O SMRTI Nebojše Simeunovića u sredu su, posle 10 godina, pokrenute predistražne radnje, saznaju "Novosti". Nadležni pravosudni organi izdali su nalog da se detaljno ispitaju sve okolnosti pod kojima je stradao istražni sudija tadašnjeg Okružnog suda u Beogradu.

Prema informacijama koje smo dobili, nadležni će ispitati sve što je do sada urađeno i, ukoliko je potrebno, dati naloge za nove radnje.

Kako „Novosti“ saznaju, istražni organi veruju da će misteriju da rasvetle dva izveštaja, skrivena od očiju javnosti, u kojim postoje detalji o smrti sudije Nebojše Simeunovića, čije telo je pronađeno 3. decembra 2000. godine. Ti novi dokazi stoje pod pečatom "strogo poverljivo".

HOMEN: SUMNjIVO SMRT sudije Simeunovića jeste nastala pod sumnjivim okolnostima, a protok vremena sigurno otežava da se istraga ponovi - rekao je za "Novosti" Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde. - Zna se da sudija nije bio sklon suicidu, a dovodi se u pitanje i da li je postojala politička volja da se sazna pravi uzrok njegove smrti. Policija i tužilaštvo će istražiti čitav slučaj, jer se mora staviti tačka na ovo.

Postojanje dva izveštaja o smrti sudije, koji 3. oktobra 2000. godine nije hteo da potpiše nalog za hapšenje članova štrajkačkog odbora "Kolubare", Borisa Tadića i Nebojše Čovića, za "Novosti" je potvrdio zastupnik porodice Simeunović Milan Panjević.

- U Generalnom inspektoratu MUP 2006. godine Jeleni Simeunović, sudijinoj sestri, i meni potvrđeno je da postoji izveštaj Generalnog inspektorata o postupanju policije u rešavanju misteriozne smrti. Postojao je još jedan izveštaj, koji je sačinila posebna komisija, formirana na zahtev tadašnjeg ministra policije - kaže Panjević i objašnjava da su oba izveštaja proglašena tajnim.

Sudijina sestra i advokat tražili su posle toga uvid u predmet koji se nalazi u Višem tužilaštvu u Beogradu, na šta su, kao strane u postupku, imali pravo. Ali, kako navodi Panjević, tužilac Tamara Ristić otvoreno im je rekla da joj je tadašnji okružni tužilac Milovan Božović dozvolio da im kaže šta je u predmetu, ali ne i da pogledaju dosije.

- Naravno da na to nismo pristali. Trebalo je da prođu četiri godine da bi se sada stekla politička volja da se ova smrt rasvetli - dodao je Panjević.

Zastupnik porodice je naglasio da će porodica sačekati mesec dana da vidi šta će pravosudni organi sada učiniti:

- Verujem da je vlast došla do novih dokaza. Ako se ništa ne desi za mesec dana, ponovo ćemo tražiti uvid u predmet.

RUDARI: HOĆEMO ISTINU! RUDARI "Kolubare" bili su prvi na udaru zbog štrajka. I danas ponavljaju da je potrebno utvrditi kako je stradao Nebojša Simeunović. - Da nije bilo sudije Simeunovića, ne bi bilo ni nas - tvrdi Miodrag Ranković, predsednik sindikata "Kolubara". - General Nebojša Pavković posetio nas je 3. oktobra i zahtevao da prekinemo štrajk. Trebalo je i da dođe sudija, ali je odbio. Time je spasao i štrajk i rudare.

Postojanje strogo poverljivog izveštaja potvrdio je "Novostima" i tadašnji generalni inspektor MUP Vladimir Božović. On svedoči da je pre četiri godine lično razgovarao sa sestrom pokojnog sudije i pravnim zastupnikom porodice, kao i da su pomoć u rasvetljavanju slučaja nudili i nekadašnji potpredsednik Vlade Nebojša Čović i tadašnji ministar odbrane Boris Tadić.

- Tačno je da sam naložio da Inspektorat sprovede istragu o postupanju policije i da su otkriveni propusti - kaže Božović.- Formirana je i radna grupa na nivou celog MUP, koja se bavila ovim slučajem. Šta je posle sa tim izveštajima bilo - ne znam, jer sam u međuvremenu smenjen. Ali ti izveštaji bi svakako mogli da pomognu onome ko se sad bavi utvrđivanjem istine.

On nije mogao da nam da nijedan detalj vezan za propuste policije jer je to, kako je rekao, službena tajna.

U izvorima bliskim vrhu srpskog pravosuđa saznajemo da ovi izveštaji, čak i ako i dalje postoje, nisu svrstani u sudski predmet. U predmetu se samo navodi da nema dokaza da je Simeunović ubijen, ali i da nije bio čovek sklon samoubistvu.

Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je u utorak sve nadležne institucije da preispitaju slučaj Simeunović jer "imamo mnogo razloga da ne verujemo da je zvanični izveštaj o smrti tačan".

