ako ima golu njivu, na kojoj seje ratarske kulture, a, takođe, ako neko živi u gradu i ima stabilan izvor prihoda, pa mu zemlja i nije interesantna - ističe Kiš. - Svi ovi faktori moraju da se uzmu u obzir kada se govori o isplativosti obrade zemlje.

Sam zakup jutra oranice plaća se od 600 do 700 kilograma pšenice, odnosno njene protivvrednosti, po cenama kada se arenda isplaćuje.

- Sa državnim zemljištem je drugačije - napominje Kiš. - Državna zemlja uzima se u zakup po ceni od 6.000 do 30.000 dinara hektar. Zna da se izlicitira i viša cena, a zemljište se plaća unapred.

Sam Kiš u zakup uzima nekoliko stotina hektara oranica. U vlasništvu ima oko sto hektara.

- Uvek sebi postavljam pitanje da li sam mogao i bolje da uložim pare - kaže Kiš. - Komercijalnim, bankarskim kreditima, kupio sam savremenu mehanizaciju i sada, jednostavno, radim za rate kredita, za vlasnike zemlje, koji očekuju da budu podmireni, i za prerađivače, koji otkupljuju moj rod. Ono šta ostane, ako ostane, moja je zarada...