HAJDE što nam Slovenci „ukradoše“ ajvar, nego i Nemci zaštitiše našu šljivovicu - spremno će da uzvikne gotovo svaki Srbin kada razgovor navede na ovde tako omiljenu temu - brendiranje. Istina je da je reč samo o raširenim mitovima. Šljivovicu i ajvar niko ne može da prisvoji jer bi to bilo ravno pokušaju da se registruju hleb ili mleko - nešto što nije karakteristično samo za jedan kraj i što svako ima pravo da proizvodi.


Moguće je, međutim, zaštiti srpsku šljivovicu (što je učinjeno) ili leskovački ajvar (na čemu se trenutno radi). Na listi prehrambenih proizvoda za zaštićenim geografskim poreklom u Srbiji nalazi se 28 proizvoda. Futoški kupus uskoro će postati prvi srpski prehrambeni proizvod čiju će jedinstvenost potvrditi i Evropska komisija.


- Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbija se obavezala da će poštovati brendove koje su zaštitile druge evropske zemlje, ali su i članice Evropske unije praktično priznale sve proizvode čije je geografsko poreklo zaštićeno pred domaćim zakonodavstvom - objašnjava Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede. - To znači da su svi proizvodi koje smo zaštitili zaštićeni i u Evropi. Postoji mogućnost i da se prehrambeni proizvodi zaštite pred Evropskom komisijom. To bi značilo da, osim što imaju geografsko poreklo, ispunjavaju i stroge evropske standarde što ih stavlja u istu ravan sa najpoznatijim brendovima, poput francuskih sireva. Mi upravo pripremamo aplikaciju za čuveni futoški kupus.

SREMSKE KOBASICE PRILIKOM zaštite geografskog porekla akcenat je na regionu iz koga proizvod potiče, a ne na državi. Moguće je i da dve zemlje zajednički registruju neki proizvod. Takva „sudbina“ mogla bi da snađe sremsku kobasicu, jer postoji ideja da je zajedno zaštite Hrvatska i Srbija.


Ni srpska pića nisu ostala bez zaštite, kao što se često misli. U Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju nalazi se spisak vina i rakija koje mogu da se proizvode samo kod nas. Na listi su, između ostalog, srpska šljivovica, lozovače iz moravskog, timočkog i smederevskog kraja, travarica sa Homolja i brojna vina.


- Niko nam nije ukrao brendove niti to može da uradi - kaže Raketić. - Ne mogu da se registruju ajvar ili šljivovica jer je reč o generičkim pojmovima. Takvi proizvodi postoje u mnogim zemljama. Štiti se receptura i način proizvodnje karakterističan za određeni kraj. To je, međutim, tek prvi korak i osnova za stvaranje brenda. Ako želimo da zaista brendiramo neki proizvod moramo mnogo da radimo na njegovoj promociji kako bi on postao prepoznatljiv i u svetu. To je dugotrajan, mukotrpan i skup posao.

SJENIČKI SIR NA listi proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom nalaze se i sremski kulen i domaća kobasica, kladovski kavijar, valjevski duvan-čvarci, žička pršuta i rtanjski čaj. Uz pomoć Švajcarske, Ministarstvo poljoprivrede trenutno radi na zaštiti geografskog porekla leskovačkog ajvara, zlatarskog sira, sjeničkog sudžuka i kulena iz istog kraja. Istovremeno, uz podršku Svetske banke uskoro će biti registrovan i čuveni sjenički sir.


Zaštita geografskog porekla neke namirnice malo znači ukoliko nema dovoljno onih koji se bave njenom proizvodnjom. A to je upravo slučaj u Srbiji. Od 28 prehrambenih proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, samo četiri imaju ovlašćene korisnike - proizvođače koji ih prave prema registrovanoj proceduri. To su svršiljki kačkavalj, futoški kupus, svrljiški belmuž i kačkavalj i staroplaninski kačkavalj. Problem je u tome što su u velikom broju slučajeva namirnice štitila preduzeća, pa način proizvodnje koji je zaštićen ne odgovara onome koji se zaista primnjuje u nekom kraju. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da nameravaju da što bliže sarađuju sa proizvođačima, kako bi to ispravili i spisak namirnica sa geografskim poreklom ne bi ostao mrtvo slovo na papiru.


- Nikoga ne primoravamo da se drži određene recepture, ali ako želi da svoj proizvod zove sjenički sir, onda mora da ga priprema u skladu sa prihvaćenom recepturom - priča Raketić. - U suprotnom, ne sme tako da ga zove. Polovinom sledeće godine uvešćemo posebne oznake za namirnice sa geografskim poreklom, što će doprineti boljoj zaštiti ovih brendova. Oni koji ih budu proizvodili neovlašćeno, odgovaraće pred sudom.