Telo sudije pronašli su ribari, 3. decembra 2000. godine na ušću Save u Dunav, u blizini Sportskog centra "25. maj" na Dorćolu. Uviđaj je vodio njegov kolega i veliki prijatelj, istražni sudija Branislav Todić. U odeći su pronađeni, neoštećeni, lični dokumenti, a na ruci je imao časovnik, čije su kazaljke stale na "20. novembar u šest sati", dve nedelje pošto je nestao.

PODSEĆANjE

* NALOG za hapšenje štrajkačkog odbora "Kolubare", Borisa Tadića i Nebojše Čovića odbio da potpiše 3. oktobra 2000. godine

* POSLEDNjI put viđen 6. novembra 2000. sa dvojicom prijatelja u bašti kafića u Zmaj Jovinoj ulici

* NESTANAK brata 9. novembra prijavila Jelena Simeunović

* TELO sudije izvađeno 3. decembra iz Dunava kod Sportskog centra "25. maj"

Prvo se sumnjalo da je i otrovan pa bačen u reku, ali obdukcija, kojoj su prisustvovali sudija i tužilac, to nije pokazala.

Telo Simeunovića bilo je u fazi raspadanja, nije bilo nikakvih tragova borbe i bio je pijan, jer je u krvi imao 3,5 promila alkohola.

- Najposredniji uzrok smrti u ovom slučaju jeste utapanje, međutim, trulež toliko uništi organe da ne može da se vidi da li je nešto pre toga dovelo do smrti, čak ni to da li je bio živ kada se našao u vodi - tvrdi naš sagovornik. - Jedina misterija koja može da postoji jeste kako se on obreo u reci, jer nije bio plivač i strahovito se plašio vode.

U samoubistvo sudije Simeunovića sumnja i njegova sestra Jelena.

- Država Srbija ne sme da izgovori da je moj brat ubijen - kaže ona. - Ispričao mi je da su ga tog 3. oktobra čitav dan pritiskali da potpiše nalog za hapšenje rudara "Kolubare". Stigao je i dopis od generala Nebojše Pavkovića i Dragoljuba Ojdanića. Čak je i tadašnji glavni okružni tužilac Andrija Milutinović terao Nebojšu da potpiše.

Kako nam je ispričala, sudija Simeunović je policijskom generalu koji ga je te noći zvao, rekao - "Šta vi zamišljate, kako da izdam taj nalog, kad nisam nikog od njih ni video". A kada mu je rekao da je to na "najvišem" državnom nivou, tek onda se iznervirao i rekao da neće da potpiše.

- Izveli su ga iz njegovog stana na Novom Beogradu - tvrdi Jelena Simeunović. - Sigurna sam da su ga negde držali, u nekom privatnom zatvoru, dok ga nisu ubili. Na komemoraciji su mi doneli njegov novčanik, a kasnije su ga uzeli za navodno veštačenje. Zatim su ga uništili.


SUDIJSKA KARIJERA

1. VODIO istragu o ubistvima Radovana Stojičića Badže, zamenika ministra policije, Pavla Bulatovića, saveznog ministra odbrane, i Žike Petrovića, generalnog direktora JAT

2. Bio je dežuran kad je uhapšen Nenad Đorđević, tadašnji direktor Zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije i član Direkcije JUL. Nije mu odredio pritvor, ali je nekoliko sati kasnije Đorđević uhapšen i pritvoren po rešenju drugog istražnog sudije

3. Zadužen za otkrivanje detalja o padu ruskog transportnog aviona "iljušin", koji se srušio u julu 1996. godine, posle kruženja nad Beogradom, kad su nastradali svi članovi posade. Istina o padu aviona nikad nije rasvetljena, a navodno je prevozio robu za srpske kriminalne gangove


ČOVIĆ: SVE ZATAŠKANO

NEBOJŠA Čović za "Novosti" tvrdi da do sada nije čuo da postoje tajni policijski izveštaji, ali je, dodaje, ubeđen da je bilo propusta:

- Kao čovek, siguran sam da je bilo pokušaja da se sve zataška i da se dezavuiše istina. Neka nadležni organi obave svoj posao i reviziju celog slučaja.

Čović ističe i da je o Simeunoviću plasirano mnogo neistina:

- Recimo da je bio pijanac i depresivac. Znao sam ga i to je laž. Kad se ceo slučaj otvorio, počeo sam da prikupljam informacije. Čovek je bio uzoran pravnik i sudija, normalan i pošten čovek.

Na pitanje da li sumnja da bi, ako se ispostavi da je sudija Simeunović, ipak, ubijen, motivi mogli biti politički, bivši zamenik premijera odgovara:

- Mogli bi biti politički, sigurno nisu bili kafanski! Čovek nije sproveo odluku moćnih ljudi i posle toga je nestao!