Umesto na praksu, idu po burek

UMESTO da se uče zanatu i veštinama, većina srednjoškolaca na praktičnoj nastavi kupuje majstoru doručak i novine, kuva kafu, čisti radionice... Umesto da se u fabrikama na mašinama obučavaju za buduće zanimanje, đaci mogu samo da ih razgledaju, jer većina dugo već nije u upotrebi. Sa ovim problemom najviše kubure učenici mašinskih škola, a situacija nije ništa bolja ni u ostalim srednjim stručnim školama.

Prema rečima Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola, učenici imaju obaveznu praktičnu nastavu koja u trećoj godini traje čak mesec dana. Međutim, nemaju gde da je obave jer je privreda zamrla i fabrike ne rade. Škole se snalaze kako znaju i umeju, pa učenici idu na praksu u privatne radionice i salone.

- U fabrikama koje godinama ne rade, đaci mogu samo da razgledaju mašine, ali ne i da ih koriste - kaže Antić. - One koji odu kod privatnika majstori koriste da im kupe burek, novine ili očiste radionicu. Kada se nađu u radionici ili salonu, ono što im pokazuju majstori potpuno se razlikuje od onoga što uče u školi. Tako, đaci postaju potpuno sluđeni.

Kako ističe Antić, ljudi koji ih podučavaju na praktičnoj nastavi nemaju nikakve sertifikate za obavljanje pedagoškog rada. Zbog toga bi, smatra naš sagovornik, trebalo da imaju obuku i dobijaju sertifakt od Ministarstva prosvete. On navodi primer učenika frizerske škole, kome je majstor u salonu rekao da se kosa ne farba tako kako je on učio u školi, i da njihovi profesori nemaju pojma.

- Reforma srednjeg stručnog obrazovanja podrazumeva i više prakse u školama, što je praktično teško izvodljivo, pogotovo za mašinsku i elektrotehničku struku - objašnjava Milan Jeftić, profesor u Tehničkoj školi u Kragujevcu. - U našim uslovima praksa se može svesti na produženu teoriju, a đaci izlaze iz škole bez praktičnih znanja, manjka im veština. Za to nisu krivi ni oni, niti njihovi nastavnici.

On napominje da je jedno od rešenja u otvaranju malih radionica, gde bi učenici praktično vežbali ono što uče u školi.