Rehabilitovan „srpski Šindler“

LJAGA sa imena Ilije K. Panića, srpskog Šindlera, i zvanično je skinuta. Posle višegodišnje borbe njegovih unuka za čast svog pretka, rešenjem Višeg suda u Beogradu ukinute su presude kojima je ovaj rodoljub 1947. godine osuđen za saradnju sa okupatorom.

Ika Panić, pre Drugog svetskog rata ugledni industrijalac, zahvaljujući mnogobrojnim vezama i velikom uticaju tokom fašističke okupacije uspeo je da iz nemačkog zatvora spasi desetine ljudi. Komunisti su ga osudili na robiju, oduzeli mu sve što je imao i dodelili jednu sobu u sopstvenom stanu uz obavezu da plaća stanarinu.

- Hrabar i odlučan, čovek velikih poteza, Panić je baš kao srpski Šindler imao svoju „listu“ i činio je sve što je mogao da spasava znane i neznane, progonjene ljude tokom ratnih godina - kaže Miodrag Ilić, književnik i publicista i autor feljtona o Iki Paniću koji su „Novosti“ objavile pre dve godine. - Sačuvano je njegovo pismo upravniku grada i šefu Državne straže u kome insistira da na slobodu bude pušteno 27 uhapšenih u njegovom rodnom Negotinu. Četiri puta ga je hapsio Gestapo, u nemačkim zatvorima je proveo više od godinu dana. Na kraju ga je na trogodišnju robiju poslao komunistički režim pod optužbom da bio u kontaktu sa Nemcima i četničkim pokretom Draže Mihailovića.

Ilić objašnjava da su te „kontakte“ činile ucene Nemaca da će pobiti njegove poznanike ako ne bude sarađivao. Četnici su 1944. godine pokušavali da ga ubede da preko svojih veza u Bugarskoj izdejstvuje njihov savez sa tamošnjim pokretom otpora. Umro je 1956. u 72. godini, povređen i ponižen.