Radnici „Slobode“: Pobegli smo iz sigurne smrti

GLAVE su ostale na ramenima, Čačak je odahnuo. Radnici fabrike municije i naoružanja „Sloboda“, njih 60, uposlenih u magacinu pirotehnike, akteri su i svedoci potresne ljudske drame. Iz borbe za goli život izašli su kao pobednici, od sigurnog kraja delile si ih sekunde. Svi oni znaju, moglo je da bude drugačije, najcrnje i najgore. Sami su se od smrti spasli.

O početku agonije u odeljenju laboracije, pogonu „finiširanja“ artiljerijske municije, kalibra 20 i 30 milimetara, u ponedeljak, tačno u 16.25, svedočio je Dragan Jekić, radnik „Namenske“, sindikalac, pre nego što je Služba za vanredne situacije MUP Srbije zaposlenima zabranila da govore za medije.

- U JEDNOM trenutku pojavio se plamen, zapalio se „traser“, eksplozivna smeša koje ima u svakom metku. Kolega Zoran Miletić je uzeo protivpožarni aparat, pokušavao je da ugasi plamen - kaže Jekić. - Uzalud je to bilo, vatra se širila brzo. Radnici su počeli da beže, na sreću, pravovremeno. Kada se začula prva eksplozija, svi su se dali u bekstvo.

Radnici, uprkos zabrani da o tome kazuju, svedoče o događaju koji je lako mogao da uništi njihove porodice i sruši sve njihove nade...

- Svi su krenuli ka izlazu za evakuaciju. Preskakali smo jedni preko drugih, niko nije znao na koju će stranu, jednostavno, u panici nismo znali odakle eksplozije prete. Neko je vikao: „Bežite u brda!“, a svi su odmah krenuli tim putem - govori jedan od radnika iz „magacina buktinje“. - Provlačili smo se kroz bodljikavu žicu, bežali ka groblju, sve do šume. Tu smo dugo ostali, zaleđeni od straha, dok su geleri i neeksplodirani meci padali svuda oko nas.

VIDEO je ovaj radnik svoje koleginice, neke od njih su u panici ostale bez obuće bežeći od kiše gelera. Kasnije su shvatile, brzina je spasla svih 60 radnika iz zapaljenog pogona, a iz fabrike su se na vreme evakuisali i zaposleni u ostalim delovima kompanije, bilo ih je unutra oko 300 u drugoj smeni.

Samo trenutak kasnije, odjeknula je prva od tri snažne, razarajuće eksplozije. Od siline detonacije, radnici su popadali u sneg, ćutali su, posmatrali buktinju, nemi od strepnje. Posle jednog časa saznali su da niko nije stradao. Odahnuli su, ali je bilo radnika koji su gubili svest, bilo je suza, razum je govorio:

- Iz sigurne smrti pobegli smo u život - to sam prvo pomislila, kaže radnica odeljenja laboracije.

SA Jezdinskog brda, stanovnici ugroženog naselja posmatrali su nemoćno užas i „Slobodu“, hraniteljku Čačka. Odatle je kuljao plamen. Kuću Milosava Tomaševića (64) zasuli su geleri, njihov dom je udaljen svega desetak metara od magacina u plamenu.

- Normalan život se u sekundi pretvorio u košmar, bilo je kao da smo se našli usred bojnog polja. Artiljerijska granata je probila ploču, betonski plafon naše kuće, zarila se u kupatilo - uzbuđen je Milosav. - Crep je padao, prozori popucali, a mi napolje nismo smeli jer su geleri „fijukali“ oko kuće. Kako smo iz svega izašli čitavi, ni sam ne znam.

U domu Tomaševića, sa Milosavom su bili njegova supruga Zagorka (63), sin Milan (33) i snaja Milica (30).

- TEK oko 23 časa „bombardovanje“ kuće je malo utihnulo. Tada smo pretrčali kod komšije, a kod njega su prestravljena deca plakala. Organizovali smo se, odmah smo sve mališane iz komšiluka u nekoliko „tura“ prebacili automobilom na bezbedno, u grad - kažu ukućani.

Sledećeg jutra, prizor u dvorištima oko fabrike bio je zastrašujući, fasade izrešetane gelerima, a po zemlji gusto „posejana“ municija... Odeljenja laboracije i magacina više nije bilo: pretvoreno je sve u zgarište, do temelja je izgorelo.

Uništene su mašine vredne oko 10 miliona evra, municija spremljena za izvoz u Irak, „Sloboda“ je stala, radnika u utorak nije bilo na poslu.

- Indirektna šteta je mnogo veća, glavna oprema je stradala. Nećemo moći da ispunimo sve ugovorene obaveze, ali razmatramo planove da što pre nastavimo posao. Očekujemo pomoć države - rekao je Zoran Stefanović, generalni direktor kompanije. - Ostali delovi kompanije su netaknuti, pogon u kome se nesreća dogodila je izolovan. Čim ekipe za dekontaminaciju uđu i očiste teren, tek tada ćemo pustiti radnike unutra.


UMOR ZAPALIO “TRASER“?

O UZROCIMA ne možemo da govorimo dok istraga ne završi posao. U ovom pogonu su radili obučeni ljudi sa iskustvom, a da li je kriv „ljudski faktor“, to će se tek utvrđivati - kaže direktor Zoran Stefanović. - U tehnološkom smislu ovakav požar je jedino mogao da nastane udarcem u „traser“ metka ili varnicom. To se dešavalo i ranije prilikom presovanja eksplozivne smese „trasera“, ali na bezbednom, iza posebnog štita mašine.

Postoji mogućnost da je umor radnika doveo do nepažnje i izazivanja nesreće. Zaposleni su, kako nam je rečeno u ovdašnjem sindikatu, „tokom poslednjih nekoliko meseci povećano radno angažovani“. Dešavalo se da rade svih sedam dana u nedelji, i to više od 12 časova dnevno. Sve zbog ugovorenih obeveza prema stranim kupcima i jurenja rokova, da se roba isporuči do kraja godine.

- Sindikat je nekoliko puta upozoravao menadžment kompanije da se procedura mora poštovati u opasnom pogonu, odnosno, da bi radnici morali da imaju više odmora - kaže Dragan Jekić, predsednik sindikata u „Slobodi“.

TROVANjE

PREMA prvim podacima Službe za vanredne situacije, paljevina ne ugrožava zdravlje Čačana. Međutim, u noći nesreće jedna radnica se javila u Urgentni centar sa lakšim oblicima trovanja ugljen-monoksidom. Direktor Zdravstvenog centra, dr Momčilo Spasić, rekao je da je radnica posle ukazane pomoći puštena kući. Osmoro radnika „Slobode“ je zbog akutne reakcije na stres zatražilo pomoć.