TVRĐAVA Golubac, kameni grad na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, dobiće uskoro, posle osam vekova postojanja, novi izgled. Oronule kule biće popravljene, biće vraćeni krovovi, a put od kojeg se, svakog puta kada protutnji šleper, trese srednjovekovni grad - biće izmešten. Namera je da se sazidaju i pristan za brodove, vizitorski centar, veliki amfiteatar u kamenolomu, restoran i apartmani za smeštaj gostiju.

Obnova ove tvrđave iz 13. veka počeće sredinom 2011. godine, a ceo posao deo je Dunavske strategije, čija je potpisnica i naša zemlja. Projekti su već završeni, a sredstva obezbeđena iz evropskih fondova. Glavni projektant je Marija Jovin, a konsultanti za obnovu su dr Miomir Korać i Siniša Temerinski.

LEGENDE I O TOME kako je Golubac dobio ime postoji više legendi. Najpoznatija kaže da je vizantijska carica Jelena, zarobljena na najvišoj šešir kuli, usamljena hranila golubove. Drugo predanje govori da je ta šešir kula sagrađena tako da na nju lako mogu da sleću golubovi koji su carici Jeleni donosili poruke. Postoji i priča da su se divlji golubovi nastanili na liticama pored grada. I, još jedna verzija o nastanku imena grada - kule podignute na liticama nalik su golubovima koji su tek sleteli.

Izdvojeno je šest i po miliona evra, od kojih će manji deo da bude potrošen na probijanje tunela i izmeštanje puta koji sada prolazi kroz samu tvrđavu. Veći deo sredstava namenjen je rekonstrukciji svih deset kula i ostatka kompleksa - objašnjava dr Iskra Maksimović, predsednica Saveta za turizam opštine Golubac.

Svih deset kula dobiće svoju namenu, a najviše sadržaja biće u središnjem, kamenitom delu. Namera autora projekta bila je da se tvrđavi vrati izgled kakav je imala u najsjajnijem periodu.

Tik uz kameni grad, biće napravljen pristan za brodove. Odmah pored njega, na platou s pogledom na Dunav, biće izgrađen veliki vizitorski centar, koji treba da bude polazište za sve turiste. Drugačije lice dobiće i stari kamenolom, smešten iza brda. U njemu će se graditi amfiteatar sa 3.000 mesta, namenjen za održavanje koncerata, predstava, književnih večeri... Biće sagrađen i pristan za sve vrste kruzera i brodova. Tvrđava će biti u punom sjaju i spremna da primi goste 2014. godine.

Tokom obnove, u arheološkim istraživanjima mogli bi da budu otkriveni nepoznati detalji o uzbudljivoj prošlosti tvrđave Golubac, koja je od 13. veka, kada je sagrađena, prelazila neprestano iz jednih ruku u druge - od Srba Ugarima, pa Turcima, pa natrag Srbima. Prvi put Golubac spominju Ugari 1335. godine. Potom su ga osvojili Turci, držali su ga i despoti Stefan Lazarević i Đurađ Branković, a osvajali su ga i Austrijanci.

BORAVAK - U PRVOJ fazi rekonstrukcije, finansirane sredstvima za Dunavsku strategiju, nećemo se baviti komercijalnim sadržajima. Ali, sledeći korak, posle ovog projekta, biće gradnja apartmanskog kompleksa i restorana. Gosti će moći da sednu za srednjovekovnu trpezu, da probaju ondašnje specijalitete, borave uz obalu Dunava... Stara drobilica kamena biće pretvorena u slikarski atelje - najavljuje dr Iskra Maksimović.

Prolazeći Dunavom, legendarni putopisac Evlija Čelebija opisao je detaljno kako je tvrđava izgledala u tursko doba, pobrojao njene kule, od kojih se pet nalazi na "strmoj visokoj hridi, a dve oplakuju Dunav". Pomenuo je kuće, žitne ambare, magacine s municijom i crvenim prosom, Mahmud-pašinu džamiju i Demir kapiju.

Kada tvrđava bude rekonstruisana, očekuje se da će da oživi čitav golubački kraj, da će doći mnogo putnika

namernika, kao i da će Golubac da postane centar kulturnih događanja.

Tvrđava je brend i simbol donjeg Podunavlja, i ona mora da živi. Ako ostane samo rekonstruisano kamenje, od toga nema ništa. Rekonstrukcija je tek prvi korak u vraćanju života tvrđavi - objašnjava Iskra Maksimović. - Ona je na najefektnijem mestu, na samom ulazu u Đerdapsku klisuru dugačku 100 metara, a ispred nje, Dunav je širok šest kilometara.

Zato, dodaje ona, predstoji ozbiljan posao. Kada ovom utvrđenju bude vraćen stari sjaj, moraće da budu osmišljeni sadržaji koji će goste dovesti i zadržati tu nekoliko dana.