Dulić: Samo neka niču krovovi

DEMOKRATSKA stranka će na predstojećoj izbornoj skupštini dati lekciju iz demokratije svim drugim partijama, bez obzira na to što se za najviše stranačke funkcije ”utrkuje” mnogo manje kandidata nego što je to bilo ranije, kaže za ”Novosti” Oliver Dulić, ministar za prostorno planiranje i kandidat za člana predsedništva DS. Među demokratama, tvrdi ministar, ne postoje velike razlike, a izbor za potpredsednike i članove predsedništva DS u suštini će značiti izbor između više različitih nijansi jedne politike.

- Voleo bih da vidim i druge stranke da na identičan način, demonstrirajući unutrašnju demokratiju, promovišu načelo odgovornosti i polaganja računa za prethodni rad kao što je to svaki put bio slučaj na izborima u DS.

* Da li će i direktori javnih preduzeća ”položiti račune”?

- Odgovornost direktora preispituje se na kadrovskoj komisiji i sednicama Vlade na inicijativu resornog ministarstva. Kada je reč o preispitivanju uspeha u radu svih nas, uključujući i direktore javnih preduzeća, očekujem da će se to desiti u okviru najavljene rekonstrukcije Vlade. Neće to biti samo smanjenje broja ministarstava ili smanjenje broja zaposlenih u državnoj administraciji. Pažljivo će se analizirati rad svakog pojedinačnog resora i svakog segmenta državnog sistema.

* Ima li i vaše odgovornosti u kašnjenju sa radovima na drumskom Koridoru 10, jer, zajedno sa kolegama Mrkonjićem i Kalanovićevom, vodite taj prioritetni državni projekat?

- Svako ministarstvo ima svoj segment odgovornosti kada je u pitanju izgradnja puteva. Ukoliko kašnjenja ima na Koridoru 10, to nije posledica neizdavanja lokacijskih ili građevinskih dozvola, što je nadležnost ministarstva koje vodim. Sve smo odradili u najkraćim mogućim rokovima. Zatekli smo katastrofalnu situaciju i dve godine smo potrošili na eksproprijaciju i projektovanje i vraćanje dugova putarima. Ko dođe posle nas, imaće gradilišta, zatvorene finansijske konstrukcije, izdate dozvole...

* Beogradske vlasti prozvale su vaše ministarstvo zbog neizmirene naknade za uređenje zemljišta na lokaciji bivše kasarne ”4. juli” gde država gradi 4.700 stanova?

- Kada je reč o izgradnji tih stanova sve što nalaže Zakon o planiranju i izgradnji je ispoštovano - konverzija, projektovanje, pribavljanje saglasnosti, dozvole, pa i regulisanje naknade za uređenje zemljišta. Građevinska direkcija Srbije će gotovo dve milijarde dinara uplatiti Beogradu na ime te naknade, a u skladu sa ugovorom koji je potpisan pre nekoliko dana. Inače, u četvrtak je izdata prva od ukupno 19 građevinskih dozvola za tu lokaciju. Ogroman novac dobiće i gradska komunalna preduzeća. Toplanama, na primer, ide od četiri do pet miliona evra.

* Većina privatnih investitora, ali i vlast u glavnom gradu, optužila je državu da izgradnjom stanova za tržište postaje nelojalan konkurent?

- Ideja je da se kroz masovnu stanogradnju uposli domaća građevinska operativa, ali i da se spusti bezobrazno visoka cena kvadrata stana u Beogradu. Kroz ovakve projekte obezbedićemo prosečnoj srpskoj porodici da dođe do krova nad glavom po povoljnijim uslovima. Kada se država vraća u ulogu investitora, radi to i da bi povratila ugled građevinskom sektoru i podigla kvalitet gradnje, ali i da bi istisnula investitore iz kriminalizovanih struktura, koji su varali građane u poslednje dve decenije.

* Kako stvari stoje, država je sada, izgleda, i jedini investitor...

- Država je u Beogradu promovisala dva projekta i, osim kasarne ”4. juli”, gradilište će biti otvoreno i u naselju Dr Ivan Ribar. Na primer, mesečna rata koštaće kupce stanova na Voždovcu između 180 i 250 evra. Sve druge lokacije, koje bi u budućnosti mogle da budu atraktivne za ovakve projekte, nameravamo da realizujemo sa privatnim investitorima, po modelu javno-privatnog partnerstva.

* Ima li ičeg spornog u izboru firmi koje grade stanove na Voždovcu?

- Svi izvođači su izabrani u skladu sa zakonom na fer i poštenom tenderu i posao su dobili zahvaljujući najnižoj ceni. Ne postoji ni promil mogućnosti da dođe do zloupotrebe. Sve srpske firme, koje imaju kapacitete da grade, biće angažovane na ovom projektu. Država više nije vlasnik nijedne građevinske firme. Kada bismo pogledali strukturu vlasnika preduzeća, verujem da bi se 70 do 80 odsto građevinske operative našlo u rukama ljudi čije poslovanje možemo da ”osporimo” zato što je firma u blokadi, ili vlasnik spada u kategoriju manje ili više poznatih bogatih ljudi. Naš cilj je da građani dođu do kvalitetnog i jeftinog krova nad glavom i da građevinska operativa stane na noge.

* Koliko je rešeno zahteva za konverziju prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem?

- Jedna konverzija je završena i to će sada biti model po kojem će se raditi ubuduće. Imamo 1.400 zahteva za konverziju i izdato je 250 rešenja o proceni tržišne vrednosti. Očekujem da će samo od konverzije velikih parcela u Beogradu, Fond za restituciju prihodovati više novca nego od celokupne privatizacije.

* Delite li ocenu neimara da je ova građevinska sezona propala?

- Bila je ovo loša sezona, ali nisu razlog problemi sa izdavanjem građevinskih dozvola, već nedostatak investicija i nedostatak tražnje za kvadratima. Siguran sam da će naredne godine biti bolje, jer će država samo zahvaljujući svojim projektima ”upumpati” u građevinsku operativu oko 400 miliona evra. Ubrzaćemo procedure koliko je to moguće, a insistiraćemo da i lokalne samouprave što pre usvoje planska akta.

BRZO ĆE IZMENE

* IZMENE i dopune Zakona o planiranju i izgradnji su spremne kada očekujete i da će stupiti na snagu?

- Očekujem da će Nacrt izmena biti usvojen za desetak dana, a u idealnim uslovima, po hitnom postupku, trebalo bi da prođe i parlament do kraja godine.

JOŠ NIJE BILO RAZGOVORA SA ”LUKOM”

* DA li je sa ”Lukom Beograd” postignut dogovor oko konverzije?

- Razgovora nije bilo, niti će ih biti dok se predmet ”Luke Beograd” nalazi pred tužilaštvom i sudom. Ne sporimo potrebu da se u Beogradu realizuju veliki projekti, ni potrebu privatnih investitora da ulažu, kao ni potrebe države i grada, ali je, radi svih nas, neophodno da se utvrdi da li je neko zloupotrebama došao do toga, kao što je neophodno da se spor sa Beogradom oko korišćenja zemljišta završi na zadovoljstvo javnog interesa.