Već plaćamo 750 dažbina

SRBIJA je za prvih devet meseci na ime javnih prihoda ubrala ukupno 865 milijardi dinara. Toliko je Republici, lokalnim samoupravama i agencijama stiglo od naplate poreza i svih ostalih, neporeskih, nameta. A njih u Srbiji ima toliko, da im malo ko zna tačan broj. Kako kažu u Poreskoj upravi, uplatnih računa, a to su porezi, takse i ostale obaveze, ima više od - 750.

Državi su najizdašniji, priznaje Poreska uprava, porez na dodatu vrednost, porez na dobit, porez na dohodak i akcize. Među važnijim su još porez od samostalnih delatnosti, porez na prihod od poljoprivrednih delatnosti, doprinosi za zarade i za zdravstveno, porez na kapitalnu dobit, porez na imovinu.

- Građane još dotiču porez na držanje, upotrebu i nošenje dobara, a to su akcize, ali i porez na oružje ili automobil - objašnjavaju poreznici. - Porez plaćaju i oni koji izdaju nepokretnosti, ali samo ako su za podastanare primili građane. Ako je zakupac firma, onda teret ide njoj. Postoji i porez po odbitku na druge prihode, kao i porez na dohodak građana koji imaju velike prihode. Prošlogodišnji limit je bio 1,5 miliona dinara. Najveći prijavljeni prihod prošle godine je iznosio 85 miliona dinara za godinu dana. Građana sa velikim prihodima prošle godine je bilo ukupno oko 20.000.

Poreska uprava nije nadležna za napaltu svih poreza u zemlji, ali one koje ona kontroliše, prilično uredno se podmiruju. Procenat naplate do polovine novembra ove godine je čak 99,8 odsto.

Podaci iz konsolidovanog bilansa Srbije za prošlu godinu pokazuju da je ubedljivo najviše prihoda stiglo od poreza na dodatu vrednost. Odmah za njim je porez na zaradu.

- Zahvatanja države su prošle godine iznosila u protivvrednosti 11,4 milijarde evra. Od poreza na potrošnju, a to su porez na dodatu vrednost, akcize i carine, stiglo je 4,8 milijardi evra. Od poreza na rad stiglo je 4,5 milijardi evra i to 1,3 milijarde od poreza na dohodak i 3,2 milijarde od doprinosa - kaže konsultant Saša Radulović, koji sa Asocijacijom malih i srednjih preduzeća radi na poreskoj reformi. - Od poreza na profit preduzeća naplaćeno je 0,3 milijarde, a od poreza na imovinu - 0,16 milijardi evra. Ostali prihodi iznose 0,21 milijardu. Neporeski prihodi, a to su takse i ostali nameti, naplaćni su u iznosu od 1,38 milijardi evra. Država, znači, najviše uzima od poreza na potrošnju, pa sledi porez na rad. Porez na imovinu je zanemarljiv. Zaključak je da je posedovati jeftino, a zapošljavati je skupo.

Visoke namete na zarade Radulović smatra jednom od najslabijih tački našeg poreskog sistema. Prevelika opterećenja na svaki isplećni dinar zarade, veruje on, glavni su razlog drastičnog pada zaposlenih u Srbiji. Tokom poslednje dve godine njihov broj je smanjen za čak 200.000.

- Kod nas su porezi na rad toliko veliki da na svakih 100 dinara ode još 67 dinara za porez. Na prvih zarađenih 100 evra, od kojih se jedva može prehraniti, država vam uzme još 67 evra - ističe Radulović. - To je nerazumni poreski sistem. Ne postoji zemlja koja bi uterala naplatu tolikih poreza. Ko posluje legalno nije konkurentan. Polako se gube radna mesta i privrednici prelaze u crnu zonu, sele se iz legalnih tokova. Od 200.000 izgubljenih radnih mesta, više od 100.000 je iz preduzetničkog sektora.

Porez na rad, pritom, napominje Radulović, direktno plaća privreda. Porez na dodatu vrednost, s druge strane, plaćaju građani, kupci finalnih proizvoda. Privreda još podmiruje i teret svih neporeskih nameta među kojima su najveći naknada za isticanje firme i naknada za korišćenje građevinskog zemljišta.

Najavljene izmene oporezivanja imovine i dobiti, smatra Radulović, trebalo bi da ispravi neke sadašnje nelogičnosti.

- Glavne su izmene poreza na imovinu, jer je očigledno da se kod nas to skoro uopšte ne plaća - ističe Radulović. - Pokušava se da se zakrpe neke „poreske rupe“. Jedna od njih je to što pravna lica sada plaćaju porez na imovinu na knjigovodstvenu vrednost nekretnine. Znači, ona tržišno vredi milion evra, ali je on knjiži kao 100.000 evra. Može da ima vilu u najelitnijem delu grada i ne mora da radi. U svim evropskim zemljama je porez na imovinu oko jedan odsto tržišne vrednosti i to ide lokalnim samoupravama. Od toga se prave putevi, škole, obdaništa.

Koliko bi građana moglo da isprati evropske norme i svake godine samo za stan u kome živi plati jedan odsto njegove tržišne vrednosti je posebno pitanje. Naročito u Beogradu, gde su, veruju mnogi, cene nekretnina u mnogim slučajevima precenjene.