Dugovečne kuće od zemlje

- U Čileu, na primer, arhitekta Marselo Kortes projektuje sve popularnije zgrade sa čeličnim konstrukcijama i ispunama od zemlje, sve više kuća od nje je i u SAD, Francuskoj, Koreji... - objašnjava Dragana Marjanović, mlada Novosađanka koja je, po okončanju Arhitektonskog fakulteta u rodnom gradu, magistarske studije zemljane arhitekture završila u francuskom Grenoblu.

Učila je na tamošnjem univerzitetu, za sada jedinom mestu u svetu gde može da se specijalizira ta grana arhitekture. Njoj je, međutim, nije privuklo što je, do pre samo neku deceniju, u Vojvodini, u kojoj je odrasla i u kojoj želi da je obnovi, 90 odsto kuća bilo od zemlje, već iskustvo stečeno - u Africi.

- Tri godine sam bila u Ruandi i videla mnogo fantastičnih zdanja načinjenih od zemlje - veli Dragana. - Neko će, naravno, reći lako je njima, tamo je uvek sunce, pa zemljane kuće nemaju probleme sa vlagom, ali nije tako. One, kada imaju dobre temelje i krovove, bez problema „izdržavaju“ i višemesečne kišne periode.

Pored toga što je ima bukvalno svuda i što joj se cena, naravno, ne može ni porediti sa drugim građevinskim materijalima, zemlja, kaže Marjanovićeva, ima i niz drugih prednosti. U kućama od nje su, to svi znaju, zime uvek toplije, a leta hladnija.

- To je zbog toga što zemlja ima svojstvo da iz sebe zrači akumuliranu vlagu koje leti nedostaje, dok je zimi upija iz vazduha u prostorijama i čini ih toplijim - objašnjava Marjanovićeva.

Sagovornica „Novosti“ je, inače, vlasnik novosadske „Kuće - čuvarkuće“ ili „kuće za negovanje ideja i veština koje unapređuju življenje“.

Narednog proleća Dragana će, u ušuškanom bačkom selu Mošorin, naslonjenom na Tisu, otvoriti Centar zemljane arhitekture, novcem zarađenim na zaista nesvakidašnji način.

- Na ovogodišnjem konkursu američkog časopisa „Kosmopoliten“ sam proglašena za „AAA čitateljku“ ili čitateljku sa najboljom idejom, vezanom upravo za zemljanu arhitekturu, što mi je donelo 5.000 evra - objašnjava, uz osmeh, Marjanovićeva. - Najpre sam htela da ih potrošim za doktorske studije u Grenoblu, a onda sam, ipak, odlučila da u Mošorinu kupim staru zemljanu kuću, obnovim je po mom projektu i otvorim mesto na kojem će, iznova, početi učenje veštine građenja kuća od zemlje.